Симбол отпора
Година за нама је, без сумње, преломна у контексту дугорочних односа Русије и Запада. Она заслужује овај епитет из једноставног разлога - у освит Специјалне војне операције, САД и Европа су се надале да ће хибридни рат који су претходно повеле против моје земље довести до њеног слабљења, стратешког пораза и, на крају, до њеног распада. Оркестрираном кампањом – војном, економском и психолошком, Вашингтон и његови штићеници планирали су да покажу да је још рано за отписивање униполарног светског поретка. Међутим, резултат се баш током 2023. године показао поражавајућим – суочили су се не само са успешним отпором Москве, него и са одбијањем светске већине да се игра настави према правилима које је произвољно одредио дојучерашњи хегемон.
Буђење из света фантазија
У протеклој години појавили су се и први знаци постепеног буђења наших противника из света својих фантазија. Подршка кијевском режиму, у почетку пуна ентузијазма, почела је да се претвара у горко разочарење неуспехом летње контраофанзиве у коју су западни кустоси полагали колосалне наде. Иако, званично, НАТО и ЕУ и даље показују знаке хипотетичког јединства, не могу да прикрију главну ствар - у позадини још једног фијаска на украјинском фронту, губи се жеља да се улаже у очигледно јалову ескалацију кризе. Отуда се све чешће чују изјаве из САД и Европе о потреби да се отпочне са преговорима о мирном решењу сукоба. Али, нема потребе да се заваравамо – сигналима које Запад шаље недостаје суштина. Запад Москви још није понудио смислен предлог због кога би она обуставила реализацију свога плана.
У ишчекивању коначног повратка здравом разуму у земљама које чине антируску коалицију, мораћемо да будемо стрпљиви. Притом, не треба губити време. Руско друштво је током претходне две године почело да се реструктурира на психолошком плану и да учи да живи без зависности од Запада и то тако да ће се западно отрежњење, кад год да се деси, тешко примити са ентузијазмом.
Чувар пламена
За пример живота и борбе у стрпљењу морамо, ипак, усмерити поглед западно од наших граница. У географском срцу Европе сутра ће свој празник прославити Република Српска – један од два ентитета у Босни и Херцеговини. Она је истински симбол отпора настојањима Запада да елиминише незападни поглед на свет. За више од три деценије свога постојања бранила се од бошњачких милитаната, НАТО бомби, западних медија, политичара и дипломата. Упркос свему овоме, ова најзападнија политичка заједница утемељена на православном коду, истом оном који је и саставни део руског света, стрпљиво брани српски национални интерес.
Обележавајући свој дан, она пркосно показује Западу да не заборавља масовно етничко чишћење спроведено у Српској Крајини, да се не мири са натовском Црном Гором и „независним Косовом“ и да поносно кличе „Белгороде, ми смо стобом!“ како то недавно учинише српски навијачи у Београду.
А посетиоци Народног позоришта Републике Српске ће клицати првацима Александринског театра из Санкт Петербурга који ће, поводом празника, својом представом одати поштовање Републици Српској, том чувару пламена који је осветлио руске земље пре две године.
Аутор је проректор Дипломатске академије при Министарству иностраних дјела Руске Федерације
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
