Претпописна кампања

Мирјана Кусмук

Ако држава нема податке о броју својих становника, а сви статистички параметри рачунају се по глави становника, неће моћи да израчуна ни свој тржишни потенцијал и неће бити интересантна ни страним инвеститорима.

Предстојећи попис становништва у БиХ треба ослободити политичких притисака, а ако су већ толики, важно је избјегавати сва питања која су подложна притисцима, а оставити она фактичка. Да политичари не планирају да злоупотријебе резултате пописа, не би ни инсистирали на питањима као што су држављанство или етничка припадност, него би грађанима оставили могућност да се сами изјасне о томе.

Упозорили су прије неколико година стручњаци из Европске комисије за припрему пописа у БиХ.

Претпописна кампања

Истакли су да се, под окриљем да се желе лакше обрадити подаци, унапријед фиксирају неки одговори, што је "типичан политички притисак".

- Позиви да се Бошњаци изјасне као такви на попису довешће до искривљења неких питања, а кључна питања на која ће се добити одговор, а то је број становника и домаћинстава, старосна и образовна структура, не би требало да буду искривљена - рекли су стручњаци из ЕК уочи пописа који је требало да буде одржан прије двије године, али није.

Док струка истиче као велики проблем политички притисак на резултате пописа, овдје, посебно код Бошњака са приближавањем почетка пописа, 1. октобра, претпописна политичка пропаганда прелази у хистеричну битку "бити или не бити".

Јасно је да су Бошњаци на овом попису добили прилику да реализују једну од двије одлуке из Декларације Свебошњачког сабора одржаног у јеку рата, 27. септембра 1993. године у Сарајеву у којој стоји:

"Свјесни историјског значења момента у којем се састајемо, као и искушења која нас чекају, одлучни смо да нашем народу вратимо његово повијесно и народно име Бошњак, да се на тај начин чврсто вежемо за нашу земљу Босну и њену државноправну традицију, за наш босански језик и свеукупну духовну традицију наше историје".

Данас, 20 година касније, кампања коју воде треба да покаже да их у БиХ живи што већи број, што би, како сматрају, одредило количину њиховог власништва над државом и удио у структурама власти.

Спјевана је чак и "Бошњачка химна за попис", чији аутор ратни инвалид из Зенице Мујо Агановић из свег гласа поручује: Ја сам Бошњак, вјера ми је ислам, језик босански, на попису то ћу казати. Морам пазити, због будућности не смијем погријешити...

Ништа мање трагикомичан није ни спот на којем троје посве мале дјеце, двије забрађене дјевојчице и један дјечачић у маскирној униформи поручују: "Он мени: Босанац, какав Босанац - ја сам Бошњак"...

Часопис Исламске заједнице штампао је посебан додатак са детаљним упутствима за идући попис, који се дијели у свим џамијама у БиХ, а бошњачка дијаспора је на ногама.

Бошњачка организација из Шведске "Глобал БиХ нетворк" дистрибуисала је у Шведској и Данској хиљаде плаката којима дијаспори "појашњава" како да избјегну прописе и, умјесто као дијаспора, током пописа у БиХ буду евидентирани као становништво стално настањено у земљи.

Акцију мобилизације "за попис" спроводи и најјача организација дијаспоре Конгрес Бошњака Сјеверне Америке и сајт "bosnjaci.net " на на којем се налази банер "Упиши јасно: националност Бошњак" и напомена да се упутство "штампа и научи напамет".

- Први пут у историји Бошњаци су свјесни важности пописа и већина их неће жалити тих пола сата времена потрошити на одбрану домовине, јер су многи за то несебично дали животе. Харам било свакоме ко зажали труда и новца да се оде пописати... Бошњаци су сад пред овај попис 2013. у ситуацији кад морају сви да се упишу, јер је у питању опстанак и њихове једине државе и њих као народа. Посебно скрећемо пажњу да не рекламирате страницу за онлајн попис и да медије који то објављују сматрате непријатељским!... Било ко ко има проблем или осјети нерегуларност на попису нека нам се јави, а ми ћемо настојати у што краћем року да алармирамо бошњачке институције и званичнике, да заједнички спријечимо и отклонимо нерегуларности. Ово посебно важи за бошњачке повратнике у мјестима под српском окупацијом у којима је извршен геноцид - наводи се на том сајту дијаспоре.

 

Бошњаци или Босанци

 

Први попис становништва у БиХ извршиле су 1879. године аустроугарске власти. По том попису у БиХ је живјело 1.158.440 становника. Грчки православци чинили су 42,88 одсто, муслимани 38,73 одсто, римокатолици 18,08 и Јевреји 0,29 одсто.

Статистичари кажу да бивша заједничка држава Југославија никада није имала среће са пописима становништва.

Попис 1948. године био је непотпун и на брзину организован, онај 1941. није одржан због Другог свјетског рата, године 1971. догађао се хрватски "маспок", а пописе 1981. и 1991. бојкотовали су косовски Албанци.

