Протести за човјека

Племенит је разлог њиховог изласка на протесте. Измјештање једне болесне бебе из Сарајева на лијечење и захтјев да сва обесправљена дјеца добију свој јединствени матични број и тако постану грађани. Није ових дана било ни најмањег инцидента на улицама главног града БиХ. Тако велики број људи који контролише своје понашање до сада још није виђен на улицама. Испред Парламента било је комплетно урбано Сарајево и понеки становник других градова који су дали подршку Сарајлијама. Но, ипак, када говоримо о протестима у БиХ, а посебно у Сарајеву, нешто ту није у реду.

"Хоћемо промјене"

Млади људи, студенти, марширајући кроз Сарајево повикивали су, између осталога, да хоће промјене. Чуло се то и другдје. Шта промјене значе? Да ли неку нову парламентарну већину или нове изборе? О да, чули су се и захтјеви за пријевременим изборима. Некако истовремено те захтјеве за промјене и пријевремене изборе поновио је есдепеовац Денис Бећировић, иначе предсједник Заступничког дома Парламентарне скупштине БиХ гостујући на ФТВ-у у Дневнику 2. Лијепо је он изнио фундаменталне ставове у име... Е, не знам у име кога. У име српских и хрватских заступника сигурно није, јер они дају изјаве супротстављене његовој.

Вели тако Бећировић да су "они" расположени и за пријевремене изборе. Вели и да "им" на памет не пада да организују сједнице изван Сарајева. Ко су они, не знам. Међутим, једно је извјесно. То нису парламентарци из РС подједнако као и парламентарци већинских хрватских политичких партија. Круг се помало сужава. То могу бити парламентарци из Сарајева. Поближе есдепеовци. Ето, тако воља парламентараца два конститутивна народа у БиХ изгледа виђена оком њиховог предсједавајућег.

Мало након његовог излагања у Дневнику и лидер СДП-а види да су "ванредни избори једина алтернатива у случају даље неефикасности институција". Тако то виде два предсједавајућа: један у име Парламента, а други у име државе за човјека. Е да неко сада не би рекао како су повици протестаната: "ХОЋЕМО ПРОМЈЕНЕ" широм БиХ тек пука политикантска фраза и како она власт не жели преко њих да скине ову власт и тако стално изнова, прегледала сам које су то нове политичке партије које би у случају промјена могле бити први пут на политичкој сцени јер су уистину сасвим нове партије. Ако су све актуелне мало власт, мало опозиција и тако задње 23 године, има списак сасвим нових политичких партија у цијелој БиХ па бирајте грађани... А ако у "промјенама" буду опет изабрани исти, е онда протестанти лоше зборе! Тринаест је нових политичких партија, али те партије нису демократским изборима осигурале већину да буду у тијелима која одлучују. Но, добро је ипак знати да их има баш за једно Вијеће министара. А ако протестанти хоће напросто да смијене легитимно изабране носиоце власти, онда се поставља питање кога то хоће да виде на њиховим мјестима. У неко пријашње доба радничка класа би протестима хтјела да успостави владавину радничке класе умјесто капиталиста и израбљивача. У демократским и плуралистичким друштвима грађански активисти који напросто декламују "смјене, смјене"... иду против воље демократских процедура и легитимног бирања политичара у највиша државна тијела. Ако ипак желе потпуне промјене, онда је Лагумџија на трагу да једини разумије њихове захтјеве.

Сличности и разлике

Посебно гласни повици и осуде долазиле су ових дана на рачун парламентараца и свих оних који су споменули да је у згради заједничких институција првога дана протеста било кршења основних људских права. Страни држављани, администрација и парламентарци су до зоре били затворени у тој згради јер им протестанти нису дали да изађу. Страни држављани који су ту били како би помогли БиХ, одлучили су казнити своје домаћине ускраћивањем финансијске подршке, али неки од њих су врло гласно говорили и о тужби према БиХ.  Заточеништво у згради заједничких институција је интерпретирано на различите начине. НВО активисти одбијају сваку и примисао да је била ријеч о заточеништву и не желе то ни коментарисати. Додик вели: "Најмасовнија талачка криза у бившој Југославији". "Дневни аваз" пише: "Дан након поподнева и ноћи коју су провели заточени у згради институција БиХ многи од службеника запослених у државним институцијама јучер су још били у шоку због, како кажу, праве талачке кризе коју су проживјели." Салиха Ђудерија, упосленица у Министарству за људска права и избјеглице, каже: "поштовати права других". И коначно, Златко Лагумџија каже:
1. "Захтјеви грађана су свакако оправдани јер они траже своја грађанска права и то је сасвим природно. Ја имам пуно  разумијевање за њихове захтјеве."

