Снага аргумента или аргумент снаге
Кажу да је снага ријечи јача и од најјачег оружја. Кажу и да се рат зачиње у главама људи, те да се једино тамо може уистину и спречавати. У БиХ нити оружја нити ратова није недостајало.
Aли је у протеклих десетак година барем ратнохушкачка реторика мировала. Но како се завршише посљедњи општи избори тако изби на површину говор који подсјећа на ране деведесете. Одјекну позив на насиље и потпуно негирање воље ни мање ни више него два народа. A одакле стиже та пријетња? Из партије која се представља мултиетничком и социјалдемократском! Није то нека непозната партија него управо она која већ двадесет година мијења своје позиције: мало опозиција, мало владајућа парија, а најдуже и једно и друго. Иста је то партија која је Хрватима понудила хрватског члана Предсједништва. Требао је то бити крунски доказ њихове мултиетничности, али и воље грађана који нису за националне лидере него за оне грађанске, "за народне". Остаје нејасно зашто су онда народу понудили Комшића баш као Хрвата, а не рецимо Бошњака или Србина. Или зашто лидер те партије није био кандидат за члана Предсједништва из реда "осталих", јер тиме би подржали пресуду суда из Стразбура и доказали мултиетничност на дјелу. Када већ није битна националност него "човјек за човјека", баш је то била згодна прилика да се добра воља и истинска грађанска опредијељеност те партије провјере на дјелу. Но, то није био случај. Нажалост, идеју социјалдемократије и грађанске оријентације замијенило је подметање хрватском народу кандидата за хрватског члана Предсједништва.
Имајући у виду уређеност земље и састав трочланог Предсједништва, треба ли данас некога посебно увјеравати да је минимум политичке коректности дозволити једном конститутивном народу да својом вољом изабере свога предсједника? Но "не желећи бројати крвна зрнца", СДП је понудио баш Хрвата, а не неког другога. Па је тако управо њихово бирачко тијело које није хтјело гласати за бошњачког члана Предсједништва у име "мултикултуре и грађанске отворености" гласало за Хрвата показујући тиме своју "отвореност". О каква фарса! Каква отвореност је ту посриједи? Према чему или коме? Према слободној вољи Хрвата сигурно не. О томе најбоље говори број гласова које су добили Борјана Кришто и Мартин Рагуж. Па није ли управо за њих гласало укупно хрватско бирачко тијело у БиХ? Aли добро, то није ништа необично када имамо у виду да је ријеч о партији која је у својој предизборној кампањи уприличила дружење уз илахије и касиде, чији лидер је рекао да им је "Бог послао побједу", да они "не броје крвна зрнца" никоме, да је сасвим оправдана и морално одржива кандидатура њиховог кандидата за Предсједништво и још много тога другог.
Након реакције Човића на избор Комшића за хрватског члана Предсједништва и посве некоректне изборне игре према Хрватима, челник СДП-а је својим изјавама поново очарао своје бираче. Устврдио је да је изјава Човића о формирању трећег ентитета бесмислица и да то неће проћи. С крајњим презиром је исмијао спомињање Мостара као "хрватског столног града". Од кога? Од оних који се лажно представљају као Месије овдашњих народа. Недуго након тога чули смо пријетњу и Србима тек након што су показали своју изборну вољу.
"Или ћу наћи начин да легитимно зауставим Додика у кршењу устава физичком силом, над којом имам овлаштења, или ћу бити смијењен и неки луди радикали ће преузети моју дужност и то ће учинити", преноси Тимес Лагумџијине ријечи. Ова изјава је скандалозна. Недопустиво ратнохушкачка. У име кога је ово изјавио Лагумџија? У име Срба? Не. У име Хрвата којима је оспорио елементарно достојанство на претходним општим изборима? Не! У име Бошњака који су гласали за свога члана Предсједништва? Не, јер њихов лидер има сасвим супротне ставове! У име кога онда говори Лагумџија? Понајприје у своје име, поготово имајући у виду да је за сада само предсједник једне политичке партије и да још није предсједавајући Вијећа министара. Или, срећом још није. Aли, свако зло за неко добро. Можда је добро и поучно за остале народе да знају шта их чека ако одлуче да мисле према својим увјерењима, а другачије од "сарајевске грађанске" сцене. Нажалост проблем сарајевске политичке грађанске сцене јесте управо у виђењу ове земље само очима Сарајева. За њих је Мостар као столни град Хрвата лудило и бесмисао, премда он то као етнички подијељени град већ одавно јесте. За њих је потреба за стварањем федералне јединице Хрвата нелегитимна, неоснована и израз воље тамо неких човића и кришта који не знају шта је мултикултура. Е неће бити! Управо без уважавања тамо неких човића и кришта и њихових потреба неће бити политичке заједнице овдашњих народа. За њих је Додикова потреба да сачува достојанство српскога народа одмах националистички чин. Премда у свом негирању воље једног народа превиђају најрадикалнији национализам. И коначно, о којим овлаштењима Лагумџија говори? О овлаштењима предсједавајућег Вијећа министара? Па било би добро да грађани знају када је именован на ту позицију. A уколико то говори из позиције аспиранта, онда остаје уистину нејасно како мисли да ће представници остала два конститутивна народа прихватити политику пријетње силом и подржати га у кандидатури. И још нешто нимало неважно. Нека нам објасни који су то "луди радикали" који могу доћи на његово мјесто. Сумњам да су у јавности до сада забиљежени радикалнији бошњачки националистички ставови од ових изречених у име идеје социјалдемократије. Aко је овом пријетњом изражено виђење "државе за човјека", онда ова држава или нема људи или није држава или су само неки људи уистину људи (а лако је погодити које су они националности).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
