Само рата да не буде

Уплашена дјевојчица је рекла: Хоће ли то бити Трећи свјетски рат? Ја се бојим. Нећу више да излазим тамо гдје има много људи. Бојим се.

Мјесец прије тога, уплашена стара комшиница дошла је горко плачући и рекла: Хоће ли бити рата? Требало ми је два сата да је разувјерим у тачност текста  Џејмса Лајона да ће у БиХ поново рат.

Тако се ето моћ медија рефлектује на народ, а да некада ни сами нисмо свјесни.  

Као што је тешко разлучити да ли су наслови "Трећи свјетски рат почео", "Трећи свјетски рат на помолу" само због подизања читаности/гледаности? Или неко зна или жели да призна нешто више од онога што до нас допире? Шта да мисли човјек, шта да осјећа мајка, шта да каже новинар?

Како почињу ратови

Терористички напад у Паризу, терористичка акција у хотелу у Малију, терористички напад у Сарајеву, дојаве о могућим терористичким нападима у Бриселу и на крају турско обарање руског војног авиона. Тако је отприлике изгледало протеклих седам дана. ИСИС је послије рушења руског авиона пао у други план, барем када је у питању медијска пажња. Исто је и са избјеглицама, ни они више нису top story ни када зашивају уста, нити је слика утопљење четворогодишње дјевојчице у понедјељак добила стоти дио пажње јавности као што је она утопљеног дјечака Ајлана из септембра.

Хаос, паника, догађаји који престижу један други, убиства, напади, талачке кризе... Према посљедњим подацима, у свијету се сваких 40 минута догоди један терористички напад.  

Да ли заиста тако почињу ратови? Мислим, свјетски. Да ли и они почињу ка­о што је онај наш, а да нико не вјерује да ће почети рат док не запуца. Баш као што нису вјеровали ни Французи, ни Британци да ће почети Први свјетски рат. Лондон се у тим јулским данима 1914. бавио сукобима у Ирској, а Париз био заокупљен предизборном кампањом и афером министра финансија од оног тренутка када је његова прва жена објавила писма која јој је писао, а друга љута због тога узела пиштољ и убила уредника "Фигароа"?

Није да нема подударности у свему што ратовима претходи. Општепознато је да су оба свјетска рата као претходницу имала велику економску кризу. Истина је и да велика криза већ годинама тресе овај свијет. И да је стопа незапослености данас у Шпанији 50, а у Грчкој 60 одсто.   

Познато је и да је Први свјетски рат почео оног тренутка када Аустроугарска није могла прећи преко атентата на свог престолонасљедника. Друга је ствар да ли је морала упутити ултиматум који Србија није могла да изврши и да је хтјела. Наравно, могла је да рат није био одавно спреман, а атентат на Фердинанда само његов окидач.

И шта сада? Може ли ико да предвиди развој догађаја? Да ли ће Русија прећи преко рушења авиона? И какав ће ултиматум добити Турска? Све је под знаком питања и све је на клацкалици.

Не чује се глас ни неког ововременог Жака Жореса, а нема ни Распућина. Обојица су, сваки на свој начин, покушала да спријече Велики рат. И обојица су убијена. Распућин, додуше, не само због противљења рату, али Жан Жорес да.

Жан Жорес, због свог вапаја за мир познат као "савјест Европе", био је лидер социјалиста у Француској прије Првог свјетског рата и колико и Емил Зола бранио Драјфуса у познатој афери. Убијен је у једној таверни 31. јула 1914. године, јер се залагао за мир у тренутку када је Аустрија прекинула дипломатске односе са Србијом и када о посљедицама онога што долази није мислио нико.

Само неколико дана прије убиства Жан Жорес позвао је Французе на уједињење против  "страшног кошмара". Као главни разлог за избијања рата навео је економске мотиве и колонијална ривалства. Тај  његов говор из Лиона  ушао је у славне стране историје, али није спријечио ништа.

"Њемачка дипломатија је подмукла и сурова, а руска дволична. Да је у посљедњих тридесет година, од када управља Босном и Херцеговином, Аустрија чинила добро њеним народима, данас не би било проблема у Европи; али клерикална Аустрија је угњетавала Босну и Херцеговину, жељела је да је на силу покатоличи; прогон који је спроводила над вјерницима изазвао је незадовољство њених народа. А политика Русије је резултат геостратешких интереса, а не солидарност великог са малим словенским народом", говорио је Жан Жорес, који је одговорност своје земље, Француске видио у томе јер је "праштала гријехе других очекујући да јој буде прогледано кроз прсте због ангажованости у Мароку".

