Протестантско-католичка фудбалска завјера

Мухарем Баздуљ
Протестантско-католичка фудбалска завјера

Уочи почетка Европског првенства у фудбалу, пратећи распоред утакмица, нарочито оних у другом кругу, кад се пређе на куп систем и на испадање, шалио сам се с пријатељима да се отвара могућност да фудбал испадне повод за Трећи свјетски рат, само ако се у другом по реду полуфиналном мечу, оном на програму 10. јула у 21 час, нађу Србија и Хрватска.

Еуфемистично речено, тај национални ривалитет је свакако снажан, а у овом историјском тренутку, па још у ноћи уочи годишњице Сребренице, то би био меч на живот и смрт. У цијелој ФБиХ, у Хрватској, на Косову, у дијеловима Црне Горе, понајприје око Цетиња, фанатично би се навијало за Хрватску. Насупрот томе, у Србији, Републици Српској и највећем дијелу Црне Горе, једнако фанатично би се навијало за Србију. Све би се пресликало и на овдашњу дијаспору у Западној Европи и Америци. Само једна екипа би могла да прође даље, па би неки били силно незадовољни. То би било више него плодно тло за провокације које би могле да изазову пожар ширих размјера.

ХЕЈ СЛОВЕНИ И ДРУГИ УГАРИ

Моји другари су листом рекли да ми је фора лоша јер је прије свега нереална. Није нереална у смислу идеје да то не би био згодан повод за сукоб, него је нереална у смислу могућности да Србија догура до полуфинала. Око Хрватске, на трагу њених резултата на свјетским првенствима, није било такве скепсе. Ипак, испоставило се на крају да су и Србија и Хрватска испале већ у првом кругу, иако је могућност проласка и математички била већа од педесет посто, пошто је од двадесет и четири репрезентације даље ишло чак шеснаест њих. Осим Србије и Хрватске, испали су и Мађарска, Чешка, Пољска, Украјина, Албанија и Шкотска. Кад се занемари Шкотска, а Шкотска ионако није држава, него због специфичних разлога, мада дио Велике Британије има засебну сопствену репрезентацију, као и Енглеска, Велс и Сјеверна Ирска, све је то Средња и Источна Европа и Балкан, углавном словенске земље које су некад биле дио Аустроугарске.

Прије неких десет-петнаест година, кад су на неком свјетском првенству, ваљда оном у Јужној Африци, словенске екипе углавном поиспадале у првом кругу, Ивица Осим је у коментару за једну сарајевску телевизију помало цинично рекао: “Хеј, Словени”. И сада је, дакле, испало тако, само што су помало парадоксално, двије мале, у смислу немногољудне словенске нације, што су такође биле дио Аустроугарске, нације које многи често међусобно мијешају, ипак прошле даље, а то су, наравно, Словенија и Словачка. Ипак, и једни и други су испали на првом идућем кораку, у осмини финала, мада су и једни и други пружили и те како снажан отпор реномираним противницима: Португалији и Енглеској. Словенци су против Португалије добацили до пенала, а Словаци против Енглеза до продужетака. Уз Италију, Словенија је једина земља на Евру гдје је голман капитен. Јан Облак је требало да буде адут Словеније на пеналима. Ипак, нико није очекивао да словеначки репрезентативци промаше све пенале које су извели: све три. Словаци су, опет, водили против Енглеза све до зауставног времена. Онда су несрећно примили гол, па почетком првог продужетка још несрећније још један. И иначе су Словаци вјероватно играли најбољи фудбал на првенству ако се гледа само прво полувријеме. Да су храбрије играли у другом, вјероватно би против Енглеза прошли даље.

НЕИЗВЈЕСНОСТ

Кад смо код Словака и њихове групе у којој су све екипе (Белгија, Румунија, Словачка и Украјина) освојиле исти број бодова, то може да изазове посебан жал код оних који навијају за репрезентацију Босне и Херцеговине. Захваљујући играма у Лиги нација под вођењем Ивајла Петева, Босна и Херцеговина је имала загарантовано мјесто у баражу. Под вођењем Саве Милошевића репрезентација БиХ се у баражу сусрела са Украјином и до посљедњих десет минута имала је побједу у џепу. Онда се игра распала и Украјина је прошла даље. Гледајући мечеве ове групе, могао се стећи утисак да би Босна и Херцеговина, да се пласирала, могла да прође у други круг. Било како било, ако је у првом кругу и било неке неизвјесности те и изненађења (Грузија те поменуте Словенија и Словачка), кад је кренуо други круг, ствари су се развијале по линији очекиваних резултата, ако и не у регуларном току, а оно у продужецима и пеналима. Практично у свим утакмицама, осим можда у оној између Италије и Швајцарске, прошао је фаворит. Иако је у првом кругу Аустрија показала више од Турске, у директном судару даље је прошла Турска. Иако је та иста Турска против Холандије водила на крају првог полувремена, даље је прошла Холандија. У утакмици између Француске и Белгије, примјера ради, Француска је играла колико јој је требало, а исто важи и за утакмицу Француске против Португалије. Шпанија је досад вјероватно показала највише, уосталом побиједила је у свим утакмицама у првом кругу, чак и у оној против Албаније која ништа није одлучивала. По многима је утакмица Шпанија - Њемачка била финале прије финала, али мада је дошла до продужетака, пролаз Шпаније је био више него очекиван.

ЕНГЛЕСКА КАО ХРВАТСКА

Овај текст настаје непосредно уочи полуфиналне утакмице између Холандије и Енглеске, оног истог другог полуфинала с почетка овог текста у које су шаљиво биле пројектоване Хрватска и Србија. Уочи првенства прогнозе стручњака и лаика су се необично слагале: сви су тврдили да је Енглеска убједљиво највећи фаворит. Иако су стигли (најмање) до полуфинала, далеко од тога да су икога одушевили игром.

Парадоксално, једина утакмица у којој су побиједили у регуларном току била је она прва, против Србије, а и ту су добили са 1:0 и ту им је побједа практично цијело вријеме висила о концу. Играју заправо врло слично Хрватској на Свјетском првенству у Русији 2018. Тада су Хрвати избацили Енглезе онако како су ове године Енглези избацили Словаке и Швајцарце. Углавном, кад се гледају четири најбоље екипе, на први поглед изгледа да се све десило по очекиваном сценарију: Шпанија, Француска, Енглеска и Холандија. По двије католичке и по двије протестантске земље, а у оба случаја у полуфиналу католичка против католичке, односно протестантска против протестантске. Било како било, пред нама је још финале и још једно Европско првенство у фудбалу остаје иза нас. Идуће је на програму за четири године, а домаћини ће бити Велика Британија и Република Ирска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана