Поздрав из земље Ништа

Ријеч је о једној илузији која треба стално да се брани неуспјелим састанцима и промоцијом неких домаћих снага, али највише страних. Овим треба да се покрије илузија о томе да се нешто озбиљно дешава, а у суштини је ријеч о неозбиљној земљи која не може да функционише. Сада се фингира да је све ствар договора домаћих политичких лидера у земљи у којој су све радили и моделирали странци без којих се ништа није могло урадити, и у друштвеном и у економском смислу.

Рекао је то предсједник РС Милорад Додик прије састанака политичких лидера у Сарајеву са комесаром ЕУ за проширење Штефаном Филеом на којем се по ко зна који пут разговарало о спровођењу пресуде "Сејдић и Финци".

Лажна слика

Ову дијагнозу нико не може да оспори, нарочито након што је и сам Филе одустао од своје SF (читај: жанр science fiction) опсесије и прогласио да су преговори завршени и закључио властити ангажман у њима.

Филеово вишегодишње инсистирање и условљавање на спровођењу SF пресуде показало се као још једна катастрофално лоша процјена стања у БиХ.

Инсистирањем и условљавањем свих европских пројеката, обустављањем новца из IPA фондова, покретањем истраге у Тужилаштву БиХ због неспровођења једне од пресуда Суда у Стразбуру, ЕУ је показала да или не разумије или да неће да разумије реално стање у земљи.

Можда је наивно повјеровала онима који су SF проблем ставили у сам врх приоритета, покушавајући да његовом реализацијом уставно уређење земље промијене у своју корист, гурајући свјесно све друге суштинске проблеме у сјену исфорсиране бриге за право мањине да буде бирана у највише институције.

До данас је нејасно зашто ЕУ није започињала припреме терена за пријем молбе БиХ за чланство, умјесто што је упорно инсистирала на спровођењу одлуке Сејдић-Финци?

Ако је тачно да се проблем Сејдић и Финци мора ријешити прије уласка БиХ у ЕУ, који је на дугачком штапу, тек онда није логично његово позиционирање на највишу агенду свих процеса и услова.

Занимљива је изјава њемачког аналитичара Боде Вебера да су европски лидери упорно понављали фразу: "Ми очекујемо да се лидери у БиХ договоре", јер се иза ње крио недостатак њихове политичке воље да се озбиљно баве овом земљом.

Интересантно је и опажање Марка Прелеца, директора Балканске групе, да су нас и Брисел и Вашингтон пустили да све дубље тонемо у кризу, јер им је свима доста БиХ.

И новинари, извјештачи из Брисела, тврде да је ЕУ давно дигла руке од БиХ, јер ни сама не зна шта жели. Међу шефовима ЕУ, како тврде, све отвореније се говори да је БиХ изгубљен случај "европска Палестина".

И протести у ФБиХ и паљење институција толико је забринуло европске званичнике да су о њима расправљали пети дан и то читавих пола сата. Закључили су онда да је ријеч о социјалном бунту и одлучили да промијене стратегију.

Потом је Филе стигао у БиХ да закључи вишегодишње преговоре о SF случају и најави нову стратегију ЕУ која ће се фокусирати на економске реформе и борбу против корупције.

Европски званичници у чијем опису послова је била БиХ један другом годинама су у аманет остављали погрешне анализе стања које су налагале вјештачка рјешења зилион година далека од реалног стања.

Уљуљкани у оријенталној романтици Сарајева, заљубљени у калдрму и ћевапе, "окупани" чаршијским шармом, близу јадранске обале, дипломате на привременом раду у Сарајеву, што зарад површног приступа, што зарад властитог комодитета годинама су стварале лажну слику пријератног мултиетничког града и цијелу земљу посматрале искључиво из те лажне визуре. Како је слика била лажна, тако су и рјешења која су предлагали и на којима су инсистирали била неспроводива.

Посао добар, пара лака

Брисел није могао да препозна политичку и уставну реалност и да коначно схвати да је основни проблем БиХ: рјешење етничког питања којим ће бити задовољна сва три народа.

Зато је у праву премијер РС која је ЕУ послала поруку да је "етничко питање - етницитет важно у БиХ и да ће, што међународна заједница буде више игнорисала ту чињеницу, бити теже превазићи подјеле у земљи и предузети позитивне кораке у правцу реформи".

Упућени тврде да и у ЕУ постоје дипломате које сматрају да нема кретања напријед све док се у БиХ не ријеше претполитичка питања: уређење Федерације, права Хрвата и Бошњака у њој, статус Републике Српске.

Нелогично је да SF проблем за званичнике ЕУ има већи значај од проблема који имају Хрвати, па и Срби у ФБиХ. Хрвати са оправданим захтјевом за ентитет, а Срби са остваривањем права конститутивног народа.

О тим проблемима, суштинским и реалним, мало ко отворено и смије да говори јер тиме ризикује да буде проглашен националистом, у најпогрднијем значењу те ријечи.

А БиХ, немогућа каква јесте, треба да траје као исплатива дестинација и уносан бизнис за многе. На крају и на почетку све се врти око новца. А у БиХ су уложене и "опране" милијарде марака, што у донацијама, што у ангажману међународних званичника.

Поређења ради плата високог представника у БиХ Валентина Инцка износи 24.422 евра, а најмоћније и најутицајније у цијелој ЕУ, њемачке канцеларке Ангеле Меркел 17.000 евра. Ко је луд да се тога одрекне?

Управо захваљујући лажним извјештајима о стању на терену, али и дежурних лоше обавијештених или политички излобираних аналитичара, европске дипломате ових дана као ђаво од крста бјеже од сваког помена БиХ.

 - Све им иде на живце највише политичари, али и тугаљиве НВО које се стално жале да им нешто није добро, а не чине ништа да изграде цивилно друштво - извјештава дугогодишњи дописник из Брисела Инес Сабалић.

А у БиХ, према незваничним подацима, постоји око 12.000 НВО које се боре за права паса, мачака, младих, старих, бораца, вишечланих породица, гејева..... За ту борбу сваке године инкасирају десетине милиона евра, дио њих од државних, а дио од међународних организација.

Ни више баба ни килавије дјеце. А како и не би када је један број НВО сврха самима себи, а други више него често активни учесник дневнополитичких дешавања са јасним политичким циљевима.

- Опште добро и јавни интерес не занимају више никога - каже Владо по милионити пут.

А све док то добро и тај интерес не буду приоритет свих јавних "радника", и домаћих и бриселских и оних из НВО, и даље ћемо се вртјети у зачараном кругу.

Корупција ће разједати систем: политички, привредни, образовни, здравствени.... Медијске слободе мјериће се донацијама испод и изнад стола. Стручност и резултати ће бити гријех јер ће предност имати неспособност и партијска књижица. Незналице ће бити курентна роба на тржишту климоглаваца. Бошњачки младићи ће ратовати у Сирији или у Чеченији, гдје затреба меса. Вехабијски вођа Билал Боснић плашиће нас судњим даном у којем ће сабље добро резати. НВО ће донације правдати извођењем на улицу једног промила грађанства. А Цакана ће тражити начин да емигрира....

И сви ћемо остати велико "Ништа" у земљи "Ништа". И потписиваћемо се исто: Ништа Ништа - Н.Н.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.