Са друге стране, у Русији, контраверзни чудак и љубимац царице Распућин, у једном од најпознатијих антиратних писама у историји тражио је од цара Николаја да не улази у рат. У том писму, између осталог, написао је: "Нијемци ће можда бити побијеђени, али шта ће бити са Русијом? Удавићемо се у крви. Велика је несрећа. Бескрајна је туга".

И није се на томе зауставио. Распућин је послао телеграм царици у ком је написао: Нека Папа (тако је Распућин звао цара Николаја) не планира рат. Рат ће донијети крај Русије и вас самих. Изгубићете све до посљедњег човјека".

Цар је писмо поцијепао на комадиће. Распућин није спријечио ништа, али је све погодио: Романови су са Великим ратом нестали, као и царска Русија. И не само Романови, још три царства су нестала: аустроугарско, њемачко и турско. 

Ако се узме у обзир напредак војне технике и опреме и развој нуклеарног арсенала данас не би нестала царства, него цијела планета. Зато је најава Трећег свјетског рата злокобнија од сваке прије тога.

Мир квари послове

Сваки рат увијек и овдје и тамо и сада и прије тога дављење је у крви. И несрећа. И бескрајна туга.  Бар ми, чије су успомене свјеже, то знамо.  

Зато сваком новинару мора бити посебно када му живот намјести прилику да објави мир. А десило се овако (описано у колумни прије двије године).

Био је Аранђеловдан 1995. године, некако уочи самог Дневника. У агенцији Срна међународне бројеве могли смо да бирамо само из фоно-сервиса, у подруму виле "Бел ви" на Палама у којој је од љета 1992. било сједиште агенције.

Била сам уредник прве смјене у деску и давно ми је истекло радно вријеме. Неки немир, шта ли, тјерао ме да се мотам по редакцији до саме вечери. Онда ми је неко, не знам више ко, дао број телефона базе Рајт Петерсон у Дејтону, објекта у којем је била делегација РС: Никола Кољевић, Алекса Буха, Момчило Крајишник, Радомир Лукић, Владимир Лукић, Јован Заметица и Здравко Толимир.

Курта је сједио у фоно-сервису и као обично спајао неке жице. Телефон је зазвонио и он је укључио снимање. Није знао ни гдје звони, ни кога зовем. Курта, стари искусни новинарски вук, у паузама хаус мајстор и спелеолог. Јавио се Јован Заметица.

"Управо се потписује Дејтонски споразум. Ми смо овдје у соби, не присуствујемо потписивању", рекао је Јован.

Онда је слушалицу уступио тадашњем предсједнику Народне скупштине Момчилу Крајишнику.

Вијест је укратко гласила: Потписан је мир. Срби морају да напусте дијелове Сарајева које контролишу. Делегација РС не присуствује потписивању.

Била је то вијест која се објављује једном у животу. Те вечери за мене једна од хиљада. Касније историја.

Емитовали смо веома брзо разговор који су пренијели сви свјетски медији. Вијест са којом су почели сви наши дневници те ноћи. И освануле све новине сутрадан. 

Али, "мир квари послове", каже у једној сјајној анализи ових дана Милутин Митровић и образлаже због чега борба против ИСИС-а није ефикасна, јер "ИСИС је бизнис".

"Има нечег колонијалистички надменог у тезама површних западних аналитичара који своје неразумевање мање развијеног света покривају тезом о пресудном верском или трибалном карактеру сукоба. Суштина је ипак у социјалним, односно економским односима. Уколико би заиста био извршен систематски удар на економију ИД-а, на пресецање канала њеног финансирања, то би имало пресуднији ефекат од непрекидног бомбардовања градова и грађана. Припадници ИСИС-а имаће подршку локалног становништва све док функционишу службе, снабдевање, док има прихода и робе, док може да се живи. Прекидање тих токова неминовно би окренуло становништво против ИД власти и олакшало њену ликвидацију. То, међутим, значи нарушити стабилизоване интересе џихадиста и трговаца/шверцера који на драстичној разлици у ценама (нафте, сировина, дроге) стичу огромна богатства. Није ни случајно безгрешна супротна страна чији војноиндустријски сектор на сукобу зарађује огромне суме, приватне безбедносне агенције уносно запошљавају десперадосе, политичари граде каријере, медији тираже… многима мир квари послове".

Тачно, неспорно тачно је да интереси покрећу ратове. Само ко гарантује да ће их преживјети они који су их из интереса покренули? Као што га није преживјело ни Аустроугарско царство. 

"Савјест Европе" у посљедњој колумни, објављеној 31. јула 1914. на дан његовог убиства, написао је: "Опасност је велика, али не и непремостива уколико задржимо бистрину ума и снагу воље... Уколико покажемо херојско стрпљење као и хероизам акције".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.