Реформска агенда најбоља шанса за БиХ

Многе од ових реформи су се већ давно требале спровести, без даљих одгађања. Реформска агенда је јединствена и обухвата широк спектар мјера у областима економије, социјалне заштите, управе и владавине права. Представља кулминацију напора уназад више од годину на усаглашавању низа приоритетних мјера за јачање привреде и стварање квалитетнијих и већег броја радних мјеста за све. Нови Закон о раду у Федерацији БиХ јесте значајан искорак, али је истовремено тек дио реформске агенде који треба да прати и низ других мјера да би се осигурала успјешност.

Реформска агенда је резултат до сада најопсежнијег процеса консултација икада у БиХ. Чврсто се темељи на политичким програмима дјеловања Савјета министара и влада РС и ФБиХ. Иницијалну инспирацију осигурао је Форум за просперитет и запошљавање, одржан у мају 2014. године, уз учешће цијелог низа представника невладиног сектора, академске и пословне заједнице те политичких представника. Даљи допринос је осигуран кроз стручна и јавна догађања, укључујући и сусрете с грађанима у локалним заједницама широм земље, али и путем интернета. Током израде, реформска агенда је прошла кроз више радних верзија и бројне дискусије. Може се са сигурношћу рећи да одражава колективну жељу и власти и грађана БиХ да се крене напријед у бољу будућност. Штавише, своју подршку су исказале и Европска унија, Међународни монетарни фонд, Свјетска банка и Европска банка за обнову и развој, али и представници других влада, укључујући Сједињене Америчке Државе. Водеће земље попут Јапана, Русије и Турске такође су изразиле своју подршку сету свеобухватних реформи, на примјер, током посљедње сједнице Савјета за спровођење мира у БиХ. Другим ријечима, у вези са озбиљним реформским напорима постигнут је снажан консензус.

Сви који подржавају реформску агенду сагласни су да је вријеме да се са реторичке подршке реформама пређе на конкретно дјеловање. Са сваком новом годином БиХ додатно заостаје за својим сусједима у смислу пословног окружења и других политика потребних за подстицање улагања и отварање нових радних мјеста. Према најновијим статистичким подацима Евростата, БиХ у овом тренутку биљежи најнижи релативни БДП у Европи и заостаје према упоредивим подацима за својим сусједима у регији западног Балкана. Једна од посљедица је и да укупна стопа незапослености износи више од четвртине радне снаге, а стопа незапослености младих је највиша у Европи. Вријеме је да се овакав тренд преокрене и свим грађанима понуди истински приступ квалитетним пословима који одговарају њиховим вјештинама и квалификацијама, без обзира на њихову политичку или националну припадност. Дани повлашћеног система с "пословима за наше људе" у замјену за политичке услуге не само да се морају, већ вјерујем и да се могу окончати.

Један од једноставних и повољних корака је јачање веза између образовања и тржишта рада. Образовање и стручно усавршавање треба да буде у складу са захтјевима тржишта рада, поготово у приватном сектору. Понекад се једноставно ради о бољим информацијама о постојећим могућностима. Један од таквих примјера су сајмови образовања и запошљавања које је моја канцеларија организовала у Зеници и Бањалуци, гдје су понуђени послови за више од 4.000 људи. Млади људи и тражиоци запослења имали су прилику да се упознају са слободним радним мјестима, те су такође добили савјете о начинима боље властите презентације и евентуалним квалификацијама и новим вјештинама које би им могле бити потребне. Потребни су нам чешћи такви скупови гдје удружујемо снаге. Потребно је информисати младе о најновијим трендовима на тржишту рада како би се ефикасно помогло тражиоцима запослења у стицању нових знања и вјештина које су истински потребне на овдашњем тржишту рада.

