Шта доноси план опоравка Европске уније

Договор лидера Европске уније о формирању Фонда за опоравак земаља чланица, погођених корона кризом, доноси крупне промјене у Европској унији. Први пут у историји Европске уније земље чланице су дале зелено свијетло Бриселу да се задужује на финансијском тржишту да би се обезбиједила средства од 390 милијарди евра бесповратне помоћи и кредитна средства од 360 милијарди евра намијењена короном најпогођенијим земљама чланицама. Терет задуживања за обезбјеђење средстава од 390 милијарди евра бесповратне помоћи ће пасти на све земље чланице Уније, а не на терет оних које су најмање способне да га понесу. Италија, која још увијек трпи посљедице финансијске кризе, има међу најмањим реалним стопама раста реалног бруто домаћег производа, висок јавни дуг од око 135 одсто бруто домаћег производа, недовољан капацитет за фискалне интервенције, најтеже је погођена пандемијом корона вируса. Шпанија, која је прошла кроз застрашујућу финансијску кризу праћену високом стопом незапослености, наглим растом јавног дуга са 39,7% 2008. на 95,5% бруто домаћег производа 2019. години, такође је епицентар пандемије корона вируса. Грчка, у којој је пандемија на срећу мала, трпи велике губитке од туризма од којег економија земље зависи и тиме  погоршава деценијску кризу која је гурнула у најдубљу депресију са највећим јавни дугом од 176% бруто домаћег производа.

Европска унија ће највећи дио средстава Фонда за опоравак земаља чланица обезбјеђивати емисијом дугорочних обвезница на финансијском тржишту. Важна чињеница је да ће терет дуга по основу камата на емитоване дугорочне обвезнице Европске уније бити занемарљив и да се може рачунати с негативном каматном стопом од око -0,15%, попут Француске код које је тренутни принос на десетогодишње државне обвезнице -0,15%, док тренутни принос на десетогодишње државне обвезнице Њемачке износи -0,45%. Чак су и италијански приноси на десетогодишње државне обвезнице нагло пали и износе око 1%. Може се очекивати да ће инвеститори показати велики интерес за куповину дугорочних обвезница Европске уније, због ниског ризика и високог кредитног рејтинга, јер иза обавеза Европске уније стоје све земље чланице. Обавезе по основу емитованих обвезница Европске уније ће се враћати из буџета Европске уније у раздобљу од 2026. до 2058. године, а оптерећење каматама се неће осјетити.

Други дио Фонда за опоравак земаља чланица Европске уније су кредитна средства у износу од 360 милијарди евра, која ће Европска унија обезбиједити на финансијском тржишту. Та средства ће бити одобрена земљама чланицама погођеним корона кризом под повољним условима, са ниским каматним стопама и дугим роком отплате. Највећи дио тих средстава ће бити усмјерен за подршку јавних инвестиција и кључних структурних реформи у земљама чланицама, концентрисан тамо гдје је удар корона криза најснажнији и економске потребе највеће.

Идеја заједничког дуга није нова, али је имала бројне противнике попут Холандије, Аустрије, Данске и Шведске које дуго нису прихватале заједничко задужење, док су државе чланице које су највише погођене кризом изазваном корона вирусом упорно захтијевале да се додатна средства обезбиједе на нивоу Европске уније, као заједнички одговор на кризу и као израз солидарности међу земљама чланицама. Ситуација пандемије је била кључна да се дође до компромиса који је важан за очување јединства Европске уније и будуће односе унутар Уније. Иако су преговори били тешки у тешком времену, Европска унија је показала способност да дјелује заједнички, да покаже и прихвати солидарност у периоду једне од највећих криза, као и спремност да прихвати нова рјешења у необичајеним околностима.

Као дио укупног пакета за опоравак је седмогодишњи буџет Европске уније у висини од 1.074 милијарде евра, односно око 1,1% бруто домаћег производа Уније. И око величине и намјене буџета се водила дуга расправа, тако да је почетни приједлог од 1.100 милијарди евра смањен на 1.074 милијарде евра. У блиској будућности земље чланице ће морати разговарати о новим могућим буџетским приходима, поред досадашњих традиционалних извора – контрибуције и дијела прихода од царина и ПДВ-а. То ће бити нови изазов за Европску унију, јер ће се нови приходи највјероватније везивати за јачање зелене економије и смањење загађења.

