Расипање будућности

Без обзира на значајна побољшања законског оквира на ентитетском и кантоналном нивоу у области управљања отпадом, усвојена у протеклих неколико година, управљање отпадом у БиХ представља све већи проблем који пријети да нанесе штету угледу државе - једне прелијепе државе чији пејзажи и нетакнута природа остављају без даха.

Проблем са којим се ова држава суочава када је у питању отпад има озбиљне и непредвидиве негативне еколошке и друштвене посљедице. Извори, ријеке и системи површинских вода се загађују, што узрокује немјерљиву штету различитим екосистемима и богатој биоразноликости БиХ. То са своје стране негативно утиче на здравље, добробит и безбједност њених људи и заједница.

Званичне процјене говоре да број нелегалних депонија у БиХ увелико премашује 1.000. Притом говоримо само о великим нелегалним депонијама, не убрајајући депоније које се шире поред путева, на обалама ријека, те готово свуда и на сваком мјесту.

Зашто бацати смеће

Шта је то што некога наведе да баци врећу са смећем поред пута, усред прелијепе природе? Да ли је то недостатак патриотизма и љубави према држави? Да ли је то неукост или напросто небрига? Или је то можда недостатак знања о томе шта се догађа са том врећом и њеним садржајем након што он бива одбачен? Јер он не нестаје.

Можда они који баце ту врећу више не виде њен садржај, али он је још ту и појавиће се поново у облику веома опасних честица у води коју пијете, води коју пију ваша дјеца, храни коју једете и ваздуху који дишете.

Како приступити рјешавању овог питања? Како појединац може довести до напретка, а не бити деморалисан сваки пут када прође поред нелегалне депоније или када види смеће разбацано на обали ријеке?

Тако што ћемо промијенити начин на који размишљамо, дјелујемо и реагујемо. Чини се једноставним, зар не?

На првом мјесту је образовање. Образовање је полазна тачка сваке промјене ставова и понашања. Од најранијег узраста, у обдаништима и код куће, морамо почети да учимо нашу дјецу о штетним ефектима разбацивања смећа и предностима правилног управљања отпадом. То мора постати друштвена норма, укоријењена у наставним плановима и програмима. Подигнимо свијест, апелујмо на савјест појединаца и покажимо им нашим примјером како да правилно одлажу отпад.

Захтијевајте одговорност власти. Грађани имају право и дужност да изабране представнике власти позову на одговорност у вези са обезбјеђивањем адекватних локација за одлагање отпада, уз опције прикупљања и рециклирања и јасне казне за оне који се тога не придржавају.

Ваше локалне власти имају обавезу да вам пруже јасне информације о уклањању отпада у вашој заједници и о томе како да пријавите несавјесне грађане.

Оне морају усвојити и спроводити законске прописе којима се регулише то питање. То је њихова дужност и оне морају бити за то одговорне.

Пластична врећица? Не, хвала!

Подижите свијест сопственим примјером. То се може чинити као рекламни слоган, али сви морамо почети од себе, од суштине.

Ми у Мисији ОЕБС-а у БиХ смо већ почели примјењивати принцип “без пластике у нашим просторијама”, драстично смањујући или избацујући из употребе пластичне боце, чаше и друге предмете за једнократну употребу, не само у сједишту Мисије, већ и у свим нашим теренским канцеларијама.

Свјетски дан заштите животне средине је 5. јуни. Умјесто слогана и кампања, учинимо нешто конкретно. 

Сљедећи пут када вам неко у продавници понуди пластичну врећицу, реците: “Не, хвала!”

Почните раздвајати отпад у вашем домаћинству и правилно га одлагати у одговарајуће контејнере, на еко-острва или у најближе постројење за рециклажу. Ако ништа од тога не постоји у вашој заједници, захтијевајте од ваших локалних власти да вам то обезбиједе.

Покушајте да смањите количину пластике и других неорганских предмета које користите. Не користите пластични прибор за јело или сламчице сљедећи пут када организујете неку забаву или када идете на излет. Не купујте воду у пластичним боцама. Покушајте да купујете производе који користе паковање које се може рециклирати или који нису запаковани. Покушајте да избјегнете умотавање вашег ручка у пластичну  фолију и умјесто тога користите папир. Реците пријатељима да не примате поклоне умотане или упаковане у пластику. Сваки пут када вам рука крене ка предмету од пластике или од материјала који се не може рециклирати, станите и размислите поново.

Сљедећи пут када одете изван града да уживате у предивном пејзажу БиХ, знаћете да сте и ви дали мали допринос томе да мјеста и крајолик у коме уживате буду без смећа.

Сретан Свјетски дан заштите животне средине!

Пише: Дмитриј Иорданиди, замјеник шефице Мисије ОЕБС-а у БиХ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.