ПОГЛЕДИ Историјски корак за регион

“Ако Европа треба да се спаси од биједе, од горке пропасти, морамо да изградимо повјерење у европску породицу народа и да јој дамо политичку структуру у којој Европа може да живи у миру, сигурности и слободи. Постоји само један рецепт - морамо створити неку врсту Сједињених европских држава”.

Осим позива на уједињење изразио је двије идеје, које ће касније представљати основу интеграционих процеса: (1) успостављање “европске породице народа” у форми “Сједињених европских држава” (2) помирење и партнерство Француске и Њемачке.

Ослањајући се на идеје Винстона Черчила, француски министар спољних послова Роберт Шуман је истицао да се умјесто на некадашњи национализам треба ослањати на интересе засноване на новој политици повјерења. Та нова политика повјерења треба да представља чин вјере у здрав разум народа који су се најзад увјерили да њихов спас лежи у слози и сарадњи тако чврсто организованој између њих да ниједна тако удружена влада неће више моћи да се повуче. Европа, по Шуману, не смије да буде географски спој држава, међусобно супротстављених, већ треба постати заједница држава удружених у истом настојању да обезбиједе стабилнију и срећнију будућност својих грађана. Европа има потребу да боље живи, спајајући своје ресурсе.

Мотиви

Шуман поставља питање: “Хоће ли Европа икад бити потпуна?” “Нико то не зна”, одговара он. “Али то није разлог да оставимо за касније свако настојање ка уједињењу. Предузимање вриједи више неко одступање и очекивање савршенства само је један изговор за недјеловање.”

Од изузетне важности је истицати Шуманово виђење Европе да је “измрвљеност Европе бесмислен анахронизам” и да је “у интересу Европе да буде сама господар своје судбине”.

Два су главна мотива инспирисала европске земље да прихвате и уђу у истински уједињено тржиште, које ће омогућити бржи економски развој појединачно и укупно и тиме повећају улогу Европе у свјетском тржишту. Друго, економским и политичким интеграцијама успоставити трајни мир и стабилност.

Процеси интеграције европских земаља су се одвијали постепено, кроз бројне компромисе долазило се до договора и рјешења која су отварала пут интеграције, економског развоја, мира и стабилности у Европи. Европска унија са 27 земаља је највеће заједничко тржиште и највеће наднационално повезивање држава у једну цјелину у свијету. Простире се на око 4.000.000 км², од Арктика на сјеверу до Средоземног мора на југу те од Атлантског океана на западу до Црног мора на истоку, у којој живи 448 милиона становника са просјечним бруто домаћим производом од 29.800 евра по глави становника.

Само познавањем и разумијевањем мотива европских интеграција могуће је схватити и разумјети иницијативу “Отворени Балкан”.

Западни Балкан је дио Европе, географски окружен чланицама Европске уније. Земље западног Балкана су на путу за чланство у Европској унији. Ова оријентација региона је у политичком, економском и безбједносном интересу земаља западног Балкана и Европске уније. Перспектива чланства земаља западног Балкана у Европску унију је геостратешка инвестиција за стварање стабилне, јаке и уједињене Европе засноване на заједничким вриједностима. Другим ријечима, нема просперитетне Европе без трајне стабилности Балкана унутар Европске уније.

Регионална сарадња и добросусједски односи су од суштинског значаја за економски напредак, мир и стабилност земаља западног Балкана на њиховом путу ка Европској унији. Унапређење регионалне сарадње и помирење је приоритетно питање и задатак земаља региона ради бржег економског развоја, стварања политичке стабилности и повољног амбијента за доток страних инвестиција. Уз јачање регионалне сарадње кључни су даљи напори у правцу помирења, да би се успоставио трајан мир и осигурала стабилност региона. Мора се, ријечима и дјелима, превазићи насљеђе прошлости, кроз помирење и рјешавање свих отворених питања на миран начин толеранцијом и компромисом.

Интерес

Свјесни значаја регионалне сарадње лидери три земље предсједник Србије Александар Вучић, премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев и премијер Албаније Еди Рама покренули су 10. октобра 2019. године у Новом Саду иницијативу за уклањање баријера које ометају слободно кретање робе, услуга, људи и капитала. Одржана су још три састанка, у Охриду 11. новембра 2019. године, Драчу 12. децембра 2019. године и трећи у Тирани 21. децембра 2021. године. Главна тема свих одржаних састанака је успостављање јединственог тржишта за слободно кретање робе, услуга, људи и капитала. Потписано је више споразума који омогућавају прелазак границе са личном картом, слободан приступ тржишту рада, признавање фитосанитарних и ветеринарских сертификата земаља извозника на граничним прелазима, што олакшава и убрзава промет прехрамбених производа, тако да камиони неће морати да сатима чекају на граничним прелазима да се изврши узорковање у земљи у којој се роба извози.

Лидери Србије, Сјеверне Македоније и Албаније позвали су Црну Гору и Босну и Херцеговину да им се придруже, јер је то у њиховом интересу и интересу свих земаља западног Балкана. Ако свака од економија држава западног Балкана губи милионе због чекања робе на границама, ако хиљаде радника може да заради више у некој од држава западног Балкана, зашто то не подржати, јер је то у интересу сваке појединачне државе, њених грађана и региона.

Ово је добра иницијатива за цијели регион и његове грађане. Зато су ови договори и споразуми историјски и до њих се дошло договором лидера Балкана, без наметања споља. Спајање ресурса земаља Балкана је од суштинског значаја за њихов бржи економски развој, бољи животни стандард грађана, мир и стабилност и срећнију будућност региона. “Отворени Балкан” је историјски корак за напредак региона у економском и политичком смислу и важна карика ка бржем путу земаља региона за улазак у Европску унију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.