“Пробуђени” крсташ на њемачком кормилу

Шолц је своју Социјалдемократску партију (СПД) усмерио на доминантну позицију на општим изборима у септембру прошле године представљајући се као центриста који ће осигурати континуитет, будући да је био Меркелин вицеканцелар и министар финансија од 2018. године.

Док се Шолц успешно пласирао бирачима као квази-Меркелова, његова “коалиција на семафору” - црвена за СПД, жута за Слободне демократе (ФДП) и зелена за Зелену странку - идеолошки је хетероген брак погодности.

Најпроблематичније је то што нови кабинет укључује и 40-годишњу Аналену Бербок, кандидата Зелене странке за канцелара на прошлим изборима, као нову немачку министарку задужену за спољне послове ове моћне земље. Идеолог крајње левице који никада није био у владиној функцији, Бербокова фаворизује спољну политику “вођену вриједностима”.

Она је у више наврата давала агресивне конфронтацијске изјаве о Кини, Белорусији и Русији, а посебно је упорна према Мађарској, оптужујући владу премијера Виктора Орбана за демонтажу основних права.

Бербокова је себе упоредила са Хилари Клинтон фаворизујући глобални свет посвећен климатској неутралности и отвореним границама. Као и остатак њеног партијског водства, она је посвећена снажној Европи - што се преводи као даље смањење националног суверенитета - знатно повећаној владиној потрошњи на социјалне програме и оштријој “борби против ксенофобије и расизма” код куће.

Њено отворено држање попут јастреба и подршка интервенционизму описани су, чак и од стране левичарских извора, као комбинација “незадовољства, незнања и агресивности”.

Присталице дипломатског реализма и суздржаности ужаснуте су због нове улоге Бербокове. Она ће се вероватно супротставити политици детанта која води приступ француског предсједника Емануела Макрона Москви. Њена реторика о Русији била је још оштрија од реторике америчких креатора политике, и свакако је у супротности са политиком стабилности и предвидљивости коју је најавио предсједник Џо Бајден у односу на Москву.

Пензионисани пуковник америчке војске Даглас Мекгрегор описао ју је као “крсташа”, типа особе коју стално виђате у Вашингтону који изјављује: “Ја мењам свет. Све ћу учинити новим и другачијим.” И ово би био велики одмак од прошлости за немачко министарство спољних послова.

Номиниран од стране председника Трампа за амбасадора у Немачкој, Мекгрегор види њен либерални интернационализам као опасан. Не покушавајући разумети интересе других народа, она је посвећена преобликовању света “ако би се прилагодио некој врсти идеолошки чисте и добре и морално исправне слике која на крају увек пропадне”.

Неки ветерани немачке политике су отворено забринути. Осврћући се конкретно на Бербокову у прошлоседмичном интервјуу, Шолцов колега из странке, бивши немачки канцелар Герхард Шредер (СПД), позвао је нову владу да ублажи своју спољнополитичку реторику.

Шредер је посебно мислио на Бербокову, која је “већ разбила дипломатску Кину пре преузимања дужности” својим тврдолинијашким изјавама.

Шредер је иначе познат је по свом заговарању блиских односа Немачке с Русијом и члан је одбора пројекта гасовода “Северни ток 2”, којем се Бербокова противи.

Упозоравајући на било какве нагле промене у немачкој спољној политици, Шредер је позвао на суздржанији приступ важним партнерима попут Кине и Русије. Рекао је да политика заснована на слогану Зелених (“Зелени треба да излече свет”) дефинитивно неће функционисати у односима са другим земљама.

Немачка не би требало да одустане од својих вредности, додао је Шредер, али ни да се чини као арогантан, држи предавања и настоји да политички изолује друге.

“Морализирајућа вањска политика неће учинити ништа”, закључио је он.

Шредерове сумње је Бербокова оправдала првог дана на новом послу. Посетила је Париз и Брисел и “показала се као поуздан гласноговорник трансатлантских кључних речи...”, градећи масиван фронт против Русије.

Након састанка са својим француским колегом, Бербокова је рекла да ће Москва платити високу политичку и економску цену за “поновно кршење украјинске државности”.

У Бриселу је заговарала нови, лоше дефинисан концепт стратешког суверенитета Европе у односу на Русију и Кину. Судећи по њеној првој турнеји у иностранству, она ће бити најинтервенционистички настројена, најрусофобичнија и еурофедералистичка немачка министрица спољних послова икада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.