Суочавања: Веселин од Гатала и Марко од Силајџића

Детаље нисам уочио, тек квалификације и вриједносне судове без аргумената, као што сам и очекивао. Не бих се замајавао Марком В. ни као цјелином ни као детаљем ове сулуде једначине са око четири милиона непознатих, само бих се осврнуо на неколико момената. Јер, ја пишем збирке пјесама, приче и романе, немам пуно воље да се надгорњавам (фин израз из Марковог лијепог краја) са ријетко окупаним идеолозима и чаршијским нарикачама које воле преводити француски иако га не знају. Једна таква ме је недавно и тужила за увреду части... Свак те тужи у име оног што нема. Волио бих некада, на телевизији, рецимо, проговорити француски с цијењеним господином Вешовићем, да јавност види ко му преводи свјетске класике. Покушао сам пар пута, некако би ми увијек побјегао. Са његовим сапатником, генералом, који подржава исти национализам као и Марко, причао сам. Aли, кратко, нисам хтио да ме неко види са оптужеником за ратне злочине. Човјек добро говори француски, иако не слаже времена. Добро, има мало проблема и с родовима и бројевима, али, ипак човјек има фонд ријечи и доста добру синтаксу. Говорим још понеки језик, али ето, с Марком В. бих баш мало диванио француски...

Опичени Ловреновић и страх од не - Сарајева

Цијењени господин Вешовић оптужује ме да сам "опичио" по Ловреновићу. Шта ћу ја по стећкологу и демагогу матором "опичит"? И каква је то, за Бога милога, ријеч? Па како ме је он "здеветао натенане" у дневничким записима. Као да ме наставница записала у дневник због причања на часу... Волио бих да то објави, да се имам чему смијати. И то за живота, Марко је углавном надживио неупоредиво боље од себе, почев од Диздара и Капора па до Џамоње и Рамадана. Геније јесам, како рече поспрдно, имам IQ 160, али какав је то "ентитетски геније"? Нисам толико генијалан да то схватим, мораћу Га једном питати кад дођем у Сарајево. Јесам ли најгенијалнији у Федерацији? Aко јесам, хвала. Нисам ни знао. Доћи ћу, срешћемо се. Јер, знате, ја се не бојим Сарајева као Марко В, рецимо, Требиња, поготово родног краја.

Стара Харисова кухарица и мали од кужине

Назвасте ме и "„мали од кужине" Иве Лучића. Не знам како кужина Хариса Силајџића функционише, али у парламенту дижете руку за његов јеловник. Не кажем ништа лоше о Вашем шефу, не дао Бог, надам се да не наступате као парламентарац Странке за БиХ у оном чланку. Харе подржава свој национализам, довољно да га поштујем. Каже Марко, да сам образованији, знао бих да је алузија "говорење о једној ствари док се мисли на другу". Знам, положио сам све књижевности на факултету, код правих професора, не код ратног служника и заслужника попут Вас (др Елбиса Устамујић из Мостара и др Мирјана Поповић из Бг), оне ће се сложити са мном да је метафора и пренесено значење и још пуно тога (и алудивна, наравно), не само алузија као "мишљење о једном а говорење о другом". Осим кад стално једно мислите а друго говорите, па вам се све побрка, али нисмо прошли исте школе, па ја то не знам као Ви. Видим, Ви сте то учили из друге руке, вјероватно у рату. Ту се учило да се мисли и ради једно, а говори друго. Да ли сте заборавили баш све из оног времена кад сте Ви и будући Драган Дабић били нераздвојни пријатељи? И тад се учило о стилским фигурама. Можемо и о мојој неталентираности... Па, оне моје књиге које се изучавају на факултетима (и на оном на којем предајете), које рашчлањују и анализирају на свјетским славистикама и према којима се раде позоришне представе, чак и она најчитанија у библиотеци мог и од рата Вашег Сарајева, можда сам заиста ја написао а не нека моја пријатељица. Ко зна... Крхко је знање и сјећање. Можда је и ону збирку прича којој сте Ви лично на анонимном конкурсу, у јакој конкуренцији дали награду, била нечија туђа? Па, Марко, побогу, прије пет година сте се Ви и Ловреновић сложили да сам литерарни геније... Јесам ли због неслагања с Вама и Ловреновићем, напрасно остао без талента?

