Пољска и анти-Европа

Случај је пред Трибуналом прошлог марта изнио пољски премијер Матеуш Моравјецки, након што је Европски суд правде пресудио да је његов нови систем именовања судија, успостављен 2018. године, прекршио закон Европске уније.

Уставни суд у Варшави изричито је заузео став да се легитимитет судија који су већ именовани према новим правилима не може оспорити кориштењем права Европске уније.

Одлука највишег суда Пољске велики је изазов без преседана за “acquis communautaire” Европске уније. Овај француски израз односи се на кумулативно тијело закона Европске заједнице и чини темељ правног поретка ове заједнице. Сви званични извори ЕУ тврде да државе чланице и њихови грађани морају поштовати “acquis”.

“Право Европске уније има примат над националним правом, укључујући уставне одредбе”, навела је Европска комисија. Због тога је Европски суд правде Пољској изрекао казну од милион евра, док Влада Моравјецког не усклади своје законодавство са њиховом пресудом. Ову одлуку поздравили су гласним клицањем љевичарски посланици у Европском парламенту, који сматрају да Пољском и Мађарском владају “десничарски популисти”.

Пољска ће вјероватно бити чврста по овом питању јер се то директно тиче њеног националног суверенитета. Сматра се једнако важним као и одбијање обавезних квота за пресељење миграната од стране земаља Вишеградске четворке (Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске) 2018. године.

Варшава не оспорава да закони Европске уније имају предност у неким специфичним областима обухваћеним појединачним уговорима које су потписале и ратифицирале све државе чланице. Они, међутим, оспоравају тврдњу поменутог суда да закони ове заједнице надмашују националне уставе, истичући да то начело није садржано ни у једном уговору.

Јаке карте

Ово питање од егзистенцијалног значаја сматрају не само Пољаци, већ и противници еврофедерализма свуда, а посебно у Будимпешти. Будући да Европска унија нема “финансијског извршитеља” који би могао да наплати милион евра дневно од Народне банке у Варшави, Брисел има могућност да новац одбије из разних европских фондова од којих је Пољска највећи прималац у 27-чланом блоку.

Ако се средства одсијеку или се одбију казне, Моравјецки је рекао да би то било једнако објави Трећег свјетског рата. Метафора је можда прејака, али је вјероватно да би Пољска прибјегла нуклеарној опцији задржавања својих чланарина од ЕУ и стављања вета на све своје одлуке.

Као илустрацију своје одлучности, пољско Министарство вањских послова недавно је позвало белгијског амбасадора у Варшави, Лука Јакобса, како би изразио крајње незадовољство због оштрог укора белгијског премијера на позицију Пољске. Овако снажни дипломатски гестови немају скорашњи преседан у односима између двије земље чланице Европске уније.

Пољаци вјерују да имају јаку карту. Један је притисак на спољну источну границу Европске уније. Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко супротставио се санкцијама Брисела против Минска тако што је омогућио кријумчарење стотина блискоисточних миграната преко границе с Пољском и Литванијом.

Влада у Варшави је подузела чврсте кораке да своју границу учини мање порозном и прилив миграната је заустављен. Ово је навело групу чланова Европског парламента из конзервативних странака да изразе своју захвалност Моравјецком због заштите спољне границе Уније.

Компромиси

За разлику од љевичарских еврозаступника, прије свега њемачких Зелених и социјалдемократа, Комисија и Савјет Европске уније нису заинтересовани за ескалацију сукоба. Они желе избјећи ризик да Пољска блокира одлуке Брисела тако што ће на њих ставити вето. Они су такође свјесни да, далеко од напуштања сцене, актуелна владајућа већина у Пољској може поново побиједити на сљедећим изборима представљајући се као жртва неправедног и незаконитог мијешања из Брисела.

Стога је вјероватно да ће предсједница Европске комисије прије тражити компромис него рискирати нову кризу. Договор би могао подразумијевати у великој мјери козметичке измјене пољских закона како би се задовољио облик очигледне усклађености и спријечио прекид буџетских токова.

Европска унија контролише неизабрани апарат чији чланови одбацују идеју да Европљане дефинишу крвне везе, колективна сјећања, емоционалне везе, култура и сродство.

Умјесто тога, њихова Европа наводно корача путем “цивилизације, напретка и просперитета, за добро свих њених становника, укључујући најслабије и најугроженије..., да теже миру, правди и солидарности у цијелом свијету”.

Као што сам истакао након посјете Бриселу 2019. године, “њихове деривативне политике су предвидиве. Апарат Европске уније неуморно потиче абортус, девијантност, културно и духовно самоуништење домородаца Европљана и њихову демографску замјену мигрантским меланжом”.

Ово је бриселска Европа, која је анти-Европа. Вјерујте традиционално одважној Пољској да се с гуштом одупре њеним диктатима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.