Пријети ли Америци грађански рат

Слична запажања су уочена и у другим студијама, гдје су евидентни трендови који дијеле америчку популацију. Подјеле су заступљене о питању унутрашње политике, као што су питања везана за расне подјеле, миграцију, абортус, родне законе или уставна права; али и везано за спољну политику, што је посебно уочљиво у случају сукоба САД са Русијом у Украјини, као и у друштвено-политичкој подјели у вези са тренутном ситуацијом у Гази. САД су од својих 248 година постојања у ратном стању невјероватних 230 година, тако да рат није ништа страно САД и њеном политичком естаблишменту, али сад се намеће питање: Да ли ће се запуцати и на тлу сјеверноамеричког континента?

Раздједињене Америчке Државе

Амерички грађански рат је вођен у периоду између 1861. и 1865. године између Уније на сјеверу и Конфедерације на југу. Сада је већ увелико утемељена идеја да је кориштење робова као радне снаге био примарни узрок зашто је новокомпонована америчка нација заратила сама са собом. Можда до грађанског рата никад и не би дошло да је тадашњим Американцима неко послао устав Србије из 1835. којим је Србија, као једна од првих држава на свијету, јасно укинула ропство. Додуше, овакав догађај из алтернативне историје вјероватно не би имао ефекта, с обзиром да је “амерички сан” увијек подразумијевао индивидуализам и могућност богаћења појединца, често на штету природе и друштва. Грађански рат је у гроб однио 750.000 душа, а крајњи исход рата је била побједа Уније и институционално ослобађање свих припадника црне расе од ланаца робовласничког система. Међутим, иако је ропство званично укинуто, систем расизма и апартхејда није у потпуности нестао још један читав вијек, а духови и скелетони тог времена и дан-данас прогоне америчко друштво.

Абрахам Линколн је био предсједник САД у периоду грађанског рата и данас је у америчком друштву упамћен као један од највећих америчких предсједника. Приписују му се заслуге да је омогућио еманципацију црнаца у Америци и тиме спасио САД од унутрашњег расцјепа. Међутим, иако је видио ропство као морално неисправно, исто тако је сматрао да су бијелци супериорна раса у односу на црнце, због чега би по данашњим стандардима могао бити окарактерисан у најмању руку као расиста. Историчари се увијек позивају на “дух времена”, због чега су му данас дјелимично опроштени ови ставови. 

Овај и догађаји који су претходили стварању америчке нације, као што је системско уништење скоро цјелокупне домородачке популације Сјеверне Америке и дан-данас дрмају политичко постојање САД, јер доводе у питање стабилност и легитимитет свих темеља над којим је и основана америчка нација. Зато нас не треба чудити “кенсел” култура и напори маргинализованих група у Америци да се избришу сви историјски трагови САД, који свакодневно подсјећају на геноцид, институционализовано ропство, расизам, ксенофобију и све оне аспекте који су самопроглашени бастион демократије, слободе и људских права учиниле “најбољом државом” на кугли земаљској.

У Америци се први пут заратило због подијељености о питању ропства, а данашње подјеле се протежу кроз скоро сва важнија политичка питања. Савезне државе са најстрожим законима о абортусу, најлабавијим законима о продаји оружја и највећим законским ограничењима за особе које припадају ЛГБТ заједници су све гласале за Доналда Трампа на претходним изборима, а истраживања показују да се ништа неће промијенити ни у предстојећим изборима.

Ниво политичке подијељености у земљи је био посебно очигледан у јануару ове године, када је Врховни суд САД наредио Тексасу да уклони бодљикаву жицу коју је поставио дуж ријеке Рио Гранде како би спријечио мигранте да пређу границу.

Међутим, гувернер Тексаса, Грег Абот одбио је да послуша ову наредбу, тврдећи да је договор између савезних држава и Сједињених Америчких Држава нарушен због неуспјеха предсједника Бајдена да заустави илегалну имиграцију.