Ко је с ким пишкиришкио?

Морам признати да нисам улазио с Марком В. у WC и не знам шта има у гаћама, нити као он знам шта има Туњо, али сам докучио да Марко код Туње види свој проблем у виду малеханог кожуљка, па сам то и написао. Можда нисам у праву, али нећу се ни распитивати, нисам од те академске феле и склоности као њих два. Марко ми је, као добром писцу (тада није знао колико сам антипротиван) дао књижевну награду. Сад каже "И да је бољи писац, не би двапут употријебио ријеч "полемика": доста је рећи да сам од полемика направио књигу, и не би написао "од свог дијела полемика" већ "од дијела својих полемика", како писмени кажу". Рекао сам намјерно и исправно "Од свог дјела полемика", јер Марко није ништа Туњино ставио у књигу.

Монологика

Полемика је ствар двије особе, Марко. Не једне, онда би то био монолог, као онај који називате књигом у којој "деветате натенане" академика Филиповића или чрчкаријама званим "Дневнички записи" (сачувај ме Боже тога, могу мислити како је тек то примитивно и приземно). Ваљда да се по старом "мултикултурном и толерантном" обичају, не би у том епохалном дјелу (као и остала што су Вам - нека сам покушао и читати) чула и друга страна, овај пут Туњина.

Aристократија, Марко без образа и ја без пара

Ја јесам, како кажете, "аристократа", рођењем, као и Ви што сте могли бити да се нисте испрљали дневном и годишњом, сад већ вишедеценијском политиком. Прљаво је било гледати како одводе комшије Ваше националности у смрт, на мучење и копање ровова и при том подржавати национализам оних који их одводе. Мени је тешко било гледати како одводе моје, свих националности. Првима нисам могао помоћи, имао сам проблема да сачувам и своју главу. Другима понегдје и понеком. Aли им нисам отежавао, као Ви што сте. Прљаво је продати се и дизати руку у парламенту за туђи национализам. Кажете и да сам без пара. Је ли то срамота? Без образа је некима теже него без пара, али Ви то не можете разумјети. Образовање садржи у себи ријеч "образ", не случајно. Неписмени црногорски шавнички брко с поштеним борама на себи, образованији је од Вас, без обзира на ваше ратне професуре, синекуре, мансарду и чланство у парламенту и блискост с Харисом. Хм, да сам непристојан као ви, употријебио бих у том контексту ријечи као "Харисов пазигуз, штитоноша, скутоноша, мали од кужине, Харисово муслиманско слушче" или употријебити још неке ријечи које сте употријебили у опхођењу са озбиљним писцем. Или да напишем књигу под називом "Харис велики и од Хариса немирисни стари"?. Немам ја времена за такве неозбиљности на којима такви као Ви граде каријеру. Хм, с обзиром на то како сте систематски отјерали у гроб Мака Диздара, попљували његовог Каменог Спавача, свачему се надати од индивидуе попут Вас и Вашег литерарно-идеолошког клана. Знате, чак ми и ласка то што ви кажете да ми је писање лоше, у своје вријеме је Вама и писање Мака Диздара било уби Боже.

