Сасвим истинита прича

"Сарајевски петоколонаш"

Ех, мало је теже замислити деветогодишњег дјечака како са озбиљношћу старца гледа неки политички магазин иза девет сати. Али, ето можда је и то могуће у данашње вријеме. Чак и ако повјерујемо да дјечак није пренио родитељску реакцију свом сународњаку о Марковој мами него изнио властите коментаре, тешко можемо прихватити да је сасвим спонтана реакција једног дјечака пљување по другаревом ауту. Зар је то могуће у мултикултурном Сарајеву? Ма није! И то мора да је опет једна измишљена прича сарајевског петоколонаша. Ова ријеч "петоколонаш" ми се поводом овог догађаја са три посљератна мала другара задњих неколико дана стално врзма по глави. У бити догађај и ријеч имају неку везу. Одмах након изјаве Маркове маме како је, нажалост, било много жртава у протеклом рату на свим странама обухваћеним сукобом и како нису силоване само жене једне националности, на Радију Федерације је уприличена емисија у којој је уз одсуство уредничке интервенције једна слушатељка сасвим озбиљно изјавила да је "угледни сарајевски професор" - а за нашу причу ћемо га назвати "власником попљуваног аута" и "његова супруга" – напокон открили своје право лице, наиме да су "петоколонаши који су се у нашем граду прикривали свих ових осамнаест година". Рекох: "Уз одсуство уредничке интервенције" и то не без разлога. Не реаговати на отворени језик мржње у електронском медију једнако је подршци том језику. Истина, за то су предвиђене и казне, али казне овим поводом нису битне. Битно је саморазумљиво прихватање језика мржње у медијима и прећутно одобравање стављања жутих трака на руке оних који не мисле као сарајевска чаршија.

Веза "Џелата и жртве"

А сарајевска чаршија сматра да је филм у којему гледамо само једну жртву и само једног џелата једина права истина о рату. Сматра та чаршија заједно са својим интелектуалцима да је и Анђелинина порука како су Срби паметан народ и да ће схватити поруку филма нешто што Србима треба поручити. Сматра се и "коначним урбицидом" игнорисање филма у РС и Србији. Премда ће, осим изостанка помпезне премијере, филм бити приказиван у Србији. Нећу се бавити умјетничком вриједношћу филма, нити ме занима нити треба да говорим о томе. Бавићу се реакцијама у вези са филмом које су страшније од сваке замисливе поруке филма. Редитељ или сценариста има право да направи филм о било чему и било коме, на било који начин. Али ако при томе инсистира на етички универзалној вриједности и поруци филма, а за добробит суочавања са прошлошћу у БиХ и региону, онда нешто није у реду или са поруком или етичком димензијом филма или појмом суочавања са прошлошћу. Нећу говорити нити о лицемјерју оних који су се залагали за забрану снимања овог филма у нашој земљи да би се данас згражавали над забраном његовог приказивања. Нећу говорити ни о скандалозним ставовима изреченим у сарајевској јавности у име Бошњакиња жртава рата како није могућа љубав између џелата и жртве. Филмска љубав између српског војника и бошњачке сликарке је почела прије рата. Да ли би то онда требало да значи да су чак и пријератне романсе Србина и Бошњакиње, које је рат сплетом околности раздвојио, у ствари везе између џелата и жртве? Ипак би то било сувише националистички, зар не? Право питање за такве адвокате жртава би било да ли су данас такве везе пожељне и да ли би то и даље била љубав џелата и жртве? Који је захтјев за сепаратизмом данас радикалнији: онај међуентитетски или онај који цијепа љубавнички загрљај?

Порука Србима

Вратимо се још мало ауторичиној поруци Србима да нису глупи и да ће схватити поруку филма. Шта треба да схвате: како су злочинци који никада неће скинути злочиначку љагу са себе? Је ли то једина тачка на дневном реду суочавања са прошлошћу? Треба ли правити списак свих данас неопходних суочавања и то према неизбјежној националној класификацији?

Недавно је на једној регионалној ТВ уприличен веома занимљив разговор у којем су учествовали београдски редатељ и сарајевски глумац. Разговарали су о филму који је управо имао своју нечувену сарајевску премијеру. У једном тренутку сарајевски глумац је одлучио да јавности исповиједи своју потресну ратну причу. Могли смо чути сасвим искрено и отворено признање овог трауматизованог учесника у рату о његовој војној обуци код  муџахедина у једном сарајевском насељу, о његовим војним задацима на различитим положајима око Сарајева, и крунску епизоду његове личне драме када је снајпером гађао цивила на Грбавици. И то је једна од истина рата о којем је Џоли могла направити свој умјетнички филм. Истина због које се и друге стране у рату требају суочити са својим недјелима.

Жртве нису једнаке

Нажалост, нисам била у прилици чути нити један сарајевски став који релативизира еуфорију у вези са филмом. Напротив, са великом домаћом премијером као да је почео рат након рата. Одушевљење је у толико да је одмах упућен јавни захтјев да се Анђелини Џоли по хитном поступку и ван сваке процедуре додијели Шестоаприлска награда. Захтјев су покренули интелектуалци из фамозног Круга 99. Иста она скупине која када говори о положају Срба у Федерацији не позива на своју трибину повратнике него ријеч даје предсједнику СГВ и угледном патриоти Бошњаку који ће то много боље од сваког Србина објаснити медијима. То је онај исти Круг који није ни помислио реаговати на изјаву бошњачког члана Предсједништва БиХ, како је Ердоган, премијер Турске у бити и наш премијер. То је она иста скупина интелектуалаца која никада није направила ниједан критички осврт опакој болести шовинизма у Граду и Федерацији, али зато јесте о свему што је зло у РС или Западној Херцеговини. Управо тај "неовисни круг интелектуалца" на најбољи начин представља данашње Сарајево у свој његовој скучености и недостатку сваког осјећаја за друге и другачије. Наравно, те друге и другачије не чини пар Срба и Хрвата окупљених у сарајевском излогу, махом радно неспособних и у дубоким годинама. И тако жртве у бити нису, не могу и не треба да буду једнаке. Оне то нису и неће бити, а "Крв и мед" нам то најбоље поткрепљују. И када поново неки нови мали Џено буде пљувао по Марковом ауту у Марковом Сарајеву можда и он буде журно предложен за какву награду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.