ПОГЛЕДИ “Европа сад” у Црној Гори

 Програм предложених економских мјера је изазвао велико интересовање јавности. Програмску реформу подржали су послодавци и синдикати. Подршку је дао и Брисел, њен комесар за економију Паоло Ђентилоније, некадашњи предсједник владе Италије. Међународни монетарни фонд је оцијенио да су предложене мјере прихватљиве, али да реализација великих промјена носи економске ризике, који би се могли ублажити разматрањем фазног приступа примјени предложеног пакета мјера, кроз “пажљиво калибриране кораке”. Овако револуционаран сет мјера захтијева опсежне финансијске анализе очекиваних буџетских прихода и расхода да би се избјегли могући ризици нежељених ефеката.

Кључни циљеви Програма су бржи економски раст, раст животног стандарда кроз праведнију расподјелу дохотка међу грађанима, раст запослености, смањење “сиве економије” на тржишту рада и унапређење пословног и инвестиционог амбијента.

Програм економских мјера треба да допринесе изградњи богатијег и праведнијег друштва, у којем ће животни стандард свих грађана бити бољи и постати достижна стварност. Црна Гора је на другом мјесту по највећој економској неједнакости грађана у Европи. Смањење неједнакости и унапређење економског раста су комплементарни циљеви. Неједнакост ограничава и кочи економски раст. Мала куповна моћ највећег броја становништва не може да подржи потрошњу која би подстицала привредну активност, фискалне приходе и економски раст.

Мјере

Програмом је предвиђен низ мјера за остварење постављених циљева. За привреду смањење пореског оптерећења на зараде са садашњих 39 одсто на 21 одсто, што омогућава повећање зарада. Држава се одриче прихода у корист раста привреде и достојанственијих примања радника. Шта то значи? То значи да неће бити доприноса на зараде за здравствено осигурање и оно ће бити финансирано из буџета. Сваки грађанин Црне Горе имаће право на здравствену заштиту. На овај начин ће се обезбиједити бесплатна и универзално доступна здравствена заштита за сваког грађанина. За запослене раднике предвиђено је повећање минималне нето зараде са садашњих 250 евра на 450 евра мјесечно и просјечно повећање зарада за 17 одсто, што ће довести до раста просјечне нето зараде у идућој години која би требало да достигне износ од 700 евра. Предвиђено је увођење неопорезивог дијела зараде до 700 евра бруто зараде мјесечно, као мјера за смањење “сиве економије”, као и прогресивно опорезивање зарада, које ће допринијети смањењу створене неједнакости. Томе ће допринијети и увођење прогресивног опорезивања добити правних лица, јер нема економског оправдања да неке фирме које остварују милионске екстра профите не плаћају веће порезе. Ради смањења сиве економије Програм предвиђа увођење посебног пореза за дизање готовине за правна лица и повећање стопе пореза на дивиденду, јер су то два главна извора из којих се исплаћује готовина на зараде и тиме избјегава плаћање пореза и доприноса на зараде.

У цјелини посматрано, предложени пакет економских мјера програмом “Европа сад” је добро осмишљен. У економији као и у медицини није само довољно утврдити дијагнозу, већ и одредити терапију за “лијечење” слабих тачака економије и њено довођење у здраво стање са економским растом. Какви се могу очекивати резултати од примијењених мјера предвиђених Програмом? Ниже пореске стопе подстицајно ће дјеловати на привредну активност, потрошњу, привлачење страних и домаћих инвестиција, запосленост и смањење “сиве економије”. Високе пореске стопе су кочиле развој, инвестиције и запосленост. Повећање минималне мјесечне нето зараде са 250 евра на 450 евра и повећање зарада за око 17 одсто обезбиједиће већи животни стандард и већу потрошњу, која ће подстицајно дјеловати на привредну активност. Повећање зарада и прогресивно опорезивање зарада и добити правних лица допринијеће смањењу економске неједнакости грађана. Увођење неопорезивог дијела зараде до 700 евра бруто зараде мјесечно, посебног пореза за дизање готовине за правна лица и повећање стопе пореза на дивиденду допринијеће смањењу “сиве економије”. Укупно посматрано, предложене мјере ће обезбиједити бржи економски раст и раст животног стандарда. И још једна важна ствар. Овај програм је кључан искорак у правцу задржавања младих образованих људи у Црној Гори. Времена за чекање нема.

Компензација

Ради компензовања изгубљених прихода по основу имплементације предложених пореских реформи везаних за смањење пореског оптерећења и повећања минималне нето зараде Влада је као саставни дио Програма предложила измјене и допуне законске регулативе којом се: повећавају акцизе на дуван и дуванске производе, алкохол и алкохолна пића, газирану и негазирану воду са додатком шећера, производе од шећера, какао и сладолед. Уводи се прогресивно опорезивање зарада и добити правних лица и порез на подизање готовине правних лица, маркирање минералних уља и њихових деривата. У пакету Програма је и приједлог закона о играма на срећу и закона о репрограму пореског потраживања. Предложеном регулативом проширена је пореска основа и највећи дио пореског терета односи се на производе који имају негативни утицај на здравље становништва.

На основу извршене анализе Министарства финансија и социјалног старања о ефектима сета мјера пореске реформе на буџет Црне Горе у првој години примјене (2022), мјере ће имати негативан утицај, при чему је тај негативан ефекат на нивоу испод један одсто БДП-а (у апсолутном износу 35 милиона евра). У средњем року, а посебно у дугом, свеобухватна пореска реформа имаће позитиван утицај на буџет Црне Горе. Али оно што је најважније је да имплементација мјера програма “Европа сад” допринесе бржем економском расту, расту животног стандарда, инвестиција, запослености, смањењу “сиве економије” и неједнакости и унесе неопходну дозу оптимизма код младих људи да остану у Црној Гори.

Стратешки циљ Црне Горе је остварење паметног, одрживог и инклузивног економског раста који ће допринијети унапређењу квалитета живота свих њених грађана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.