Предсједник злочестог разреда

Ја сам имао фино дјетињство, примао сам ударце и задавао их. И још сам био одличан ученик, онако успут. Хм, да се не лажемо, више сам модрица на крају имао на себи него што сам их исцртао другима. Кад се пошло у средњу, ја пошао "за рајом". Нисам хтио у гимназију, међу штребере. Отишао сам у Машинску школу, тачније, уписао сам се у Електромашински школски центар у Мостару (ЕМШЦ Мостар), гдје и "раја". Стари је био против, наравно. Ја, паметан какав јесам, нисам га слушао. И, дођем ја тако први дан, и видим да се двојица бију. Гоца и Тихо. Гоца је у руци имао шрафцигер, црвени, један. Тихо је имао нож, сиви, исто комада један. Махали су један према другом, сјекли си одјећу док је руља навијала на ходнику. Завршило се тако да је Гоца прстима стискао отворену рану на стомаку а сирена хитне помоћи пунила зрак у школи ужасним звуком који је још са ТВ-а подсјећао на крв и смрт. На крају је само локва Горанове крви на ходнику подсјећала на битку на живот и смрт двојице петнаестогодишњака те 1981. године. Не, није тога било у новинама, крвави обрачун је "гурнут под тепих", као и крупније ствари, као и национално питање и демократија коју је напредни свијет одавно имао. Aли, тукао сам се и ја којекаквим сјечивима, тај сукоб ме није толико шокирао. Шокирало ме оно послије. Шокирала ме је чистачица Мејра, док је "џогером" брисала крв са ходника и при том пјевала пјесму Лепе Брене. A крв, Гоцина крв, румено је бојила воду у канти и давала мом школовању боју нежељеног.

Предсједничке лажи

Ја дошао кући и кажем старом да нећу у школу, да средња није обавезна. Он каже старој да ми припреми нешто ствари, да идем од куће. Тако да сам сутрадан опет отишао у школу... Тихо и Гоца су се подносили, с Гоцом сам постао добар пријатељ, баш као и са осталим понављачима којих је било 80 одсто у првом разреду. И, рано сам скужио да се исплати бити одликаш. Већ тада сам читао пуно, знао пуно за своје године, располагао општим знањем које је фасцинирало профе, посебно професорице. Носио сам и цвикере, тако да сам и изгледао паметно. Како год, имао сам све петице. Хм, имати све петице у Машинској је било као имати све тројке у Гимназији; исто је труда, можда чак и мање, требало. Мојој професорици Бранки Дрмач, дивној жени, можда сам једини доказ да није протраћила 30 година ни на шта. Дође на сваку моју промоцију и купи сваку књигу. A зашто сам имао све петице? Не, нисам проводио дане учећи, поваздан сам клатарио градом. Само сам знао лијепо причати, о оном што знам. Тако лијепо да су ме професори слушали заборављајући шта су ме питали. За пет сам причао и кад нисам знао. И не само то, постао сам предсједник разреда. Нико од понављачке братије није имао ништа против, дигли су неки и обје руке. Ја сам успијевао убиједити сваког да је профа каснио пола сата, а не 15 минута, да смо зато отишли с часа. Хм, повео бих руљу кроз Саобраћајну школу, да нас не виде како бјежимо. И, имао сам увијек око 80 неоправданих, нешто не бих успио причом поправити. Зато ми је и владање било тек "задовољава". Једном је Здравко Шиповац из Невесиња, нови разредник, ушао сав усплахирен и питао ко је управо утрчао у разред ћоравом Марију Берковићу, професору техничког цртања. Питао је наглас. Наравно, сви смо шутјели. Онда је несретни Здравко прозвао мене, одликаша и предсједника. Питао је: "Ко је сад ушао у разред". Ја, онако стојећки, рекао "Не знам". Нисам слагао тај пут, стварно нисам видио. A он је подигао прст и рекао "Видјећемо се ми још". A онда сам ја, у наступу одликашке храбрости, сав ускур... пардон, сав охрабрен, рекао "Не знам. A и да знам, не би' Вам рек'о". Онда је он, сав црвен у лицу, напустио час. Требам ли вам рећи да ми је углед тада скочио 100 одсто и да од пријетње није било ништа? И да не бих рекао из страха да не откријем колика сам кукавица, између осталог?

Злочести бх. понављачи

Зашто сам вам ово испричао? Појма немам... Шалим се. Волим кроз микрокосмос приказати нешто веће, овај пут велики злочести балкански разред зван и Босна и Херцеговина, гдје предсједник ниједном није био одликаш и никад га није изабрала већина разреда, гдје постоје само лоши ђаци. Да, и неки лоши ђаци који се труде и добијају двојке трепћући окицама директорици Aмерици. Aмерика и разредница Европа предсједнику разреда и његовој раји гледају кроз прсте. О томе је писала "Слободна Босна", "Слободна Далмација", прилично слободно су писали о томе. Писало је у "Слободној Далмацији", о Драгану Човићу и о челнику СДП-а који има кривичних пријава, али је писало и о америчком "предсједнику немирног разреда" - Златку Лагумџији, сљедеће: "Златко Лагумџија такођер има проблема са законом, због чега не би могао засјести у премијерску фотељу. Наиме, Федерална управа полиције поднијела је пријаву Тужитељству БиХ под радним називом "Рекет СДП-а" у којем документира изнуду 2,2 милијуна конвертибилних марака од бизнисмена Нихада Имамовића да му се омогући отварање новог пословног простора у Новом Сарајеву."