2. "Знамо колико је људи незадовољно у овој земљи али ћемо се борити за њихова права."

3. "Не сматрамо да се држава брани тако да државне институције нису у стању да заштите сигурност оних који су били у згради... Њихова је слобода да уђу и изађу..."

4. "Ми позивамо све челнике државних и ентитетских власти да се окрену правим проблемима и да их рјешавамо" подвукао је Лагумџија, додавши да ће утакмицу коју је планирао гледати уживо у Риги, ипак одгледати на ТВ-у у кући...

И коначно "Ослобођење" биљежи: "Министар вањских послова јучер се хитно вратио из Риге"... у Ригу је био отпутовао "да тамо гледа утакмицу са пријатељима, желећи да тамо гледа одлучујућу утакмицу Латвија - БиХ..."

Чак је и Валентин Инцко споменуо, истина прво вече протеста, да нико никоме не смије ускраћивати слободу кретања. Рекао је то и Министар сигурности Фахрудин Радончић. И још неки политичари су имали сличне ставове. Не треба посебно наглашавати да је тема анализа била једино Додикова изјава о талачкој кризи. Било је ту и тамо коментара о Мајкићкиним сендвичима, Пандуревићкином "говору мржње" и "ситним националним интересима", али не толико гласно. Десила се и петиција против Пандуревићке која је кружила друштвеним мрежама, а у којој је била оптужена за говор мржње. Међутим не могу а да јавно не упитам како се онда зову сви они коментари који су пратили потписивање петиције, ако је њен став: "Протест испред Парламента масло је бошњачких партија и линч нас из РС. Зграда је блокирана и прозивају нас Србе", који је написала на свом профилу на "Твитеру" изразити говор мржње. Међутим, можда су покретачи петиције ипак мислили да је ово говор мржње: "У овом моменту, кроз прозор гледам један натпис - Раме уз раме против фашизма. Значи, тиме је све речено - да су ови протести првенствено притисак на нас посланике из Републике Српске". Ако јесте ово говор мржње онда свака част покретачима из Сарајева јер брину о РС и не желе да је било ко назива фашисоидном творевином, па чак ни политичари који долазе отамо.
Међутим, поводом коментара о првим данима протеста, затварању страних држављана и администрације не могу а да наглас не поставим неколико питања за оне грађане који су покренули петицију против Пандуревићке: Да ли се Лагумџија извинио грађанима БиХ што је док су тражили ЈМБГ и пасош за болесну бебу уручио БиХ пасош Едину Џеки, а затим весео и чио отпутовао на утакмицу са пријатељима? Је ли се испричао што није моментално дошао назад у БиХ када је чуо да су страни држављани заточени у згради Парламента БиХ? Зашто није био с њима као што треба бити сваки министар вањских послова једне земље у таквој ситуацији? Је ли у бити Лагумџија мало увијеније рекао исто што и Додик? И коначно, заслужује ли ово какву петицију или је његова реторика и понашање добродошло?

Можда ипак јесте добродошло јер коначно сазнајемо, након хитне сједнице СДП-а, а на ФБ профилу овог великана политичке сцене у БиХ сљедеће: "Синоћња сједница СДП-а је имала смисла због тога што је захваљујући координираним активностима федералног министра здравства и замјенице министра цивилних послова БиХ мала Белмина вечерас отпутовала на лијечење у Њемачку. Желим је што прије видјети здраву назад у БиХ заједно са њеним родитељима." И заиста, дијете је отпутовало у Њемачку, Међународни аеродром Сарајево ће платити укупне путне трошкове превоза за све особе које су отпутовале у пратњи мале Белмине. И све се коначно добро завршило, за сада. Ипак нешто није у реду. Сједница предсједништва СДП-а је утјецала на ток дешавања у званичним институцијама БиХ, па су тако есдепеов министар здравља и есдепеова замјеница министра цивилних послова уз помоћ проесдепеовског директора аеродрома за кога се увелико прича да га је баш Лагумџија тамо устоличио, направили херојски подухват и спасили један дјечији живот. Ето, тако то изгледа када ништа није свето, па чак ни болест једног дјетета. Када се прије пријевремених избора купују јефтини политички бодови и када се уз буђење сарајевског прољећа гради држава за човјека. Ко је ко у овој причи и колико Пандуревићка лаже о некаквим ујдурмама, ма није више ни битно.

+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.