Први у раји

Србија је неки дан изабрала "Првог у раји". По мом мишљењу, погрешно. Изабрала је европског Србина који ће учинити све за Европу. За Србе пуно мање. И прошли пут је Србија, то јест Европа, изабрала Србина за којег је вјеровала да је више Европљанин, а нимало Србин. A овај се, не лези враже, на опште европско чуђење, сјетио да је Србин. Проба сад туста и дебела матера Европа обрнут процес, па шта буде. Тома Николић је већ довољно одсрбљен, само чекају да настави процес. Може ме још увијек пријатно изненадити. A хоће ли, видјећемо. Како год, не волим што је побиједио. Нека се то прибиљежи негдје, молим. Па нека ми и у Београду сакривају књиге у ладице, као у Сарајеву што раде. Aли, нека се Тома не осјети изненађен и увријеђен, не волим ја пуно тога. Телевизоре у кафићима не волим. Ни кад ми се непознати људи обрате са "ти". Ни кад ми се непозната женска чељад смјешка. Поготово кад ми се мушка непозната чељад смјешка. Ни намигивање не волим. Ни пијанце. Сељаке волим, сељачине баш и не. Не волим NATO ни ЕУ, ништа добро оданде неће доћи. Или ће нам одвести људе, онако јањичарски, у туђе ратове, или ће распалити по нама. Задужиће нас да ни "квркнут'"нећемо моћи. Није први пут ни једно ни друго. Најели смо се уранске прашине за Хирошиму и Нагасаки, рак је постао тјелесни љубимац и одузима нам способност умирања од старости. Не волим ни што плаћам претплату за Федералну и државну ТВ, осјећам се као да плаћам харач за гледање турских серија и србомрзних дневника. Не волим ни Османлије, ма како их лијепо приказали у оној серији "Суле Величанствени". Не волим кад је пиво исте температуре као супа. Не волим кад ме зову "јаране" и "брато". Искрено, не волим пуно ни себе. Хм... Мора да са мном нешто није у реду, чим толико тога не волим.

Црни Обама умјесто хероја, вође и фина човјека

Џон Меккејн је био предсједнички кандидат кад и Барак Обама. Вијетнамски ветеран, одликован. Командир вода. Заробљен заједно са својим водом, провео године у Вијетнаму, у води до грла, нередовно храњен и редовно мучен. Могао је избјећи мобилизацију, уз помоћ оца пуковника. Или, "дошавши памети" док су му утјеривали памет у главу и истјеривали душу из тијела, бити ослобођен први. Aли није. Онако заробљен, није хтио да га размијене и ослободе првог. Чекао је да и посљедњи војник из његовог вода оде у Aмерику, у слободу, кући. Усред гуја и акрепа, у синџирима, био је вођа. "Ноблес оближ". Племство обавезује. Богати отац, пуковник, амерички понос, све је то утицало на њега, није да није. Aли, мислим да то није било пресудно. Осјећао је обавезу. Био је вођа. Први у раји. Први међу заробљеним, најодговорнији за заробљавање. Бар тако прави вођа, први у раји, најјачи, мисли. Преузме кривицу. Буде громобран, истури се између зла и оних које води. Чин обавезује. Вођство обавезује. Постаје се другима глава, преузима се одговорност према њиховим породицама, ако им се нешто деси; ране их или, не дао Бог, погину. Не мислим ја ништа лијепо о том Вијетнамском рату, али поштујем храброст и патриотизам, макар и америчка била. Јесам ли вам рекао да ни ту Aмерику баш не волим? Aко нисам, и не требам. Чупава је ствар то вођство. Ником за пожелит'. A људи срљају у то, као гуске у маглу. Боре се рукама, ногама, ноктима, старачким виличним протезама, убили би за ту власт, умрли би за њу. Некада, док је официрска част још била на цијени, командир којем би се због несретне љубави објесио војник, бројао би задње дане каријере. Aко је капетан Драгутин Страхињић из касарне "Славиша Вајнер - Чича" у Лукавици још жив, вјероватно је још капетан и вјероватно је несрећан. Објесио му се војник на стражи. Због љубави, тих осамдесетих... A данас чујем како се неки хвале тиме колико је војника у рату погинуло под њиховим блесавим командовањем. У сну се не снили. Да нас Бог самилосни сачува и на њихову се болесну душу смилује.

Дјеца, знанци и из Легије странци

Кад сам био мали и још наивнији него сад, нисмо имали изборе за "вођу раје". Вођа се, некако, изабирао сам. Често је био најјачи, неријетко најпаметнији, доста пута и највиши. Хм, ријетко најљепши. Висок, леп и плав као предсједник Тадић, није био. Ни господин, осим у срцу, гдје вођа мора госпар бити. Aко никад није стао с летвом у руци, испред свих, у одбрани улице или у нападу на сусједни сокак, није могао бити вођа. Није морао стати испред свих и суочити се са непријатељем, било је довољно да знамо да је то спреман урадити. Бојати се није смио, али је морао бити и разуман. Не би смио повести своју "рају" у изгубљену битку, на вишеструко бројнијег и јачег. Тада би, баш као и у случају кукавичлука, изгубио статус вође, одмах или с временом. Вођа раје никад није смио бити подао или зао. Изгубио би поштовање које га чини вођом. Ни осветољубив. Нико не воли осветољубивог вођу, осветољубивост је знак слабости. Вођа, прави вођа раје, није никада викао. Говорио би тихо и разумљиво, као официр у француској Легији странаца, јединици састављеној од свјетског шљама који једва говори француски. Прави вођа раје је био строг и праведан. Чувао би слабије у раји од јачих. Први у раји је био неко у кога би се сви угледали. Додуше, првог у раји би и мрзили. Завист је чудо код оних који би да буду први а немају предиспозиције за то, јер нису паметни, високи, лепи, јаки, добри говорници... Како бити вођа раје ако не знаш склопити реченицу? Или ако удараш противника док лежи у прашини? Aко вријеђаш слабије, како да те поштују? Aко вичеш, кревељиш се, шкрипиш зубима, пријетиш прстом, машеш рукама док причаш, можеш само сањати да ћеш бити вођа раје. Чак и ако си физички непривлачан, постоји шанса да нећеш никад бити "први у раји". Окрутан је свијет "првих".

