Просвјета треба да буде друштво од посебног интереса

Кад је у августу 1902. године основано у Сарајеву, његов основни циљ био је културни и просвјетни напредак Срба у БиХ. Сам податак да у времену оснивања "Просвјете" у БиХ има свега 30-ак факултетски образованих Срба довољно говори о културном и просвјетном стању српскога народа у БиХ. Не треба такође изгубити из вида ни чињеницу да је у вријеме оснивања "Просвјете" у БиХ била на дјелу тзв. Калајева језичка политика, која је настојала да – преименовањем српскога језика у босански и наметањем латинице умјесто ћирилице – Србе расрби и од њих направи Босанце. И као да се историја понавља: ево и након 106 година поново је у БиХ "иста прича", само што је сад више не намеће Aустроугарска, њу су подастријели босанскохерцеговачки муслимани, који су се у посљедњем десетљећу 20. вијека преименовали у Бошњаке. A "свој" језик, као и у вријеме Калајево, назвали босанским. Тај назив готово експлицитно указује на основни циљ: језик треба да буде основ за стварање босанске нације, у којој би се занавијек изгубили и Срби и Хрвати, са својим језиком, али и "Бошњаци", сви постајући Босанци, са заједничким језиком босанским, сад не више као језиком Бошњака, него као језиком свих Босанаца.

Зар онда треба да чуди што је у времену оснивања једини задатак "Просвјете" био да материјално помаже Србе ђаке из БиХ који уче у средњим и великим школама. Већ од године 1909. "Просвјета" себи ставља у задатак "да помаже укупан напредак српскога народа на просвјетном и културном пољу". A тога напретка није могло бити ако се број писмених Срба у БиХ не повећа. Због тога "Просвјета" оснива течајеве за неписмене, а уз то шири просвјету у народу и оснивањем књижница, издавањем научних књига и листова и држањем популарних предавања.  Све те активности проводе се на српскоме језику и ћирилици. То је био најбољи пут за очување и његовање српскога језика и ћирилице у српскоме народу у БиХ. И истовремено најбољи начин очувања српског националног идентитета у БиХ. Српски језик и ћирилица као основ српског идентитета били су трн у оку аустроугарским окупаторима БиХ. Не треба томе боље потврде од чињенице какве је проблеме "Просвјета" имала због ширења ћирилице међу Србима у БиХ. Наиме, када је Aустроугарска 1914. године, након атентата на Фердинанда, не само распустила и забранила сва српска друштва у БиХ него је ван закона ставила и читав српски народ у Босни и Херцеговини – она је као један од разлога за такве поступке истицала и српску ћирилицу. Aустроугарска је "обзнанила" да је ћирилица један од главних елемената јачања српске националне свијести и да је због тога треба забранити. Aли, та забрана је трајала колико и Први свјетски рат, и "Просвјета" је с још већим еланом прионула на посао ширења културе и просвјете у српскоме народу – на српскоме језику и ћирилици, наравно.

Кад год је српски народ требало да ради у корист властите штете, његова "Просвјета" је гашена. Кад год је васкрсавала српска национална свијест, и "Просвјета" је обнављана. A   "Просвјета" је трипут обнављана: послије Првог свјетског рата (1920), након Другог свјетског рата (1945) и пред грађански рат у БиХ (1990). Надајмо се да је ово треће обнављање и посљедње, да "Просвјета" више никада неће бити не само забрањивана него да неће ни доћи у ситуацију да – не дај Боже – из каквих других разлога престане с радом. Програм "Просвјете" има далекосежан циљ и карактер, укључујући тиме све оно што је неодвојиво од битног смисла нашег народног постојања. Aко га раздвојимо на цјелине или сегменте, онда тај програм показује веома широку и мозаичку слику која у себи сажима погледе на српску историју, културну традицију, на њихово чување и његовање, а исказује и савремена креативна усмјерења према књижевном, умјетничком и другом стварању.

Тај и такав програм, уз много напора, "Просвјета" је у овом, послије трећег обнављања, већ 18-годишњем раду остваривала. И све теже остварује, јер не наилази на подршку тамо одакле би та подршка морала доћи. "Просвјета", наиме, нема у Републици Српској статус друштва од посебног интереса. A морала би имати. Јер, она је данас потребна Србима у БиХ ништа мање него у времену свог оснивања.                                                                                       

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.