Родитељска пажња

И није сада овдје по сриједи јавно морализирање како постоји нешто због чега треба дјецу склањати, али дефинитивно јесте мала анализа најчешће кориштених термина, етикета и придјева који освићу на страницама бх. магазина, дневних новина и у новије вријеме "он лине" магазина. Покренут је дакле извјесни Интернет магазин око којега су се скупили неки одбјегли новинари из штампаних медија. Сурадници им све звучна новинарска имена. Тај новинарски пројект подржава, ма није ни битно тко.

Један од текстова који није само говор мржње већ и текст који директно позива на линч, дискредитира сваки јавни ангажман који има домет шири од локалне заједнице, у којем сваки неистомишљеник са аутором (а богме и његовим табором) не заслужује људско име, бити ће површно анализиран у сљедећим рецима. Иначе о аутору текста, директор ове новине наводи како "пише паметне текстове и аналитичка промишљања која су блажа од сваког текста објављеног у спортској рубрици Aваза и који никоме не могу штетити".

Дакле већ сам назив текста је застрашујући: "Говор мржње: Интелектуално смеће у служби националиста и мафије"

Интелектуално смеће би овдје били сви људи који сурађују са "медијима који су најрадикалнији заговорници језика мржње и који су дио националистичког, ратно-хушкачког, пропагандног апарата једног тоталитарног режима, који је на говору (и не само говору) мржње, буквално, изграђен." То су уједно и сви они који су се дрзнули рећи да у неким сарајевским медијима све више има говора мржње и хушкачке реторике. Aутор спомињаног текста који би требао имати етикету "родитељска пажња" ту групу "храбрих" новинара назива "сарајевском герилом" и "покретом отпора" који не пристају да "ћуте, служе и трпе". Па сада, има ту и неке симболике, јер се у тим медијима може штошта разабрати што одговара ратним операцијама. Е једино ово задње са ћутањем, служењем и трпљењем нема ама баш никакве везе са рецимо њиховим уобичајеним новинарским темама као што су одабир медија за сурадњу, чланови обитељи јавних личности, цјелокупан животни пут онога на кога се ови одважни новинари окоме.

Сарајевска герила

Ти који су се дрзнули да не ћуте и трпе терор неких сарајевских медија су још и појава: "интелектуалне, колаборационистичке багре, гласноговорника конформистичке, поданичке, кукавичке сцене, лицемјера, који слично неким овдашњим политичарима, лажно се представљајући као грађански, придружују нападима на још увијек скромну и крхку слободну медијску територију", а такођер још и захтијевају неке "шведске стандарде комуникације" који посредују у тој борби између "медијског Давида и мафијашко-фашистичког Голијата само што се још главе нису почеле котрљати".

Лако ће сада аутор споменутог текста закључити да је ова анализа посебно зато што се објављује у Бањој Луци, ништа друго него "хињски говор мржње" на дјелу јер открива тамну страну сарајевске медијске чаршије. A рећи то јавно заслужује сваки пријекор, јер то се не смије. Не смије се дирати у таборе који су се надвили над, не само Сарајево, већ цијелу БиХ. То су они табори у којима се између осталога може чути да су "српски и хрватски политичари само ривали" и да се не могу третирати као партнери.

Ова "интелектуална багра" је још и "презира и гађења вриједна скупина" која се "отворено ставила у службу националистичких, пљачкашких, ратно хушкачких пројеката, бранећи са страница медијских огранака њиховог пропагандног апарата носиоце деструктивне политике, који грађане БиХ држе као таоце своје пљачкашке незаситости, националистичке митоманије и тоталитарних амбиција, и нападају и вријеђају све оне које лидери тих пројеката означе као своје непријатеље: "од критичких медија преко антинационалистичке опозиције… до хероја покрета отпора тоталитарном једноумљу и безумљу".

Ево имали смо прилику видјети како су означени непријатељи такозваних грађанских медија. Са којом суптилношћу само су описани и етикетирани сви они који мисле другачије од прикривеног (мада више не и прикривеног) национализма "антинационалиста". Видјели смо како су окарактеризирани људи добре воље који немају проблем са географијом и људима, који немају проблем са различитим опредјељењима грађана БиХ, који напросто уважавају различитости. Aли уважавање тих различитости свакако није добродошло у "покрету отпора" који тоталитарно реторички ломи сваку различитост.

Вожд

Даље су "напади" на независне магазине и сарајевску герилу, на грађанске антинационалистичке медије и интелектуалну "алтернативу" окарактеризирани као: "интелектуално, политичко, вјерско смеће, интелектуални олош без трунке стида, одсуством елементарног морала, са јалијашком политиком, придружују се моћној екипи мафијаша на власти, неморалу вјерских лидера; придружују се ратним злочинцима и њиховим помагачима у свим порама неденацификованог друштва пропагандно-медијског апарата режима у РС и рекеташко уцјењивачког у ФБиХ; то интелектуално смеће има патолошку мржњу; интелектуално смеће курвински учествује у нападима на медије, лажно се представљају као грађански, шире међуетничку мржњу, имају партнере из подземља под чијим се покровитељством ова кампања и одвија, под говором мржње не региструју измишљање прича о наоружавању муслимана у РС…; они су на нивоу идиотизма, они су логички еквилибристи којима говор мржње није када директор једног јавног РТВ сервиса пјева четничке пјесме у окружењу љубитеља традиционалног клања камом, нити то што поручује да ће их пјевати и даље, него је говор мржње то што неко пушта његово пјевање у својој емисији, да би показао с ким и чим имамо посла"…

Баш све ове набројане етикете улијевају наду у слободно новинарство ослобођено свих предрасуда. Лако се да закључити да су сви лоши и вриједни презира, само њих неколицина нису и виде сав јад и чемер бх. реалности чистије но сви други. Само они знају препознати што јесте, а што није говор мржње. Само они знају да говор мржње никако није и не може бити петнаест година послије рата сасвим немотивирано пуштати ратне снимке, третирати их као дио данашње реалности, тражити сталним понављањем истог прилога линч човјека на којега се прилог односи. У рату су још такви покушаји били у функцији подизања нетрпељивости према онима са друге стране нишана, али данас нису и не могу бити ништа друго него језик мржње. A с ким и чим ми сви имамо посла најбоље се види из издвојених дијелова текста из којега је дефинитивно било тешко издвојити најтеже облике хушкачког језика, језика мржње, језика улице, јер је цијели текст искључиво у том тону писан, представља како аутор сам каже "интелектуалну алтернативу". Ово дефинитивно јесте алтернатива, а интелектуална? Е то просудите сами.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.