Спремте се спремте на Угру

Е тако је након цјелодневног дружења које је, а ко би други него Жељко Копања, организовао на ријеци Угар, освануо злобни, злуради и националистички текст о том дружењу, а гдје друго него у седмичним новинама "Дани".

"Одабрано друштво"

Aуторица текста са заносом пише о том дружењу и његовим актерима. Не пропушта обезвриједити и извријеђати и оне које је "покрила сликом" и оне које није. Новинарка Каруп-Друшко, у маниру типичног новинара "Дана", након што је представила све присутне на дружењу, закључује: "одабрано друштво, нема шта". Па и јесте баш одабрано. Добронамјерно друштво које се окупило из цијеле БиХ. Баш онако како би требало да изгледа друштво које нема предрасуда и не пати од нетрпељивости. Каквих предрасуда? Шовинистичких, наравно. Каквих нетрпељивости? Незајажљивих нетрпељивости према свим који су угледне личности у другом ентитету.

Већ прву реченицу посвећује тужиоцу Барашину. Његовом пожртвованом раду чак и за вријеме викенда, иронизирајући његову одлучност да "расвијетли неке од највећих афера које посљедњих мјесеци потресају државу". A која је то највећа афера? Сазнајемо одмах у наредној реченици: објављивање у "Независним новинама" бројева које ОБA и SIPA прислушкују. Копања је тим чином уздрмао цијелу БиХ, јер се међу грађане увукао страх од свеприсутног "великог брата". Поставићу слично питање као и новинарка Дана: A "ко, када, како и зашто" даје све податке са суда БиХ или из осталих државних институција новинарима "Дана"? Да ли заштићена предсједница Кресо или неко други? A зашто даје податке? Посебно оне податке који компромитирају колеге судије? Како даје податке? Колико то подрива државу? Није ли управо континуирано уручивање повјерљивих података и документа новинарима - афера над аферама у овој држави? Зашто би изношење у јавност бројева телефона прислушкиваних особа било већи гријех од предаје новинарима било којих других тајних или заштићених података?

"Непријатељ државе"

Други непријатељ државе с којом је тужилац Барашин могао разговарати је Aна Тришић-Бабић, она "ратница" која "шверца оружје", тако се богати и руши државу.

Ту су још на листи прозваних и Џомбић и Чубриловић. Они су у "Додиковој групи" која је од 2006. године "стекла имовину и имовинску корист у износу од 115.235.904.08 КМ, како је у извјештају од 2009. навео Драган Лукач, који је у то вријеме био замјеник директора SIPA". Драган Лукач је исти онај човјек због којег су новинари "Дана" и сродних јавних гласила били у очају када је смијењен. Што ли? Да нису остали без извора података? Или је то било због силне жеље да помогну човјеку, иако није "њихов"?

Е да, и руски амбасадор има ораха у џепу. И он је био на Угру и ровари против државе. Не да он да БиХ уђе у NATO. Ето, земља испуњава све услове, а несретни Рус јој не да улазак! Па, стварно треба то написати и потписати!

Могао је "Барашин на Угру свашта нешто, ал’ да је смио!". Е, није смио Барашин ништа. Немам заиста никакву претензију да јавно браним било кога, па тако ни Барашина који јесте или није крив за ово или оно, али имам претензију да анализирам овај радикално националистички текст у којем су сви учесници дружења из РС по неком основу рушитељи земље или потенцијални кандидати истраге једног поштеног тужиоца. Међу њима је тужилац лично сам себи највећи кандидат за истрагу.

Рус и Давидовић

Негдје пред крај тог националистичког текста у којем су Срби непријатељи, у којем је наслов текста под силним утицајем некада давно у рату отпјеване пјесме, новинарка убацује у текст и пјевача те пјесме: директора РТРС-а. Зашто? Нико не зна. Нема јасног прелаза од руског амбасадора до Драгана Давидовића. Још је интересантнији назив текста: " Спрем'те се, спрем'те..." Наслов имплицира: на Угру су се нашли све сами четници да скују нови ратно освајачки план уз пјесму, јер "страшна ће борба да буде". Поука, не вјеруј Србима ни када се неформално друже, а поготово не кад на дружење позову званице из цијеле земље и дипломатског кора.

И не само да су смишљали како да започну нову борбу, него и како да растуре Суд БиХ и Тужилаштво. Па заиста, не треба тим институцијама никакав Угар па да се тамо смишља њихово укидање. Док год предсједница Суда БиХ не штити подједнако све своје колеге, нема исти руководилачки аршин за све, ова институција и њој сличне саме себе руше - и то изнутра. Суд БиХ је, нажалост, срушен оног тренутка када је на његово чело поново дошла Бошњакиња која је претходно јавно денунцирала све своје колеге који су или из РС или не мисле као она.

И ето, на самом крају тог шовинистичког текста није остао не споменут нити Игор Радојичић којем се спочитава идеја о ревизији неких пресуда. Ма откуд му право да мисли и јавно износи своје мишљење?

Након што је темељито претресен и истражен цијели једнодневни сусрет пријатеља, новинарка се пита како ће главни бх. тужилац даље радити, како писати оптужнице против политичких моћника, а "истовремено себи стварати политичке поене"?. Никако, закључује новинарка. Можда је у праву. Aли онда би такође јавно требало поставити слична питања: Како ће новинари јавног сервиса Федерације објективно писати прилоге о својим политичким мезимцима са којима се скоро свакодневно сликају на различитим пријемима и неформалним дружењима?

Како ће новинарке "Дана" или оне дневне новине чије су само проширено, седмично издање, писати у актуелном руководству Суда БиХ када се са предсједницом и њеним повјереницима често сусрећу и друже, како по Суду тако и изван њега? Никако! Па "морали су се одлучити. И одлучили су." Неће ни писати објективно, а ко зна шта би тек они могли запјевати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.