Распакивање паковања: Од Симовића до Кељмендија

Његов “колега по злочину”, припадник злогласног “земунског клана” Александар Симовић прије неколико дана, уочи самог првомајског празника у судници Специјалног суда поновио је све то исто и додао још понешто.

И док је убица Звездан звани Змија (осуђен на 40 година за убиство премијера) на суђењу због побуне ЈСО, за везе са криминалцима прозвао по већ уобичајеној пракси Чеду и Бебу, Симовић је убијеном премијеру додао још неколико нових имена, међу којима и предсједника РС Милорада Додика.

- Зоран Ђинђић је са вођом “земунског клана” Душаном Спасојевићем шверцовао цигарете. Спасојевић се богатио у шверцу цигарета, са Лимуном, Пецонијем, Салетом Бананом, Екремом Луком. Дио новца је пласирао са Владом Трефом и Бојаном Бајрушевић. Другу групу чинили су Милорад Додик, Борислав Микелић и Зоран Ђинђић - рекао је у суду Александар Симовић, криминалац оптужен за серију убистава, отмица и тероризам.

Свједочење “земунца” Симовића неки медији објавили су када се оно и догодило 1. маја, а неки други, који су свједочење преспавали, са седам дана закашњења тек 7. маја.

У тим новинским извјештајима у први план је издвојен предсједник РС Милорад Додик, који је очито, по опробаном сценарију, постао нови таргет криминализације мафијашко-обавјештајних структура.

Већ сутрадан, 8. маја, и једни и други објавили су да је Тужилаштво за “истинољубивог” Симовића у овом процесу затражило 40 година затвора за убиство свједока сарадника против “земунског клана” Зорана Вукојевића Вука.

Ови детаљи открили су да аутори најстравичнијих убистава у српској историји својим исказима данас треба да послуже за обрачун са Додиком, као ономад са Ђинђићем.

И да су баш они, убице, отмичари, криминалци, изабрани да нам кроз лажне исказе скину маглу са очију и оборе Додиков рејтинг и ауторитет у јавном мњењу са обје стране Дрине.

Занимљиво је још нешто.

Исти овај данашњи Александар Симовић је у септембру 2007. године на истом мјесту у судници Специјалног суда, у процесу у којем му се судило за убиство Ђинђића, такође премијера Србије којег су “земунци” убили, али и Додика, оптужио за шверц цигарета.

Занимљиво је и то да тада његов исказ није добио ни приближан публицитет као ових дана?!

Оптужио је тада Симовић и Владимира Бебу Поповића, Горана Весића и бившег министра полиције Душана Михајловића. Испричао је хиљаде небулоза и конструкција о базенима, видео-тракама и пословима за које никада нико није нашао ниједан доказ.

Тог септембра 2007. године Симовићево свједочење је у медијима исмијано и доживјело је третман који је и заслуживао исказ убице и отмичара.

Шта се у међувремену промијенило?

Зашто је данас исти исказ истог криминалца узет здраво за готово и медијски надуван као истинито свједочење?

Без обзира на то који и чији интерес се скрива иза тога, она народна по којој није важно шта ти каже, него ко ти то каже, овдје је најјачи адут за разоткривање истине.

А та истина каже да се оптужницом Специјалног тужилаштва Александру Симовићу на терет ставља учешће у 14 убистава, три отмице и терористички напад на “Difens roud”.

Да је за учешће у убиству Ђинђића осуђен на 35 година затвора.

Да је осуђен на вишедеценијске казне затвора због девет убистава и три отмице које је извршио као припадник “земунског клана”.

Да је оптужен за безобзирно убиство свједока сарадника Зорана Вукојевића Вука 3. јуна 2006. године.

Ово убиство посебно је важно нагласити, јер је Вукојевић био шеф обезбјеђења вође “земунског клана” Душана Спасојевића и послије убиства премијера Зорана Ђинђића пристао је да сарађује са тужилаштвом, када је добио статус свједока сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против “земунског клана”.