Милијарде за опоравак

Европски лидери су, послије дугих и тешких преговора, успјели да одговоре на кризу изазвану корона вирусом укупним пакетом вриједним 1.824 милијарде евра. Посебна пажња земаља погођеним корона кризом је усмјерена на расподјелу средстава Фонда за опоравак од корона кризе вриједног 750 милијарди евра, од чега ће 390 милијарди евра бити додијељено у форми бесповратних средстава, док ће 360 милијарди бити пласирано кроз повољне кредите.

Земље чланице Европске уније највише погођене корона кризом жељно очекују нужно потребна средства за опоравак посустале привредне активности. Италија очекује да ће добити 209 милијарди евра, од тога 128 милијарди евра бесповратно и 81 милијарду евра у зајмовима. Шпанија очекује да ће добити 140 милијарди евра, од тога 73 милијарде бесповратно и 67 милијарди евра у зајмовима. Грчка очекује 72 милијарде евра укупно. Сусједна Хрватска очекује износ од 9,4 милијарде евра, од тога 6,9 милијарди евра бесповратно и 2,5 милијарде евра у зајмовима. Очекује се да ће средства бити оперативна почетком идуће године и да ће се реализовати у наредне четири године.

Каква је позиција БиХ?

Чињеница је да земље западног Балкана нису обухваћене средствима Фонда за опоравак земаља погођених корона кризом. Формално гледано правдање може бити да су средства додјељивана само чланицама Европске уније и да  земље западног Балкана нису чланице Уније. Суштински гледано земље западног Балкана је захватила јака пандемија корона вируса, као што је и неке земље чланице Европске уније, са тешким посљедицама на њихове економије. Земље западног Балкана се налазе у поодмаклој фази придруживања Европској унији, са чврстом оријентацијом за чланство, што је од политичког, економског и сигурносног интереса Европске уније и Западног Балкана. Фонд за опоравак земаља чланица погођених корона кризом је ванредни и привремени инструмент подршке са одређеном намјеном - помоћи земљама погођеним корона кризом. Зар се у Фонду “тешком” 750 милијарди евра нису могла предвидјети средства од  најмање 30 милијарди евра помоћи земљама западног Балкана погођених корона кризом? Због много разлога је била потребна та помоћ. Земљама западног Балкана погођеним корона кризом је потребна хитна помоћ да би се зауставио пад економске активности, потрошње, буџетских прихода и запослености. Овим земљама је потребна снажнија инвестициона активност у јавне инвестиције, крупне инфраструктурне пројекте, тамо гдје је удар кризе најснажнији, а економске потребе највеће, да би се ублажио економски пад и неутралисао пад потрошње и буџетских прихода и раст незапослености. Успјех борбе против економске кризе се  огледа у правовремености дјеловања на кризу адекватним мјерама, да се она учини плићом и краћом него што би иначе била.  Недодјељивање помоћи додатно се продубљује велики економски јаз између западног Балкана и Европске уније. Осим тога, Балкан је још увијек нестабилно подручје и улагање у Балкан је улагање у сигурност региона и Европске уније. Другим ријечима, нема просперитетне Европе без трајне стабилности и развоја Балкана.

У новом седмогодишњем буџету Европске уније, за период 2021 - 2027. година,  предвиђено је 12,86 милијарди евра претприступне подршке земљама западног Балкана и Турске, што је за 10% више у односу на 11,7 милијарди евра колико је издвојено у периоду 2014 - 2020. година. Од тог новца половина је предвиђена за Турску. Ово су релативно мала средства и она ће за Босну и Херцеговину, за седмогодишњи период, износити око 650 милиона евра, односно на годишњем нивоу од око 93 милиона евра, под претпоставком да ће се сва предвиђена средства реализовати. Поређења ради, Хрватској је током периода 2014 - 2020. година додијељено нешто више од 10 милијарди евра из буџета Уније кроз структурне и кохезијске фондове, а у сљедећем седмогодишњем буџетском раздобљу 2021 - 2027. година очекују 12 милијарди евра. 

За очекивати је да Босна и Херцеговина, као и остале земље западног Балкана, неће остати без снажније економске подршке Европске уније и да ће Унија имати разумијевање за рјешавање проблема економске кризе изазване пандемијом корона вируса у Босни и Херцеговина и да ће изнаћи значајнија средства која би се усмјерила у јавне инвестиције, крупне инфраструктурне пројекте и тамо гдје је удар кризе најснажнији. Велика су очекивања од најаве Европске уније да ће на јесен припремити тзв. инвестициони економски пакет за земље западног Балкана којим би се дала дугорочна подршка економском развоју региона.

Пише: Васиљ Жарковић, професор на Економском факултету у Бањалуци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.