Вјечни Марко Вешовић и Бивши Веселин Гатало

И, да. Ваш израз којим сте ме почастили "Српски писац на најбољем путу да постане бивши". Е, па, прошло је вријеме када сте Ви и Ловреновић, Стојић и Казаз, одређивали ко је чији писац и ко је "бивши". То сте могли прије рата, у рату и непосредно послије њега, као и "полемичар" Ловреновић, могли сте убити Мака Диздара и попљувати му дјело. Мене не. Ни као човјека ни као писца. Родио сам се богат земљом на којој сам рођен и одрастао и духом који сам наслиједио од својих предака, Срба и Црногораца, али и других. Осим тога, људи читају и мисле, јавност и вријеме су Вас прегазили, све је теже продати вашу ишчашену митологију и одвратан заплотњачки дискурс, тог Вашег Туђмана и Милошевића. Ваше времешно споловило можда има неку вриједност између Маријин двора и Башчаршије, али свијет је пуно шири од то троје, јавност пуно слободнија него онда кад се Вас два - три и остале цензоре питало ко је писац а ко није. Успут, најчитанији сам у Библиотеци града Сарајева, споменух то (и опет бих). Вас не видим ни међу првих десет... Aх, да, прочитали сте само ону моју књигу којој сте Ловреновић и Ви додијелили награду и нахвалили је, зар не? Тада нисте знали да сам "аристократа и геније"? Е, па, посље тога ми је изашло још 11, неке и у Хрватској и Србији. Ускоро ми излази и нови роман. Геније и аристократа каквим ме назвасте, не знам разочарати. Објавио сам за ових неколико година више успјелих књига него Вас два за цијели живот и то без идеологије и национал-социјализма који би ме погурао у томе као Вас двојицу и Ваше неталентоване пулене.

Да, заслужни сте Ви и "антифашистички литерарни клуб" (AЛК) што ниједна моја књига још није преведена на стране језике, али нема везе. И не мора. Чита и овај наш свијет, не брините, нису углавном неписмени и глупи - како волите казати. A превешће се, не брините, без обзира на то што још тај ресор имате "поклопљен".

Има ли још?

Хм, је ли остало још нешто... Јесте, пуно тога, али морам писати озбиљније ствари. Aх, да, ош о мени и Лучићу. Не знам човјека добро. Сједио сам с њим чак три пута за столом. Једном ми је платио пар пива. То је једини шићар што сам имао од њега. Нисам морао дизати руку у парламенту за њега и не бих. Не слажем се с њим свугдје и у свему као Ви са Ловреновићем. Нисмо клан. Подржао сам га јер мислим да је у праву, а Ловреновић у криву, као што бих и Вас да нисам гадљив и да сте икад имали став вриједан моје подршке или одобравања. Је ли вам икада пало на памет да се човјек може сложити с неким а да није у истом клану и не подржава исту идеологију?

Гдје је Марко Вешовић у праву

У Вашем обраћању мени сте били у праву у једној или двије ствари. Прво, нећу зашутјети, нису ме на то могли натјерати ни јачи од Вас. Није то говорење "беха обичај" како кажете, то ми је урођено. Моји су увијек говорили и дизали руке за оно што мисле, а не оно што им се исплати, тако и ја чиним. И даље ћу подржати све што мислим да је искрено и добро и осудити све што ми засмрди на неискреност и ђугумаштво. И, друго, заиста се нећу постидјети, и ту сте били у праву. Говорим, како рекох, оно што мислим и у што вјерујем. Зашто бих се тога стидио? Стидио бих се, рецимо, да ме се најближа родбина одрекла због мојих ставова, да сам ђугумаш као Ви, да носим часно име Марко и још часније презиме Вешовић (скупа за у средњем роду изговорит) и дижем руку за Силајџића. Тад бих се зацрвенио и озбиљно запитао који ми је у Туње мали.

И, на крају, добронамјеран приједлог...

Не, нећу вам предлагати да се окупате, као што Вам предлажу други. Предлажем вам сљедеће... Дајте, забога, покушајте сакрити ту своју садистичку црту. "Деветање натенане, рашчеврљивање вилица...". Све то указују на вашу жељу за мучењем људи. Кучиће кад се окоте у авлији дијелим бесплатно, да неко не би допало неком попут Вас. Сачекајте сљедећи рат, здраво се храните и престаните локати, можда доживите да и Вама дозволе да ошамарите неког везаног. И, не брините, опет ћете имати сигурно склониште, храну, струју и воду, као и у прошлом рату. И, пазите с ким се дружите, најбољи предратни прика Вам је у Ден Хаагу. Невин је док га не осуде. Не морате му послати пакет и не тражи то он од Вас, али се бар јавите старом пријатељу... Немојте људима говорити шта ће како говорити и писати, знају они и говорити и писати боље од Вас. И, оканите се великог Туње и у Туње малог. На Туњином малом има више руменила, чојства и образа него на Вама цијелом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.