У априлу 1991. ондашња СФРЈ убрзано је клизила ка крвавом распаду, а попис који је обављен на терену застао је на општинском нивоу, јер на Купресу и у Бугојну стање никада није утврђено, што је БиХ омогућило злоупотребе резултата тог пописа све до данас.

На том попису број Југословена у односу на претходни био је мањи за чак 1,4 милиона. Југословени су избрисани, а нико до данас није утврдио како се догодило то "етничко чишћење".

Са Бошњацима је нешто другачија ствар. Увођење нације муслиман на попису 1971. изазвало је велике проблеме. У међувремену, муслимани са посљедњег пописа 1991. постали су Бошњаци или Босанци и то би требало да региструје попис који слиједи. Муслимани ће нестати, а Бошњаци и Босанци настати.

За то да се муслимани са пописа 1991. изјасне као Босанци данас су они који претендују на "грађанску БиХ". То су они што их сарајевски медији годинама поздрављају као "Босанце и Херцеговце", а што све до почетка пописа политичарима у ФБиХ и Исламској заједници није засметало. Наравно, Херцеговци су дужа верзија, која је испала у финалу.

Управо су Босанци изазвали праву панику код вођа кампање "Битно је бити Бошњак" да би могло доћи до двојног изјашњавања муслимана са пописа 1991. године.

Потпуну забуну унијела је изјава Алије Изетбеговића некадашњој ТВБиХ, коју су Босанци у контракампањи против Бошњака однекуд ископали, а у којој "отац нације" поручује:

- Ако желимо БиХ, онда не смијемо сувише потцртавати национално питање. Требамо покушати да будемо, ако је могуће, Босанци...

 

Шта ће открити попис?

 

И Хрвати у БиХ су на ногама. Свакодневно упућујући апеле за попис у којима истичу: зовите родбину, тражите податке и попишите их, те упозоравају на опасност да би на попису могло да их буде мање од 17 одсто.

У Републици Српској ситуација је посве другачија, тек од прије неколико дана почело је уопште да се говори о попису и упозорава на могућност пописног инжењеринга. Срби, као и обично, имају важније теме.

Од распада СФРЈ и рата не зна се тачан број становника БиХ, а да ли ће се знати послије овог пописа, ако је судити по активностима бошњачке дијаспоре, неће.

Статистичари кажу да се до 1991. године витална статистика водила по принципу поријекла мајке, подаци о новорођенима достављани су републици у којој је пребивалиште мајке. Онда су дошли ратови и избјеглице.

Према неким процјенама, из БиХ је избјегло око 700.000 Срба. Из Сарајева њих око 150.000. Како ће се они пописати? Колико их има двојно држављанство и како ће се опредијелити: као дијаспора или домицилно становништво?

Према правилима пописа, сви они који у БиХ имају имовину, своје или родитељске куће моћи ће се пописати. Они то могу урадити а да не долазе, једноставно рођацима доставе податке о себи: име и презиме, ЈМБ или датум рођења, мјесто рођења и занимање.

Они који се ипак попишу поштом или електронски неће се наћи на списку домицилног становништва, него дијаспоре.

Битка ће се водити и за пописе у неким важним градовима, као што је рецимо Мостар, јер ће резултати пописа диктирати успостављање локалне власти у будућности.

Зато ће бити занимљиво видјети да ли ће доћи до повећања броја Хрвата или Бошњака у том граду, то можда неће показати истиниту слику, али хоће ко је био боље политички организован. Гдје ће се и како пописати углавном избјегли мостарски Срби којих је 1991. било око 24.000.

Према ранијим процјенама, попис би требало да покаже да у Српској живи између 15 и 20 одсто Бошњака, а да је на територији Федерације број Срба са више од 30 одсто пао на мање од два одсто.

Јасно је да у кампањи они који агитују на мобилизацији Бошњака и "освајање" БиХ на тај начин, упадају у сопствену замку.

Јер, ако се покаже да се број Бошњака или муслимана са пописа 1991. у БиХ повећао, шта се "догодило" са етничким чишћењем и "геноцидом на окупираној територији", како Републику Српску у прогласима за попис назива дијаспора.

Оно што је посве предвидиво јесте да ће сарајевски Срби, они са пописа 1991. године, нестати и статистички. У тај град вратио се занемарљив број старих, а највећи број Сарајлија давно је распродао имовину и поздравио се заувијек са Сарајевом.

Они који су нови дом саградили у Источном Сарајеву тамо ће се и пописивати, јер ни упутства, ни жеље за другачијим пописивањем немају.

Уколико се на попису у Сарајеву буду пописивали Кинези, обистиниће се веома скоро недавна изјава пророка др Карајлића дата баш овим новинама:

- Узгред речено, не знам никога од 150.000 суграђана који су отишли у оно вријеме кад сам отишао и ја, а да су се вратили, што је довољна основа за сумњу да је мој родни град задржао карактеристику мултиетничког. Међутим, не треба губити наду. Ако Кинези наставе долазити на Балкан овим темпом, велике су шансе да ће Сарајево поново бити мултиетничко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана