Страх од будућности

IT у кампањи

Први пут у овим изборима странке и њихови кандидати, поред већ уходане кампање "очи у очи" са бирачима, што по мјесним заједницама, што испод шатора, покушавају да у својој презентацији и комуникацији користе модерне технологије. Неки су отворили "Фејсбук" странице, други "Твитер" налоге, а понеки, попут лидера СДП-а Златка Лагумџије, блогове на којима објављују властито виђење проблема и рјешења.

Посљедњих дана примјетан је и раст страначких ботова (анонимних коментатора) на информативним порталима, али све то је још далеко испод степена у којем се модерним комуникацијама и специјалним ратовима на нету служе политичари и странке у свијету, али и у региону.

Све то далеко је испод оног нивоа комуникације који у пропагирању својих активности широм планете користи терористичка "Ал-Каида" или њен опаснији мутант радикална група Исламска држава Ирака и Леванта.

Иако звучи парадоксално, управо милитантне терористичке групе обучене су да врло добро користе и властитим циљевима употребљавају сва достигнућа савременог свијета који желе да униште од интернета до "ролекса", сата који сјаји испод црне мантије много опасније реинкарнације Бин Ладена - Абу Бакр ал Багхдадија.

Терористи су давно схватили да интернет могу да користе тројако: као оружје, као начин брзе комуникације међу сљедбеницима и као медији на којем без цензуре и најбрже могуће могу да се обрате јавности. Они су до перфекције искористили могућности глобалне свјетске мреже за прикупљање новца, али и регрутовање нових чланова.

Моћ интернета одавно су открили и криминалци па је скоро све и једна од 500 најбогатијих корпорација свијета била жртва сајбер пљачке у којој се новац скида са даљине упадом у интернет систем, а не са чарапом на глави као ових дана у једној банци у центру Бањалуке.

Интернет и дигитална револуција траје од седамдесетих година прошлог вијека, а данас свако озбиљно друштво, држава, организација, корпорација има развијен однос и веома активну улогу у или коришћењу или контроли и власништву над најмоћнијим и најпрофитабилнијим невидљивим оружјем 21. вијека.

Код нас, иако је број интернет корисника посљедњих година повећан, као и број информатички писмених појединаца, ипак моћ и снагу богатства путева који се укрштају у васиони мало ко је успио да схвати. Иако је у порасту продаја "паметних телефона", могућности које пружају брзе комуникације без граница овдје нису стратешки искоришћене, али зато јесте блаћење без посљедица иза скривених налога и анонимних и лажних потписа. Неријетко се иза коментара на порталима појављују имена особа из јавног и политичког живота а да ниједна истражна агенција не чини ништа да злоупотреба идентитета, која има елементе кривичног дјела, буде заустављена и санкционисана.

Мали број политичара у свијету и региону нема профиле на друштвеним мрежама у времену у којем је чак и конзервативни папа схватио предност ове врсте комуникације и на "Твитеру" отворио девет налога за комуникацију са вјерницима на девет језика и добио 14 милиона пратилаца.

Истовремено код нас тај вид комуникације је поприлична јерес, јер овдје се бизнис и даље своди на насипање туцаника, брзо пословање, на слање препоручених пошиљки, а политичка агитација и кампања на печење испод шатора.

Дигитални лобисти

Са колико пажње земље ЕУ гледају на IT област показује и то што Француска има Министарство економије, привредног опоравка и дигиталне економије, а Њемачка Министарство за саобраћај и дигиталну инфраструктуру.

У јануару ове године Велика Британија кренула је у снажну дигиталну револуцију уз процјену да ће њом у 2015. години уштедјети око двије милијарде евра новца својих пореских платиша. На презентацији коју су назвали "Спринт 14" британски министри и највиши државни званичници јавно су демонстрирали нове сервисе дигиталне револуције у систему односа држава - грађанин.

Иако је више него јасно да је свијет одавно из индустријског прешао у дигитално IT доба, које је и садашњост и будућност развоја цијелог друштва, код нас, нажалост, још нема ни назнака ни реалних помака у овладавању том небеском силом. Нешто мало заинтересованих за дигиталне технологије и информатичку еру тиме се баве углавном на бази трговине у којој њуше велике паре и свој проценат у истим.

У Сарајеву донекле постоји развијенија свијест о IT процесу и његовим огромним могућностима, али и енормној заради коју доноси тај бизнис. Откуда је битка за власт над Регулаторном агенцијом за комуникације, посебно за информатички писмени врх СДП-а, битка свих битака.

Вријеме у којем живимо научници називају "свеобухватно доба интернета" (IoE), а оно има дубок утицај на појединце, послове, друштва и комплетне државе. Према анализама, ИоЕ обухвата послове у вриједности од чак 19 трилиона америчких долара. У десет дигитално најразвијенијих земаља спадају земље Скандинавије, Азијски тигрови и земље Западне Европе. У нашем региону у врху је Словенија.

Данас је ширење дигиталне писмености једини пут у будућност, а више него јасно је да јаке економије нема без јаке информатике, а да без јаке економије нема јаке државе.

Поред коришћења IT за економски развој друштва, модерне технологије се користе и за остварење политичких циљева, а у свијету је већ познат термин "дигитални лобисти". Дигитална дипломатија посљедњих година постала је ново, најјаче оружје Албанаца са Косова, који и на тај начин покушавају да добију признање државе Косово.