Мишљење гувернера Абота да је Устав САД необавезујући споразум које државе могу да игноришу по својој вољи увелико подсјећа на оправдање Конфедерације да може напустити Унију 1861. године, што је и довело до грађанског рата у Америци.

Поред великих унутрашњих подјела, многи свјетски догађаји отварају нове политичке фронтове унутар саме Америке. Ово се јасно може видјети у податку да чак 70 одсто републиканаца сматра да САД није требало да шаљу војну и финансијску помоћ Украјини, док исти постотак демократа подржава ту идеју. Републиканска конгресменка из Џорџије, Маржори Тејлор Грин је отворено изјавила да би САД требало да се подијеле на “црвене” и “плаве” савезне државе, тј. републиканску и демократску унију. Да се не ради само о политичком маркетингу говори и чињеница да би чак четвртина Американаца подржала излазак своје савезне државе из Уније. Када узмемо у обзир да по незваничним процјенама амерички цивили легално и илегално посједују невјероватних 393 милиона комада ватреног оружја, онда можемо да схватимо колико су ствари заиста напете у САД.

Пад новог Рима

Историја се не понавља увијек, али се често римује, због чега историчари увелико упоређују САД са Римским царством, тј. периодом када је Рим био Република. Ово не оспоравају ни оснивачи САД, који су се јасно позивали на древни Рим када су постављали темеље нове државе. Модерни историчари су препознали свеобухватне трендове, тј. историјске циклусе који су карактеристични за сва велика царства, а који се протежу од њиховог настанка, развоја па све до пропасти.

Иако је понекад тешко направити тачне паралеле и јасно одредити у којем историјском циклусу се тренутно налазимо, постоји опште слагање да данашње САД увелико подсјећају на период касне Римске Републике. Тада као и сада, јасно можемо запазити свијет који је доминиран од једне суперсиле, са турбулентном унутрашњом политиком и популацијом која има опадајућу вјеру у државне институције. У овом периоду, утицај религије опада, економија је централизована, због чега већина популације ради за неку велику корпорацију, док локалне културе испаштају од руке глобално доминантне културе.

У Римској Републици, Сенат је био подијељен на двије супротстављене фракције, оптимате и популаре, тј. конзервативне аристократе и прогресивне популисте, чија супротстављеност подсјећа на тренутну политичку подјелу у Америци, између републиканаца и демократа. У оваквим друштвима долази до политичког успона богатих и харизматичних “снагатора” који обећавају незадовољној популацији да ће поправити читав систем, што је у случају Римске Републике довело до успона Гаја Јулија Цезара, а у коначници до његовог убиства и новог грађанског рата.  У медијима у Америци, Доналд Трамп је већ био успоређиван са Цезаром, а утисак је да се тренутно одвија покушај политичког атентата на овог бившег америчког предсједника.

Цезар је избоден 23 пута ножем, док се против Трампа тренутно одвија скоро стотину различитих судских процеса истовремено. Вјерује се да би Трамп могао бити осуђен у неком процесу у случају да изгуби предстојеће предсједничке изборе, што би имало несагледиве посљедице по америчко друштво. Губитак Доналда Трампа на посљедњим америчким изборима је изазвао бијес једног броја његових присталица, који су с намјером да се спријечи званична потврда да је Џо Бајден освојио изборе, окупирали државне институције на Капитол хилу. У међувремену, дошло је до заоштравања политичких разлика, а резултати предстојећих избора неће никога оставити равнодушним.

За сада све анкете показују да Доналд Трамп има огромну предност у односу на тренутног америчког предсједника и да ће вјероватно освојити новембарске изборе у случају да не дође до неочекиваних промјена. У сваком случају, ниједан од ова два предсједника није показао способност да премости јаз који се направио у америчком друштву, што у коначници може да доведе до још већих унутрашњих сукоба и политичког расцјепа, што је и био случај са древним Римом. Веома брзо би се могло знати у којем правцу иде америчко друштво, а ако смо као човјечанство ишта научили из историје то је да ништа из ње нисмо научили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.