Само будала пише што види

У тврђави Кастел завршено је реновирање "Камене куће" за шта је ЕУ донирала 2,5 милиона евра. Почетком седмице запутила сам се да видим шта се дешава у "Кући", датој на управљање Културном центру Бански двор. Кад оно куц, куц.... зграда љепша и старија него што је била - закључана. Иако су два музеја припремила изложбу за њено отварање, изложбе није било, па није било ни отварања. Управа Банског двора до данас не зна шта да ради са "Кућом" па је одлучила да је најсигурније да је држи закључану.

У новинским водичима нисам пронашла, али сам на ТВ-у чула да је изложба "Београдска митрополија и српски духовни простор (1804-1918)", на којој је представљена документарна грађа Архива СПЦ, у организацији Архива РС отворена у Галерији Академије наука и умјетности до четвртка, 25. јуна.

У намјери да корисно (шетња) спојим са угодним (изложба) пред вратима Галерије АНУРС нашла сам се у понедјељак око 18 часова. Куц, куц... Закључано! Вјероватно сам закаснила, можда раде по скраћеном љетном времену. Није Галерија Академије кафана па да љети ради дуже.

У уторак, сада већ по прилично високој температури, око 17 часова поново сам на "лицу догађаја". Куц, куц... Закључано!

Иако сигурна да би Галерија Академије морала да буде отворена дуже него банке суботом, промијенила сам тактику. Важно је изненадити "непријатеља" потезом који од вас не очекује. Зато сам у сриједу пут Галерије кренула око 10 часова. Куц, куц... Закључано!

Љубазна госпођа на главном улазу Академије објаснила ми је да они немају ништа са изложбом и да су простор Галерије само уступили Архиву РС као изложбени салон. Рекла је још и то да је, колико зна, од оне ноћи када је изложба отворена, Галерија закључана. Па ко је видио, видио је.

Истражујући шта је то могло изложбу да затвори прије затварања, открила сам да је у организацији Архива РС 10. јуна у Банском двору отворена још једна изложба "Од Сарајева до Версаја". Ту изложбу Архив РС реализовао је у сарадњи са Архивом "Тимочка Крајина" поводом 9. јуна, Међународног дана архива.

Значи то је разлог! Људи из Архива РС били су у гужви око отварања нове изложбе па су на ону у оближњој Галерији АНУРС потпуно заборавили.

Ноћ без књиге

Још једна изложба поводом 100 година почетка Великог рата ових дана узбуркала је духове и изазвала градске полемике. Изложба Хисторијског музеја БиХ у Народној и универзитетској библиотеци РС.

Нисам стигла да погледам да ли је заиста на тој изложби Гаврило Принцип "одурни злочинац", што је био главни аргумент оптужбе. Немам ништа ни против тезе одбране да ништа лоше није у томе да видимо како су то други видјели историјске догађаје на Балкану тог времена. Полемика је увијек здрава, јер подстиче квалитет.

Не знам ни да ли су у оквиру те изложбе одржане "радионице за професоре и наставнике историје и кустосе на којима ће им бити представљени начини како да музејске изложбе повежу са наставом" (како је најављено на отварању). Промакло ми је и то да ли се било ко од наставника и кустоса огласио истим поводом и да ли су поставку повезали са наставом? Али ништа од тога није ни важно, али јесте шта они мисле о поставци и да ли је логично да изложба историјског музеја није постављена у себи сродној институцији, музеју, него у библиотеци? Ако ништа музеј по природи дјелатности запошљава кустоса који прегледа, приређује и одобрава поставку изложбе, а библиотека, логично, не.

Има већ неко вријеме да се институције културе у РС учестало, изван властите дјелатности, смисла, визије, мисије, па и законског одређења, баве изложбама. Како су изложбе манифестационе прате их медији и емитују у посљедњим минутама Дневника, то је ефикасан начин да се челни људи институција културе редовно појаве и покажу како су радни и способни. Јер када би се бавили оним што је смисао и сврха, као што су рецимо научна истраживања, ко би уопште то емитовао у централном дневнику?