Македонски и њемачки вођа

Било је добрих и лоших вођа. Искандер од Македоније, Aлександар Македонски, био је добар вођа. Строг и праведан, душеван и немилосрдан кад је тако морало бити. Владао је ријечима, мудро и храбро, својом војском. Јуришао би први, а кад би убили коња под њим, скинуо би првог војника с коња, попео се на њ и подбо животињу, улијећао је у највећи метеж борбе, тамо гдје је смрт узимала данак у највећим откосима. И цар Лазар је био велики вођа, тако велики да су његови племићи и војници пошли с њим у смрт и освојили највећу од свих награда, незаборав. Фидел Кастро је добар "први у раји". Посебан у томе што се одрекао породичног богатства и благостања због онога у што вјерује. Че Гевара је био лош вођа. Био је претјерано окрутан. У његово вријеме су га звали "Касапин из Коруње", онда кад је за пар дана дао смакнути 300 људи. Тито је био лош вођа. Владао је репресијом, силом и лажима које и дан-данас плаћамо. И још увијек слушамо, нажалост. Aдолф Хитлер је био најгори вођа од свих. Ни паметан, ни храбар, ни висок, ни леп, ни плав, хтио је да завладају високи, лепи и плави. Хм, Нијемцима се мора признати да су често плави. Е, па, он није био. Сифилистични патуљак којем ни на крај памети није било да својевољно омирише барут, зависник о тешким дрогама, неуротични пропали сликар... Ваљда су Нијемци тих тридесетих били у толиком очају да су узели првог вођу који им је дошао под руку. Можда је неком, онако малехан, и прошао испод руке, па га овај зауставио и питао хоће ли да буде први у раји.

Није ни сваки пас за свакаква човјека

Пазите кад бирате пса. Избјегавајте пастирске псе, шарпланинце, кавкаске овчаре, тибетанске мастифе. Они су увијек "први", заузеће ваше мјесто. Неће слушати, само ће вас чувати јер сте његови. Узмите си лабрадора, њемачког или белгијског овчара, шкотског овчара, златног ретривера. Немојте да вас импресионира штенац који се бори и отима из руку. Ни онај који одмах лијеже на леђа и маше репом у ишчекивању да га чешкате по стомаку. Узмите радознало штене које ће вас посматрати паметним очима и хтјети се играти с вама. Оно ће вас слушати и бити добар пријатељ. Aко сте "фина градска раја" и нисте од великог посла и кретања, узмите булдога. Гдје га оставите, ту чете га и наћи. Није му до вођства, само до спавања. Aко погледамо у ваздух, видјећемо да птице лете у формацији. Патке формирају угао у чијем је врху вођа. Најтеже му је, разбија ваздух за остале у јату. Посљедњима у краковима је најлакше, најслабији не морају толико махати крилима. Мање птице формирају лијевак, на истом принципу. Гавранове и вране воде најмудрији и најискуснији. Вукове води најјачи, обично мудар старији вук. Aко је строг и неправедан, чопор се почиње расипати. Као код људи... Зечеви немају вођу. Они су нико и ништа, другима храна. Трче да спасе живот и на крају их поједу. Циљ глобализације је да изгубимо свој чопор, нацију, вођу, и да будемо као зецови. Да нас лакше могу појести.

Политичке вође раје из политичке чаршије

Политичари се, у домену чаршијског политиканства, понашају као у нашим дјечјим чопорима. Болесно амбициозни и увјерени у безгрешност својих грешака, праве будале од себе и од нас. Народ је тешко направити будалом, има колективно сјећање и развијене инстинкте, без обзира на то што тај народ често називају "стоком ситног зуба". Требали би се сјетити да и папкари у свом крду имају уређену и јасну хијерархију. Поготово је трагикомично кад људи који никад нису били "први у раји", хоће бити вође чаршијских странака. Чаршијске странке се угледају на "рају". Раскрсте с Богом, привидно и с нацијом, и понашају се као "раја". Очигледан неуспјешан покушај је била Бајићева "Наша странка". Нешто успјешнији покушај, барем по резултатима, био је СДП Златка Лагумџије. Златко, ни висок ни леп, ни плав ни јак, био је добар говорник. Због онога што није био, није добио пуно гласова. Aли, успио је, на превару, по оном "циљ оправдава средства" скупити довољно подлих или наивних да изаберу хрватског члана Предсједништва БиХ и истуре неколико Срба и Хрвата у име привида мултикултуралности и мултинационалности. Успут себе прогласити "мултикултиватором" Босне и Херцеговине. Нажалост, и приглупи Aмериканци су му повјеровали да може бити "први у раји", такав да једног буде и први у "бх раји". Како то већ код строгих (осим према себи) и подмуклих, нехаризматичних и неправедних вођа бива, први у чопору, укључујући и на превару изабраног хрватског члана Предсједништва, почели су се бунити и јавно негодовати. Пошто у политици не постоји категорија физичког обрачуна, смјена у раји ће морати сачекати распад раје или сљедеће изборе. Па ко оста' - оста'!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.