Широка вода и дубока вода

Често сам тих дана размишљао како је штета да није толико позната књига Ћамила Сијарића “У ослобођеном Јасеновцу”. Ако је логоролошка књижевност - од Тадеуша Боровског до Данила Киша - неизбјежан дио историје књижевности двадесетог вијека, једна од најнезаслуженије скрајнутих књига из тога “жанра” је управо та поменута Сијарићева.

Ево тек једног илустративног одломка из књиге: “Сава је овдје - пред Јасеновцем, широка вода. Рекло би се да је овдје и дубока. Гледам њено водено огледало, по којем је прилегло прољетно сунце. То прољетно сунце није данас весело. Него је данас то прољећно сунце тужно - јер оно пада по лешевима! Окретали смо се десно и лијево и гледали људске лешеве. Носи их вода. Црне се на њој као какве тачке које се мичу, путују. Неке вода наноси к нама - па их тако видимо изблиза, видимо им лица, свезане руке, преклано грло, надувен трбух, сагорјелу кожу… Вода их носи, окрене их, преврне. Они које заузме матица ријеке пролазе брже, а они које избацује на крајеве заостају: заостају тако као путници који су се на путу преморили… На себи немају готово ништа - комад хаљетка који се на њима црни, или ни то, него им на сунцу сијевају голи трбуси, кукови, леђа, ноге, шије - већ како коме и како кад. Понеки је од њих женски леш, а неки мушки - а подједнако су голи сви. Над њима се вију ројеви муха, па тако и ти ројеви одлазе низ Саву.”

Ћамилион

У већини биографија Ћамила Сијарића стоји да је писац рођен 1913. године. Међутим, неки зналци његовог живота тврде да му је у ствари рођендан седамнаестог децембра 1912. године. То би значило да му ове године обиљежавамо стотину и десет година рођења. Било како било, барем мјесто Сијарићевог рођења није упитно. Ријеч је о селу Шиповице у близини Бијелог Поља. Ћамил Сијарић један је од оних писаца који су доста касно објавили своје прве књиге. “Рам-Буља” је заправо објављена кад је њезин аутор већ досегао оно што Селимовић у једној својој фамозној сентенци зове “ружно доба” - кад је човјек довољно млад да би још имао снове, а већ сувише стар да их остварује. Сијарић је своје књижевне снове, међутим, остварио. Три године након “Рам-Буље” Сијарић објављује роман “Бихорци” који му је донио славу на цијелом подручју ондашње Југославије. За овај роман Сијарић је, наиме, добио једну од онодобних најугледнијих књижевних награда чија је новчана вриједност износила тадашњих милион динара. Био је то тад изгледа неки озбиљан новац јер је поводом ове награде настала једна од оних типичних босанских шала која се, ето, памти и данас. Ћамила Сијарића су, наиме, након ове награде у игри ријечи прозвали - Ћамилион. У наредних тридесетак година Сијарић ће објавити много запажених књига. Међу његовим романима након “Бихораца” истичу се “Кућу кућом чине ластавице” те “Конак”, од књига приповједака након “Рам-Буље” споменимо “Зелен прстен на води”, “Наша снаха и ми момци” те “На путу путници”, а ту су такође и путописи (“Херцег Босно и твоји градови”) те пјесме (“Лирика”, “Колиба на небу”).

Постојала је у античкој Грчкој филозофска доктрина прозвана хилозоизам. Клаић је рјечнички неутрално дефинише као “учење да је сва материја, укључивши и анорганску, одуховљена”. Ћамил Сијарић је у јужнословенским књижевностима примјер хилозоисте. У његовом књижевном свијету важи она сијарићевска - све је некад зборило. Дрвеће, камење и  животиње равноправни су у Сијарићевом дјелу с људима. Постоји у Сијарићевом дјелу та сугестивна аура усмености, тај бајковити квалитет који зна учинити да његов дискурс звучи древно. Видљиво је то већ и из наслова Сијарићевих прича и књига: “Мирис лишћа орахова”, “Кад дјевојка спава, то је као да миришу јабуке”, “Бор, птице и ништа”, “Зелен прстен на води”, “Један трн на путу”, а да и не говоримо о реченицама. Ево, рецимо, како почиње приповијетка “Мирис лишћа орахова”: “Била нас је пуна кућа: стриц, па стрина, па стричевићи, па ми синовци - и никад се, ни увече кад се скупимо око софре, ни изјутра кад одлазимо на послове, није међу нама чула ријеч ни колико: потамо се, а камоли да је неко на некога викнуо или рекао ружну ријеч, било би то као да се кућа преврнула - и шта би на то рекао наш стриц!”

Бањалука

Марко Вешовић на једном мјесту каже: “Ћамил Сијарић је творац прозног опуса који, несумњиво, иде у духовно најгромадније књижевне творевине настале на нашем језику након Другог свјетског рата”. Радован Вучковић истиче да све Сијарићеве приповијетке нису, наравно, истог квалитета, но да њихов антологијски избор представља аутора несвакидашње приповједачке сугестивности коју творе добар заплет, поетска атмосфера, стилска густина, језичко богатство и оригиналност фактуре.

Неколико сати уочи доласка нове, 1979. године Крлежа је Енесу Ченгићу овако зборио: “Ћамил Сијарић је у сваком случају пажње вриједан писац и мислим да га критика није оцијенила и дала му право мјесто. У почетним је данима био под утјецајем Андрића, али се развио као осебујна стваралачка личност (…) уколико је Андрићева белетристика и била у почетку инспирација Сијарићу и тада је Сијарић био интересантан, али да је тако добар писац какав се исказује приповијетком 'Хасан син Хусеинов', нисам вјеровао. Сасвим сигурно, то је једна од најбољих ствари код нас написаних. Заправо, ово што Вам говорим требало би да напишем, да штампам и кажем: Ево Вам Ћамила Сијарића, који код нас пролази незапажен.”

У изврсном есеју о Ћамилу Сијарићу под називом “Митски приповједач” Марко Вешовић се, међу осталим, присјећа и једне Сијарићеве бесједе понукане читањем Албера Камија. Јасно је свима који су прочитали макар и по једну страницу Камијеву и Сијарићеву да ова два писца немају ничег заједничког у поетикама, но апсурд усуда хтио је, ето, да обојица погину у саобраћајним несрећама. Ками је (четвртог јануара 1960. године) погинуо возећи се у аутомобилу, а Сијарића је (шестог децембра 1989. године) док је ходао улицом ударио аутомобил.

Напосљетку, а што није најмање важно, нарочито у контексту тога гдје овај текст излази: Ћамил Сијарић је у првим годинама послије Другог свјетског рата живио у Бањалуци. Радио је најприје за “Глас”, а затим као драматург у Народном позоришту. И Бањалука се тако уписала у животни пут овог великог писца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.