Право и правда нису исто

Мирјана Кусмук
Право и правда нису исто

Окружни суд у Бањалуци ослободио је јуче Милу Радишића, власника фирме "Гранд трејд" оптуженог за аферу "Медицинска електроника". Ослобођени су и сви остали у овом предмету.

Радишића је Специјално тужилаштво теретило да је незаконито стекао 35 одсто акција "Медицинске електронике" манипулишући цијеном акција на берзи, чиме је РС "оштетио за 1,8 милиона КМ".

Овако је пропао још један бомбастичним медијским написима испраћени случај процесуирања привредног криминала у режији Специјалног тужилаштва РС.

Aтрактивни написи, театрална привођења, помпезне изјаве, детаљи из истраге који цуре према одабранима, некада лажни, некада "досољени", помало тачни... али увијек наручени, пали су још једном у ништа. Па додатни заплети, промјена оптужнице, подизање нове у финишу првог процеса. Правосудна ТВ сапуница.

Специјално тужилаштво РС формирано је прије пет година због обрачуна са најтежим облицима организованог и привредног криминала. Подаци говоре да је до сада по његовим оптужницама за привредни криминал процесуирано 59 особа, од чега је њих 39 осуђено и то на укупно 25 година затвора. Као и "случај Радишић" слично су почеле и завршиле се и све друге акције Специјалног тужилаштва.

Тако су и у "предмету Дирекција за приватизацију", који је такође пратило спектакуларно хапшење пред ТВ камерама, сви оптужени ослобођени. Само њихови адвокати по службеној дужности зарадили су 215.000 КМ из буџета РС, а одштетни захтјеви суђених тек слиједе. Кривице су ослобођени и оптужени у "случају Боска", а 12 оптужених за криминал у "Жељезницама РС" осуђено је на укупно шест година и четири мјесеца затвора. Оптужени бивши директор у "случају Рафинерије нафте" из Брода добио је двије године затвора због штетног уговора са "Витолом". Е баш га је он потписао и није никог питао?!

Иако закон предвиђа да Специјално тужилаштво процесуира дјела за које је предвиђено најмање пет година затвора, двије трећине осуђених добило је између три и шест мјесеци, а највећа изречена казна је ова од двије године.

Поред очигледне селекције предмета "најтежих облика криминала", у којој закон јасно није исти за све, анализа рада Специјалног тужилаштва довољан је аргумент за отварање питања да ли оснивач треба да размисли о укидању?

Aко је буџет Специјалног тужилаштва само у прошлој години био око два милиона КМ, ако су хиљаде марака дате адвокатима по службеној дужности, ако буџет Републике Српске очекује још један удар по одштетним захтјевима оних чија кривица није доказана, расформирати ово тужилаштво био би логичан, морално и финансијски оправдан потез.

Браниоци рада "специјалаца" казаће да су толики и трошкови сличних тужилаштава у региону, али ће заборавити да додају да су резултати много другачији.

Јасно је одавно да Специјално тужилаштво РС није оправдало очекивања јавности, а да јесте не би се као пасијанс редала логична питања без одговора:

Због чега је "случај Радишић" отворен уочи избора?

Да ли је неко хтио да се домогне парцеле у центру града?

Има ли тајкуна у Бањалуци чија је имовина сумњивог поријекла?

Јесу ли све фабрике у РС купљене и законито и "чистим" новцем?

Је ли било рекеташа на приватизацијама?

Ко је распродао имовину РС по државама бивше СФРЈ?

Да ли у РС тужиоци, судије, љекари, професори узимају мито?

Ко је мозак операције "Витол"?

Ко је у Дирекцији за приватизацију распродао велика предузећа? Ко му је из власти дао налог за то?

Пере ли ико у РС новац од наркотика улагањем у привреду?

"Случај Радишић", али и други, јасно је данас ко бијели дан, нису отворени ни због права, ни због правде, ни због заштите имовине РС. Јер да јесу и епилози би били другачији. Овако је једино рупа у буџету још дубља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана