ПОГЛЕДИ Да ли ће Рубини опет бити у праву

У моменту објављивања чланка није било јасних знакова кризе, али каснији догађаји наговјештавају да је криза све извјеснија. Ради се о аутору који је предвидио глобалну финансијску кризу 2008. године. Рубинова предвиђања кризе треба читати и анализирати пажљиво. Као што је констатовао и написао Нобеловац Паул Кругман, оно што је писао Рубини, током 2005. и 2006. године, “чинило се претјераним”, али је “чак премашено стварношћу”. 

Кључна Рубинијева теза да “данашња изузетно лабава монетарна и фискална политика, у комбинацији са низом негативних шокова у понуди, може да резултира стагфлацијом у стилу 1970-их (висока инфлација уз рецесију). У ствари, ризик је данас чак већи него што је био тада”. Односи дуга су много већи него 1970-их, а комбинација лабавих економских политика и негативних шокова у снабдијевању прије ће подстаћи инфлацију, а не дефлацију, постављајући сцену за мајку стагфлационих дужничких криза током сљедећих неколико година. Опасност од избијања кризе побудила је у мени интересовање да анализирам потенцијалне ризике који могу изазвати кризу.

Лабава монетарна и фискална политика 

Лабава монетарна и фискална политика су се наметнуле као одговор на економску и финансијску кризу 2008. године и пандемија кризу. Централне банке развијених економија смањиле су референтну каматну стопу до нултог износа да би обезбиједиле већу кредитну активност банака према реалном сектору по ниским каматним стопама. Овим се жељела дати снажна подршка и подстицај привредној и инвестиционој активности и већој потрошњи. И поред великог убризганог новца, у периоду 2008-2020. година, није дошло до инфлације. Из економске теорије и историје нам је позната чињеница да комбинација великих дефицита и брзог раста новца, у околностима економије у депресији, не доводи до инфлације. Одговор лежи у економији депресије, прије свега у ономе што је познато као “замка ликвидности”, при којој чак ни нулте каматне стопе нису довољно ниске да омогуће већу кредитну активност банака према реалном и јавном сектору. Испоставило се да и нулта каматна стопа није била довољна да покрене већу кредитну активност банака, због присуства страха од ризика, па су банке огромна средства држале на рачунима резерви код централних банака. То нам јасно говори да штампање новца доводи до инфлације када економија није у “замци ликвидности” и када улази у фазу раста и економског бума који изазива економско “прегријавање”. Економски опоравак у 2021. години уводи економију у нормално стање, али не и у економски бум, све док пандемија траје. Економска криза и пандемија криза су захтијевале активну улогу државе у њиховом превазилажењу. Државе су интервенисале разним фискалним стимулансима и финансијским интервенцијама ради очувања привредне активности и запослености, одржања здравственог сектора и здравља становништва. То је знатно утицало на пораст јавног дуга свих држава.

Инфлација

Након вишедеценијског раздобља стабилних цијена и ниске инфлације прошлу годину је обиљежио раст инфлације у свјетској економији. Раст инфлације је изазвао велику забринутост становништва и привреде. Инфлацију у 2021. години су покренули покидани ланци снабдијевања узроковани пандемијом вируса корона. Прометне и производне активности на тржиштима су отежане епидемиолошким мјерама и произвеле су раст прометних и производних цијена робе и услуга. Главни ударац расту инфлације изазвао је раст цијена енергената у посљедњем кварталу прошле године. До енергетске кризе дошло је због веће тражње од понуде до које је дошло због брзог процеса преласка на чисту енергију, уз напуштање традиционалних извора енергије угља и термоелектрана, насупрот стварним потребама за енергијом. Други фактор који је допринио већој тражњи енергије јесте брз опоравак у 2021. години, који је услиједио након ублажавања пандемије. Раст цијена енергената генерисаће инфлацију и у будућности, у исто вријеме потискивати агрегатну тражњу и понуду и притискати раст плата, што може довести до рецесије и раста незапослености. Очекује се да ће годишња стопа инфлације у 2021. години у Еврозони износити 5%, САД 7%, Њемачкој 5,7%, Француској 3,4%, Италији 4,2%, Аустрији 3,8%, Словенији 5,1% и Босни и Херцеговини 5,5%. Неочекивани раст инфлације изазвао је праву узбуну и забринутост влада и централних банака, од којих се очекује одговор на сузбијању високе инфлације. 

Јавни дуг

Односи јавног дуга и бруто домаћег производа (БДП-а) у напредним економијама и тржиштима у развоју били су знатно нижи током 1970-их, због чега стагфлација није била повезана са дужничком кризом. Јавни дуг је нагло почео да расте од глобалне економске и финансијске кризе 2008. године и пандемија кризе и достигао је неслућене размјере, што би у будућности могло довести у питање солвентност појединих држава. Тај страх лежи и у високим каматним стопама на емитоване обвезнице и зајмове. Јавни дуг у односу на бруто домаћи производ репрезентативних развијених економија у 2020. години је износио: Европска унија 90,7%, Еврозона 98,0%, САД 132,47%, Њемачка 69,8%, Француска 115,7%, Италија 155,8%, Шпанија 120,0%, Словенија 80,8%, што је знатно изнад референтног нивоа јавног дуга до 60% бруто домаћег производа утврђеног Мастрихтским критеријумима. Висок однос јавног дуга и бруто домаћег производа представља велики ризик за глобалну економију, јер апсорбује велики износ новца инвеститора и могао би довести свјетску економију у депресиван економски раст.

Одговори

У овим условима централне банке и владе су пред великим изазовом. Предсједник америчког ФЕД-а Џером Пауел изјавио је да је америчкој економији потребна строжа монетарна политика у борби са инфлацијом.

- У овој години, ако се ствари буду одвијале у складу са очекивањима ми ћемо окончати ванредни програм куповине обвезница у марту и подизати референтну каматну стопу три или четири пута, за 0,25% сваки пут - рекао је Пауел.

Подизањем каматне стопе контролише се инфлација тако што се успорава проток новца, односно његова циркулација кроз економију. Подизање референтне каматне стопе са собом ће повући раст каматних стопа на финансијском тржишту, што ће успорити економски раст, а може довести и до рецесије.

Предсједница Европске централне банке Кристин Лагард не најављује промјену референтне каматне стопе ради сузбијања инфлације, али је најавила да ће у првом тромјесечју 2022. године проводити куповину вредносних папира у склопу хитног програма куповине због пандемије слабијом динамиком, него у претходном тромјесечју, а да ће куповину обуставити крајем фебруара 2022. године.

Шта је, у овој сложеној економској ситуацији, потребно хитно урадити у БиХ? Треба увести двије стопе ПДВ-а, мању за основне животне намирнице и лијекове и већу за остале производе и услуге, да би заштитили грађане од инфлације. Друго, треба максимално успорити раст цијена електричне енергије на домаћем тржишту, као и осталих производа и услуга на чије цијене се може утицати да би имали нижу инфлацију у односу на наше кључне трговинске партнере да би тиме очували цјеновну конкурентност. У противном, ако инфлација код нас буде већа у односу на кључне трговинске партнере, изгубићемо цјеновну конкурентност, наши производи би били скупљи на иностраном и домаћем тржишту, а увозни производи јефтинији. То би довело до пада извоза и раста увоза и водило би економском паду и рецесији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.