Велике IT компаније попут "Гугла" и "Јахуа" Албанци свакодневно засипају стотинама хиљада и-мејлова са захтјевима да Косово третирају као засебну државу и да га тако препознају.

Заговорници државе Косово ступају у контакт са свим великим свјетским компанијама путем платформе "Дигитално Косово", тачније сајта "дигиталкосово.орг" који већ има састављена писма на енглеском језику, а од посјетилаца само тражи да изаберу фирму којој желе да се обрате и оставе име, презиме и свој и-мејл.

Унапријед написана писма на сајту "Дигиталног Косова" упућују се различитим примаоцима, али им је структура иста: потписник каже да је редовни корисник услуга дотичне фирме и да је веома разочаран што она у свој мени није уврстила и његову државу - Косово.

Највећи успјех дигиталних лобиста је онај на "Фејсбуку" - друштвеној мрежи која захваљујући њима већ препознаје Косово као државу. За само 24 часа, више од 200.000 корисника "Фејсбука" промијенило је пребивалиште и изабрало - Косово. Прије тога "Фејсбук" је становнике Приштине препознавао као грађане Косова/Србије или Косова/Албаније.

Од тог тренутка траје притисак и дипломатска офанзива на "Гугл" да одобри косовски домен, "google.ks" или "google.ko".

Пројекат "Дигитално Косово" подржавају косовско Министарство спољних послова, "Бритиш кансил" и норвешка амбасада у Приштини.

Тесла и Пупин

Тужно је да народ који је човјечанству дао два велика научника, на чијим се открићима базирају и модерна технолошка достигнућа, све до бежичног интернета, до данас није схватио да је развој IT основ његовог даљег развоја у свим другим сегментима.

Никола Тесла далеке 1900. у свом пројекту "Светски систем" у 12 тачака описао је оно што данас зовемо бежични интернет, мобилна телефонија и GPS.

Дан на који је рођен неоспорно један од највећих умова модерне цивилизације, 10. јул, у Србији је четврту годину заредом обиљежен као Дан науке. Истовремено у неколико градова у САД гдје је Тесла провео свој научни вијек ових дана одржано је низ манифестација у част великог научника.

Један од више од 1.500 новинских наслова објављених до данас у свјетским медијима гласи: "Тесла и Пупин ће заједно успјети да направе проналазак који ће зауставити рат". Управо тај наслов, који повезује два најпознатија научника које је имала Америка почетком 20. вијека, довољно говори о њиховој улози и очекивању човјечанства.

Михајло Пупин у САД је стигао десет година прије Николе Тесле. Имао је пет центи у џепу. Тесла је прекоокеански брод напустио са четири цента. Имена обојице уписана су заувијек у књигу свјетске науке.

Америчка амбасада у Србији 10. јула 2014. отвитовала је: Имао је 28 година, идеју и четири цента у џепу када је 1884. дошао у Њујорк одакле је радом и генијалношћу промијенио Америку и читав свијет "Тесла

Оно што је много тужно је да ни Тесла ни Пупин у народу из којег потичу до данас нису добили част и поштовање које заслужују. Пупин посебно. Његова аутобиографија "Од пашњака до научењака", за коју је 1924. добио Пулицерову награду, у САД је обавезна школска лектира. Код нас дјеца о тој књизи не знају ништа.

Михајло Пупин, који је овом имену додао средње Идворски (по банатском селу Идвору у ком је рођен) поред науке имао је двије велике љубави - Србе, народ којем је припадао, и Америку, државу која му је дала шансу и остварила снове.

Угледни професор Колумбија универзитета и члан Француске академије наука, Српске краљевске академије, предсједник Њујоршке академије наука и почасни доктор чак 18 универзитета због своје везаности за Србију, своје коријене и цркву, до данас није добио мјесто које заслужује у нашем образовном систему захваљујући и анатеми комуниста који су Пупина препознавали као "српског националисту". Тесла је прошао за малу нијансу боље, али ипак тек у посљедње четири године у Србији је један дан, 10. јул, посвећен великом научнику и његовом дјелу.

Можда управо у том и таквом нашем односу према Тесли и Пупину лежи и одгонетка данашњег положаја у IT добу. Склони теоријама завјере, као што је најновија сторија око HAARP-а, ми или не препознајемо ствари или имамо проблем да из страха од непознатог прихватимо и искористимо нова достигнућа.

БиХ, Србија, Црна Гора, Албанија, Македонија и Молдавија су 1. јула у Бриселу приступиле програму ЕУ "Хоризонт 2020". тешком невјероватних 80 милијарди евра, који заувијек треба да промијени однос науке и привреде. Тај програм за истраживање и иновацију биће доступан у наредних седам година и највећи је финансијски програм за подршку науци и иновацијама у историји постојања ЕУ. Циљ му је да доведе до економског раста и смањења незапослености, а Алма Хасановић, која је у име Министарства цивилних послова БиХ присуствовала потписивању, позвала је све истраживаче да учествују у њему.

На који начин ће извршне власти РС одговорити том позиву још се не зна, јер код нас није било посебних информација о програму. Поред тога, овдје нема посебног министарства које се бави дигиталним и информационим технологијама и које би морало да пројектује развој друштва у тим областима без чега ћемо остати на зачељу свијета. Без чега ће свијет отићи друмом, а ми тумарати шумом. Као што данас у 21. вијеку гледамо у небо хоће ли бити суше или кише, а истовремено у 6. основне дјеца нам уче како су стари Египћани, још прије Христа, имали изграђен систем наводњавања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.