Александар Симовић је Вукојевића прво убио хицима из “магнума” у главу, потом га запалио и тијело бацио поред аутопута Београд - Шид.

Тако му се осветио што је прихватио да свједочи против припадника земунске групе, што је довело до откривања и доказивања кривичних дјела која је вршио “земунски клан”.

Да ли је тај и такав Александар Симовић “морална” вертикала која нацији треба да објасни ко је криминалац, а ко није?

Да ли је тај и такав Александар Симовић мериторан медијски извор чије баљезгарије треба узети здраво за готово и пласирати као сензационално откриће?

Неће бити да је тако.

А неће бити ни да све то није већ виђено.

Неће бити ни да смо баш сви заборавили да је пројекат криминализације Зорана Ђинђића, који је трајао годинама, представљао отворени позив на његово убиство, које је, нажалост, и извршио “истинољубац” и “борац против криминала” Звеки, његов друг Симовић и остали припадници “земунског клана”.

Неће бити да смо баш сви заборавили да је криминализацијом Зорана Ђинђића мафија припремала нацију на убиство криминалца, а не премијера.

Неће бити ни да смо баш сви заборавили да је о наводним Ђинђићевим шверцерским дуванским пословима хрватски “Национал” прије његовог убиства објавио десетине текстова, а да је ауторка “дуванске афере” новинарка Јасна Бабић годинама послије убиства премијера признала да су сви ти текстови били написани по налогу хрватског криминално-дуванског лобија и појединих обавјештајних служби.

Актери наводног шверца цигарета тада су били Зоран Ђинђић, Мило Ђукановић и Станко Суботић.

Актери наводног шверца цигарета данас су, по исказима криминалаца из “земунског клана”, мало измијењени.

По новој режији Зоран Ђинђић је и даље главна мушка улога, а уведен је нови мушки лик, Милорад Додик.

Из сценарија су избрисани Суботић и Ђукановић.

Иако је све о пројекту криминализације исписано, речено и на судовима доказано, логично питање које се поставља је зашто се иста прича понавља више од десет година послије Ђинђићевог убиства и пласира у медијима као “top story”.

Да ли су адвокати убиједили Симовића & co да ће им, ако о овоме буду лагали, казне бити смањене?

Да ли су они сами осмислили исту стратегију?

Да ли је исти центар из којег је “земунском клану” дириговано убиство премијера Ђинђића поново активиран?

Шта им је циљ?

Који им је задатак?

Да ли понављајући лаж милионити пут покушавају да нас убиједе да је истина?

Да ли истом стратегијом покушавају поново да елиминишу оне који им сметају на политичком небу? Зашто у причу о шверцу цигарета “земунци” убацују Милорада Додика?

Логичних питања је 1.001, а од тачног броја одговора зависи слијед догађаја новог сценарија.

По оном старом, разрађеном од 2000. до 12. марта 2003. године, послије криминализације клеветама, лажима, сплеткама..... одлучили су се на егзекуцију премијера.

Надати се да су завршницу новог сценарија модификовали. Јер, када криминалци и убице постану мериторни извори информација, онда то није зајебанција. Посебно када паметан учи на туђим грешкама. Али то је већ питање за неке друге озбиљније људе и институције.

Док они не нађу одговоре, у избору између режимских и мафијашких, с поносом завршавам овај режимски текст. Досљедна и спремна да криминалцима и убицама никада не повјерујем ниједну једину ријеч. Ма ко им био писац сценарија.

P.S. Јуче Симовић, данас Кељменди у SF исконструисаној вези са предсједником РС. У наставку криминализације Милорада Додика готово са сигурношћу се може предвидјети да ће сутра исти медији открити да је његов пословни партнер био још један одбјегли нарко-бос - Дарко Шарић. Сценаристима Додикове криминализације остали су још Пабло Ескобар и Ал Капоне, са онога свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.