Да, факти, чињенице, ухваћени с рукама у врећи, уловљени на дјелу, обрали бостан… Ипак, захваљујући директорици Aмерици и разредници Европи, ништа од тога. Даље каже: "Имамовић је о уцјенама обавијестио Управу Федералне полиције, која га је озвучила и бројним снимкама документирала изнуду потпредсједника СДП-а Дамира Хаџића, који тражи од Имамовића да 'у црној кожној торби однесе 2,2 милијуна конвертибилних марака Лагумџији у Бошњачки институт и преузме празну исту црну торбу'". Иако се о овом СДП-ову рекету пише већ мјесецима, те иако постоје непобитни докази, оптужнице још нису поднесене "јер се чекало да прођу избори, да се не утјече на изборни резултат".

Ево, прошли су избори, на тапету су неки други људи, не и предсједник злочестог разреда, предсједник којег су изабрали директорица и разредница. Па даље стоји: "У Тужитељству БиХ Слободној Далмацији потврдили су да је у предмету 'Рекет СДП' обухваћено 'више особа међу којима је и Лагумџија' али на упит када ће бити поднесене казнене пријаве, нису могли одговорити. И док се води рововска битка за челну државну позицију, као да су главни актери, али и БХ јавност заборавили на казнене пријаве."

Предсједник је Златко, нека знаде сватко

Ја на телевизији видим како је СДП побиједио, убједљиво, необориво, апсолутно. Па се питам, овако блесав, како неко може побиједити ако је освојио тек 17 одсто гласова у БиХ? Чак и ако су биралишта у Тузли, Зеници и још понегдје гдје живи један народ, "мултикултурнији од осталих", била отворена и до два сата послије краја изборног времена? Нагурало се и на толико једва - једвице. Чак је и у Федерацији, мислим, СДA освојила више гласова. Додуше, успјели су Бошњаци ту убједљиво изабрати представника Хрватима. Покушао је и Младен Иванић "прекобројати" поново гласове, али није успио постати први Србин цијеле БиХ и мезимче директорице Aмерике и разреднице Европе. Мора се признати да је међународна заједница учинила све да побиједи Злаја и раја, али ето, злочести балкански ђаци су ипак некако успјели да се провуку са својим изабраним вођама, једва. Ипак, ко зна. Можда ће Злаја, уз помоћ директорице и разреднице, стварно постати предсједник разреда а Младен Иванић представљати Србе и извињавати се у име свог народа цијелом свијету у знак захвалности за своју државну фотељицу. Моћна је међународна заједница. Има паре да нам посуди и уцијени нас, има паре да плати невладине организације које ће нас претворити у лијепо и податно ткиво, лијепе и добре раднике и потрошаче чоколаде са мање какаоа, конзерви са пуно витамина Е-234 и трећеразредних возила, обуће и одјеће која пуца по шавовима (мени отпале пете са "кикерс" ципела, скоро нових, истовремено - платио их као Мађарска улаз у ЕУ), возила пуних кинеске електронике која се морају сервисирати код овлаштених страних сервисера итд. И, наравно, у аустријске дужнике, што углавном већ јесмо. И то данас кад у Мађарској јача одбојност према ЕУ, кад се Румунија и Бугарска окрећу евроскептицизму као вјери, кад у ЕУ јача ксенофобија и одбојност према мултикултури и странцима. Хм, Мађарска је постала толико европска да само чекамо кад ће отровни црвени муљ доћи до улаза у ЕУ, до Хрватске и до нас. И Мостар има фабрику алуминија, можда такав црвени муљ не тече Мостаром и Неретвом јер још нисмо у ЕУ?

Ставови блиски и Моника Левински

Није баш да ми директорици Aмерици и разредници Европи остајемо дужни. Шаљемо, на примјер, наше људе у туђи рат за нафту - претежно амерички. Иду наши прпошни момци у Aвганистан, и у Ирак ако треба, да не будемо мимо сав напредни свијет. Иду добровољно, наравно, да на овој беспослици не би остали без хљеба. Неки су добили отказ или стављени на листу за отпуштање јер нису добровољно хтјели у туђи освајачки рат. Па, ево, морам и ја бити мало мултикултуран и толерантан, помоћи нашим борцима који бране Кабул и Багдад од муслимана. Чорапе не знам плести ни за цивиле а камоли за војску, џемпере још мање. A по вокацији сам дезертер. A нешто бих учинио. Не борим се против "Aл-Каиде" ни овдје, нити чистим минска поља, па зашто бих тамо? Можда се правдам и зато да не бих грешком завршио као колатерална штета, као многи које су мултикултурне америчко-савезничке бомбе збрисале из родних дворишта. Хм, сада имам одушке OMV пумпе крај прозора, сумњам да би мене и псе разбуцали каквим великим калибром, као какве авганистанске сватове. Не би се замјерили својим аустријским савезницима, и Златку би се позиција пољуљала. Превише ме има у свијету, скоро на 200.000 страница на Интернету. Па ево, ја бих спјевао пар пјесмица за наше борце у америчком рату. Кхм, кхм...!

Ситно коло до кола, чује се до Кабула

Што је сретна малехана Ђула

Оде Мујо бранити Кабула

Што је данас мала Нада окитила тако стан

Њезин брацо најмилији оде бранит Aвганистан

Буди Шемсу најмилија нана

Прти сине до Aвганистана

Буди Јову стара матер Рада

Хајде сине бранити Багдада

Што је сретна стара мајка Мара

Иде Мишо чуват кандахара

Куд се војска мултикулти шеће

Aл-Каида туда проћи неће...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.