Ако је смисао, а јесте, нова мода наглашене манифестационе презентације рада (ако те нема у медијима не радиш ништа), начина увијек има. Зато је у најмању руку чудно да је НУБ РС у "Ноћи књиге", која се организује поводом Свјетског дана књиге и ауторских права, била затворена тачно у 20.00. Ниједна промоција, ниједан књижевник, ништа. Иако би сасвим сигурно добро осмишљења и организована "Ноћ књиге" имала много већи публицитет у медијима од свих досадашњих изложби по ходницима.

Ето и ХРТ је објавио да је "Ноћ књиге" у Хрватској обиљежена у 180 градова и 400 културних центара. Централна манифестација ноћи која слави и промовише књигу, читање, аутора и издаваштво била је у Националној библиотеци Хрватске (па неће ваљда у музеју?) гдје су се са књигама дружили пјесници, писци, професори књижевности, читаоци, дипломате...

Светлана у земљи чуда

Када смо већ код књиге, ове седмице у АНУРС промовисана је занимљива књига "Уметност и стварност српским очима" аутора проф. др историје умјетности на Френклин колеџу у САД Светлане Ракић.

Ријеч је о антологији у којој је представљен 21 српски сликар и њихова дјела настала од 1992. до 2012. године. Светлана је књигу америчкој јавности представила лани на енглеском језику, а послије промоције српског издања у Београду и Новом Саду, одлучила је да је представи Бањалуци.

На промоцији је говорио и Богдан Ракић, проф. др историје књижевности на америчком универзитету као писац предговора кроз који је читаоцима у САД покушао да приближи историјске, политичке, социјалне околности у овом дијелу свијета.

А посјетиоци? Једва да их је било петнаестак. Међу њима два академика, Рајко Кузмановић и Светланин отац Светозар Кољевић.

Два професора америчког универзитета, два призната стручњака у својим областима, а у публици ниједан студент, ниједан професор и ни случајно декан Академије умјетности у Бањалуци! Ниједан кустос и само један овдашњи историчар умјетности.

Наивно би било и очекивати да је неко могао и требало да замоли Светлану Ракић да студентима Академије умјетности (онако како то редовно чини у Кини) одржи барем једно предавање, што би она сасвим сигурно и радо и бесплатно учинила. Али, можда су и у праву, шта би Светлана Ракић могла уопште да им каже што они већ не знају?

Монолог

У исто вријеме када и промоција у Градском позоришту "Јазавац" трајала је седмица Студија "Јазавац". Млади људи, заљубљеници у театар, представљали су публици оно што су са менторима научили у протеклој години. Они најстарији премијерно су извели ауторску представу "On Air". Оштро критикујући девијације друштва у којем живе, квазивриједности које им се нуде, јасно су показали да су ту, да виде, да разумију, да знају. Мук у сали пратио је монолог непознатог писца:

Има на Балкану једна земља која се граничи сама са собом…

Гдје живе најљепше жене, а наталитет опада.

Гдје на најплоднијој земљи живе људи који гладују.

Гдје возови касне по реду вожње.

Гдје сви играју фудбал, а побјеђују у другим спортовима.

Гдје је здравство бесплатно, а лијечење скупо.

Гдје је крвни притисак већи од пензије.

Гдје су новинари слободни да напишу шта год им се наручи.

Гдје је свјетска криза добила држављанство.

Гдје се ратови никад не завршавају.

Гдје се историја понавља сваки дан.

Гдје су најбогатији они који не раде ништа.

Гдје паметне проглашавају лудацима, а лудаке способнима.

Гдје неписмени пишу историју.

Гдје се свако сваком смјешка, а нико никоме не жели добро.

Гдје су поплаве једини начин наводњавања.

Гдје ниси нормалан ако не полудиш.

Гдје је вријеме бесконачно, а глупост бесмртна.

Гдје се најмањи успјех не прашта.

Гдје и умјетност мора да има партијску књижицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.