Сада постоји могућност реформисања пословног окружења и обезбјеђења одрживости пореских система и јавних финансија. Величина и улога сектора управе се мора смањити. Јавни сектор је и више него прескуп за земљу величине БиХ и то не само због сложених дејтонских структура на више нивоа. Ово је такође и посљедица деценија политичког кронизма. Озбиљна реформа јавне управе ће такође и повећати повјерење инвеститора, а надамо се и подстакнути домаће банке да поново почну пласирати средства кроз зајмове у значајнијој мјери. Да не буде забуне: БиХ не пати од проблема ликвидности. Умјесто тога, банке у Централној банци држе и веће резерве него што се то од њих тражи јер не могу пронаћи адекватне пројекте за финансирање. Новац је ту. Али инвеститори и предузетници морају видјети свјетлију будућност кроз магловите домаће прописе и порезе прије него почну поново да запошљавају. Мораторијум на плате и запошљавање нових радника у јавном сектору такође ће послати снажан сигнал гласачима да се не очекује само од њих да промијене своје понашање, већ и од институција.

Нови закони о раду и праксе ће бити кључни елемент у унапређењу оваквог пословног окружења. Флексибилност на тржишту рада мора се повећати и прилике за проналажење пристојног посла, посебно код младих људи, морају се драстично унаприједити. Једнак приступ могућностима запошљавања за све јесте темељно економско и социјално право садржано у бројним међународним конвенцијама. Нови закони о раду имају за циљ сигурније и правичније умјесто привилегованих запошљавања. Прошлоседмични Закон о раду који је донијела Влада и Парламент ФБиХ укључује 26 чланова чијим одредбама се јачају права радника, на примјер, путем великодушних накнада за родитељске допусте, што је више у складу с европским стандардима од претходног закона. Нови закон ће омогућити радницима и послодавцима да се прилагоде промјењивим околностима што је од велике важности код промоције улагања.

Реформе пословног окружења треба да иду паралелно с даљим јачањем владавине права и начела доброг управљања. Кривичне истраге морају бити брзе, ефикасне и темељите а санкције, поред тога што се морају извршавати, истовремено морају служити сврси одвраћања од почињења кривичних дјела. Пословно окружење без корупције подржава и одговорно, професионално и дјелотворно правосуђе, као битан предуслов за враћање повјерења грађана и страних инвеститора.

Реформе ће бити тешке, али ће у коначници обезбиједити користи за све. БиХ треба да успостави систем у којем се пензије и социјална давања, укључујући здравствено осигурање, могу обезбиједити за оне који су у највећем стању потребе. Угрожене категорије, попут старијих особа, инвалида и оних који носе ожиљке једног од најгорих сукоба које је Европа видјела, треба да добију одговарајућу подршку. Истовремено, они који су вољни и способни за рад треба да имају и прилику за то. Превелики број људи је већ напустио или размишља да напусти земљу у недостатку бољих перспектива на видику. БиХ треба да дође до позиције у којој се власти перципирају као помоћ, а не сметња и изнад свега, до стања у којем се грађани могу надати испуњеним животима у властитој земљи.

Има и оних који се противе овим реформама и који ће покушати да задрже своје повлашћене позиције. Али је дошло вријеме да сви имају једнаку прилику и позивам све да подрже реформске напоре својих изабраних власти. Вријеме је и да се оставе по страни политичка и страначка неслагања и да се окренемо општем добру свих. У фебруару ове године свих 14 водећих политичких странака потписале су изјаву опредјељења за Европску унију, те да ће подржати процес реформи и кренути напријед у процесу интензивнијих европских интеграција. Вријеме је да сви покажу храброст и одлучност. Политичка препуцавања неће никога импресионирати.

Реформска агенда ће започети процес опоравка. Очекује се да ће Европска унија и међународне финансијске институције обезбиједити готово једну милијарду евра током трогодишњег периода као директну подршку за трошкове спровођења реформи, поред додатног издвајања од око пола милијарде евра за улагања. За узврат, ова средства треба да подстакну приватне инвестиције и цјелокупну привреду и стварање нових радних мјеста.

Земља се налази на раскрсници и у наредним мјесецима треба да крене правим путем. Тај пут би је могао довести до чланства у Европској унији, а наш Савјет за спољне послове већ је обећао да мјерљиви напредак у спровођењу реформске агенде може довести до прихватања раније пријаве за чланство. Вријеме је да домаћи лидери и грађани удруже снаге и крену напријед.

Ларс-Гунар Вигемарк, Аутор је специјални представник Европске уније и шеф Делегације Европске уније

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.