Политичари блокирају и зрак у Босни и Херцеговини
Политичари из РС имају "истрајни ангажман на блокади државе БиХ". Њихова реторика је застрашујућа, уништава памет грађана.
Они "сипају флоскуле" и једноставно блокирају државу на сваки могући начин. A ако случајно проговоре да би вољели деблокирати рад државних институција онда "шупљирају". Шупљирају прије свега зато што су политичари и зато што и уколико желе да нешто промијене знају да немају никакве механизме за промјене у својим рукама, те онда свака јавно изговорена ријеч која имплицира побољшање стања у БиХ није ништа друго него испразно надмудривање.
Ево, хајде да анализирамо како би могао изгледати смисао наведених констатација. Има један назови дио БиХ, са назови политичарима, али ти назови политичари иако су на највишим функцијама имају план уроте против других. Гдје год се појаве, појаве се само да би рушили и разграђивали. Aко кажу уљудно добар дан, они у ствари мисле: не био ти добар дан нимало. Aко кажу рецимо на отварању неке изложбе у галерији усред Сарајева да су провели најљепше дане младости у том граду и да воле тај град, они лажу, јер једноставно они не могу да воле Сарајево. A богме и не би било добро да воле тај град, јер онда не би новинари имали о чему писати и морали би измишљати и писати "без аргумената", а овако све сами аргументи у текстовима и ТВ прилозима. Aко кажу да је свака жртва жртва па тко год да је и да треба имати једнак пијетет према свим жртвама, опет не говоре истину, јер они ништа не осјећају изван свог сокака својим. Уколико им, рецимо, ненајављено желите ући у уред, а они кажу да то није пристојно, онда они, у ствари, не мисле да је то непристојно већ желе да дестабилизирају БиХ и одбијају да сурађују са слободарским медијима жељних аргумената, јер су у бити бахати и баш их брига за медије. Уколико политичару стално понављате да је криминалац, простак или сировина, а он вам на то одговори истом мјером, ех онда је то скандалозно. Зашто? Зато што БиХ није нормална држава, у њој се стално одвијају неке ненормалне појаве, њоме владају ненормални људи и када то уоче новинари који у себи виде оличење нормалности онда то они одмах саспу у очи политичарима. Уколико пак политичари одлуче да реагирају на то, онда одмах долази до угрожавања слободе медија и сигурности новинара, јер како прочитах неки дан: "нису се политичари борили за слободу штампе да би новинари аргументовано писали шта им на ум падне".
Жалосно је ипак што се аргументи углавном темеље на особном дојму новинара или позивању на приватне изворе у вези са приватним животом политичара. Дакле, у оваквој земљи новинари могу рећи све што желе и како желе, а политичари не смију ни помислити одговорити, јер угрожавају слободу медија, уводе простачки кодекс комуницирања и не поштују грађане који их бирају. Новинари могу тако говорити зато што желе отворити очи грађанима, а да би им отворили очи онда морају користити једини језик који "грађани разумију". И зато не одговарају никоме. A и што би када и они којима бисте могли упутити приговор нису ништа друго него продужена рука појединих грађанских медија прекомандираних на друга радна мјеста. Тако уопће не треба да чуди што неки уредници свакодневно велику бригу муче око неизвјесне судбине РAК-а, (ре)избора његовог чланства, ка да је у питању опстанак њиховог медија. Можда доиста и јесте допринос судбини слободног новинарства ако се сваки други дан објави каква похвална цртица о чланству овог независног тијела, покоја лијепа мисао о њиховом дјеловању у бх. јавности, о њиховој храбрости и одлучности. То вјероватно такођер претпоставља да се о политичарима и критичарима који им, наводно, стоје на путу не мање често објаве заједљиви коментари.
Промијенити би у овој земљи требало све и свашта, али ништа се не догађа. Грађански медији нас увјеравају да када политичари кажу да би вољели мијењати нешто набоље, онда читај: не би вољели мијењати. Када кажу да би требало радити на деблокади бх. институција, читај: не би требало радити. Рецимо, када предсједавајући Вијећа министара закаже сједницу Вијећа, он уствари "блефира" и "просипа трикове", а када каже да је неки радно конзултативни састанак отказан зато што на њему нису присуствовали представници једног народа, то не може бити истина јер све су то "фолови" којима се "правда по кулоарима". A што се по кулоарима усклађује братска сурадња новинара и "неутралних вијећа", то нема везе. БиХ ионако није нормална земља, а новинари не треба да брину док "оштро, јако оштро нападе на њих осуђује" њихова генерална тајница, а она то дакако ради сасвим објективно, у то нема сумње, иако понекад зна устврдити да ипак сва та вијећа и новинари "раде на штету неких лобија и кругова". Aли ово је сасвим нормално у ненормалној земљи.
(Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
