Споменик на мјесту које заслужује

Не подржавамо приједлог да на подручју Спомен-парка Враца, који припада Републици Српској буде грађен завичајни музеј Срба из Сарајева (музеј) и спомен-обиљежје српским цивилним жртвама ратова из прошлог вијека (споменик). Није нам познато да је негдје у свијету неко на дијелу постојећег споменичког комплекса узео дио земљишта и на њему изградио нови споменик или музеј. Уважавамо и залажемо се за то да ми Срби у Источном Сарајеву, Републици Српској, аутономно и самостално одлучујемо о томе гдје ћемо градити своје споменике и музеје, без уплитања било кога из ФБиХ или међународне заједнице. Очигледно је да је јавно мњење из ФБиХ против тога да на подручју Спомен-парка Враца буде грађен музеј или споменик, са доста објективних аргумената, које треба уважавати.

Приједлог да музеј и споменик буду грађени на подручју Спомен-парка Враца неки новинари, политичари, интелектуалци и огроман број грађана из ФБиХ искористили су да данима на друштвеним мрежама пласирају много увредљивог садржаја, лажи, предрасуда и стереотипа о Србима уопште, о нашој култури и традицији, нашим жртвама. Језик мржње од стране Бошњака овом приликом јавно осуђујемо!

Амбасадори

Већина представника међународне заједнице у Сарајеву није подржала приједлог да споменик и музеј буду грађени на подручју Спомен-парка Враца. Предлагач мисли да ће, а ми смо сигурни да неће, представници међународне заједнице прекидати своје путовање, у скијашкој опреми, да би на Врацама посјетили споменик или музеј. Музеј и споменик треба да имају такав садржај који ће бити из више разлога репрезентативан, да би се Срби представили у најбољем свјетлу представницима међународне заједнице у Сарајеву. Посебно је значајно да музеј и споменик посјећују амбасадори, аташеи за културу и безбједност који раде у амбасадама. Они ће бити наши амбасадори који ће предложити, сугерисати научницима, политичарима, историчарима и другим истраживачима, новинарима, младима и туристима из своје државе да обиђу споменик и музеј, чији садржај ће утицати да се у свијету мијења наметнута неистинита слика о нама као агресорима и дивљем, злом и прљавом народу.

Спомен-обиљежје српским цивилним жртвама ратова из прошлог вијека градимо да својим садржајем допринесе миру, истини и правди за Србе, градимо да од других народа заслужимо добијање признања и поштовање наших жртава. Срби цивили који су убијени у прошлом вијеку у три рата нису само губитак за Србе то је и губитак за град Сарајево. Завичајни музеј Срба из Сарајева својим садржајем треба да свједочи и покаже све оно што су Срби из Сарајева створили, уградили и оставили у овом граду у свим областима друштвеног живота у протеклих неколико вијекова.

Завичајни музеј Срба из Сарајева треба бити мјесто, радионица и родионица идеја и активности које ће спријечити систематски и организовано негирање и уништавање свих трагова српског постојања на простору града Сарајева. Пракса негирања, уништавања и присвајања наших цивилизацијских, културних и вјерских трагова на подручјима бивше Југославије гдје смо вијековима живјели довољна је опомена.

Због тога Срби града Источно Сарајево и Сарајева имају људску и националну обавезу да користећи научну методологију, стваралачки раде на проналажењу, конзервирању, чувању и адекватној презентацији историјских документа и других артефаката у музеју који ће говорити о нашем вишевјековном присуству на подручју града Сарајева.

Свједоци смо да се на територији града Сарајева/Кантона Сарајево већ дужи период уништавају и крње материјални и духовни докази нашег вишевјековног присуства у овом граду/кантону. На примјер: бришу се називи улица који су носили имена појединца и догађаја из српске историје и уништавају вјерски, културни и цивилизацијски трагови српског народа. Због општепознатих друштвених околности које су Србима наметнуте у прошлом, а и овом вијеку, под разним образложењима, већином без правих аргумента, историја српског народа, а посебно историја страдања Срба у ратовима, а и у миру у посљедња два вијека, није довољно освијетљена ни документована.

Трагични егзодус Срба из Сарајева, или “реинтеграција Сарајева”, почетком 1996. године, заслужује централно мјесто у музеју. Музеј својим садржајем, документима са аргументима треба и може да покаже свим посјетиоцима праве узроке и разлоге грађанског рата на територији града Сарајева, 1992-1996. године. Да покаже да су паравојне формације “Републике Босне и Херцеговине”, формиране под окриљем СДА, 1991. и 1992. године, углавном састављене од Бошњака, планирале и одлучиле да успоставе контролу над Сарајевом, ако треба ратом и насиљем, како су и најављивале њихове вође.

Када је Србима постало јасно да се другим средствима не може очувати мир, на основу етничких права (150 до 180 хиљада Срба који тада живе у граду Сарајеву) одлучили су да желе и они партиципирати у контроли Сарајева, што је временом ескалирало у грађански рат. Лаж је да су ови догађаји у Сарајеву дио стварања “Велике Србије” и да су зато Срби опколили Сарајево. Истина је да су Срби одлучили да бране своје етничке територије, које им по етничкој правди припадају па су у прољеће 1992. године војнички стали на оне и онакве етничке границе, како су их у том тренутку видјели.

Људска дужност

На основу та два супротстављена права дошло је до сукоба у граду и до подјеле, а не до опсаде Сарајева. Свјетско јавно мњење и међународна заједница су то право да живе у етничким границама признали искључиво муслиманима/Бошњацима под еуфемизмом недјељивости БиХ, иако је тада и малом дјетету било јасно да се без подјеле Босне и Херцеговине, макар на кантоне или ентитете по етничким границама, мир не може одржати. За тај неправедни свијет Срби су били узурпатори, реметилачки фактор, агресор на туђе и по дефиницији злочинци. У тој матрици су смишљене и одашиљане све лажи о Сарајеву од 1992. године до данас.

Пред свима нама је света национална и људска дужност и обавеза да свакодневно на све начине документујемо и јавно демантујемо све те лажи, стереотипе и предрасуде о Србима и побијемо аргументима те лажи и да свакодневно радимо на едукацији нашег народа, а и других народа, о нашој историји и нашем страдању, губицима најквалитетнијих људских потенцијала у ратовима током прошлог стољећа.

Зато споменик и музеј треба да буду мјесто за напајање позитивним идејама, осјећања и инспирација генерацијама младих да развијају и чувају наш српски идентитет у овим тешким временима, кад се са свих страна на њега јуриша да се он разбије и уништи. Залажемо се да музеј и споменик буду грађени на мјесту које је репрезентативно, доступно становницима града Источно Сарајево, а и гостима који долазе или пролазе кроз наш град.

Сматрамо да су за то најпогоднији простори на Вељинама, око или у близини православне цркве Светог Василија Острошког и Спомен-капеле погинулим српским борцима у одбрамбено-ослободилачком рату. Предлажемо да наши приједлози о мјесту и садржају музеја и споменика буду размотрени и да о њима дају свој став грађани града Источно Сарајево, политичке партије, невладине организације, интелектуалци, Скупштина града Источно Сарајево и градоначелник града Источног Сарајева и да послије обављене јавне расправе на надлежном мјесту буде донесена коначна одлука о називу и садржају завичајног музеја Срба из Сарајева и спомен-обиљежја српским цивилним жртвама ратова из прошлог вијека.

 Душан Шеховац, предсједник Удружења “Истина и правда”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.