Погани Eнглези

А ти "Енглези", заправо обавјештајна служба, у јесен 1999, након бомбардовања Србије, направили су по истој матрици двије партије под истим називом - "партија демократског прогреса" - на Косову и у Републици Српској. Формални оснивач косовског ПДП-а био је Хашим Тачи, а ПДП-а у Српској - Младен Иванић. Такво име за странку није уобичајено, па нема вјероватноће да је исти назив био случајност. Средином идуће, 2000. године, Тачи је промијенио име свог ПДП-а у ДПК. Зашто је то урађено када Српска и окупирано Косово нису ни сусједи, нити те двије партије учествују на изборима на истом подручју? На тражење Иванића, страни ментори су наредили Тачију да се он одрекне имена ПДП и тако је остао само ПДП Младена Иванића. Иванић је сматрао да би останак истог назива ПДП - његове и Тачијеве партије био разлог да уопште не излази на изборе који су били у јесен те године и након којих је Младен Иванић као фаворит странаца постао премијер Републике Српске.

Истовременост оснивања и назива упућује да се ради о страним агентурама, али и то да је Младен Иванић за странце био важнији од Хашима Тачија, кога су у међувремену пустили низ воду и сада је у хашком притвору чекајући суђење за најстрашније ратне злочине против Срба на Косову. Док Република Српска има специјалне везе са Београдом и Србијом, ПДП има специјалне везе са Лондоном и Британијом. ПДП од 2002. године има и специјалне везе са Странком демократске акције, како се тиме хвалио Бранислав Бореновић срдачно поздрављајући Конгрес СДА.

Иванићев ПДП и дјелује као страна агентура, јер то потврђују и стране дипломате. Према депешама које је објавио "Викиликс", амерички амбасадор из Сарајева Чарлс Инглиш послао је у Вашингтон извјештај како се Бранислав Бореновић 2. децембра 2008. у Бањалуци тужно јадао Инглишевој замјеници Џудит Цефкин: "Младену Иванићу тешко пада што ће морати изаћи из коалиције и власти коју је чинио са СНСД-ом". Поставља се питање: зашто је ПДП морао изаћи из власти када то СНСД није тражио нити су постојали разлози. Нису разлози, али јесте наређење Иванићу да изађе и тиме ослаби власт Републике Српске, да би је као опозиција могли нападати. Бореновић је кукао како ће сљедеће двије године бити веома тешке за ПДП, па је добио обећање странаца да ће им дати подршку - медијску, финансијску, обавјештајну за изборе 2010. године како би освојили власт у Републици Српској и на нивоу БиХ. Зато је у фебруару 2009. године ПДП својом вољом изашао из власти са СНСД-ом и отишао у опозицију. За изборе 2010. план странаца са ПДП-ом и Иванићем је пропао, па је остало да чекају изборе 2014. године. Уз то, амбасадор Инглиш је хвалио Игора Црнатка, као замјеника министра одбране у Савјету министара, пишући Стејт департменту: "Црнадак се доказао као снажан и проактиван српски глас када је у питању подршка агенди за чланство у НАТО пакту и америчким безбједносним интересима у Босни". 

План за уништење Републике Српске постоји одавно и то је познато. Одузимање надлежности и пренос на ниво БиХ водили су нестанку Републике Српске. Како се хвалио Педи Ешдаун, један од "Енглеза" из наслова - узмите Републици Српској војску, финансије и полицију и она ће сама увенути. Ешдаун се у својим мемоарима још и хвалио како је добио огромна бонска овлашћења, апарат ОХР-а од преко 800 запослених, велики буџет, да би остварио "постепену разградњу Дејтонског споразума". У такозваним реформама које су водили странци и када су на власти у Републици Српској били ПДП и СДС од 2001. до 2006. године, Република Српска је изгубила кључне надлежности - одбрану са војском, финансије - ПДВ, правосуђе, обавјештајно-безбједносну службу. Те надлежности су омогућиле да бошњачко Сарајево влада над Републиком Српском. Кључне четири надлежности пренио је Младен Иванић, хвалећи се тиме пред политичком академијом СДА и под њиховом заставом у Зеници у мају 2016. године.

Поново се сада потврђује да су ПДП и СДС опозиција против интереса и права Републике Српске потврђених Дејтонским споразумом. Нису гласали у Народној скупштини за потврђивање вета које је Милорад Додик уложио због прегласавања од стране два бошњачка члана Предсједништва БиХ. Тиме су СДС и ПДП урушили уставно право Републике Српске да доноси коначну одлуку, а не бошњачко Сарајево. СДС и ПДП данима најављују да неће подржати приједлоге Милорада Додика за враћање неуставно отетих надлежности повлачењем сагласности из споразума за војску, Високи судски и тужилачки савјет и ПДВ. Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић сваки дан поздрављају одлуке Шаровића и Бореновића, подсјећајући их тиме на обећања која су дали њима и странцима. Знајући да имају подршку СДС-а и ПДП-а, бошњачке структуре спроводе планове поништења Републике Српске. Бошњачки министар одбране Сифет Поџић незаконито откаже заједничку војну вјежбу Оружаних снага БиХ са Војском Србије. Дјеловањем Високог судског и тужилачког савјета БиХ, у коме СДА има контролу, Суд и Тужилаштво БиХ се чисте од српских и хрватских кадрова. То неуставно правосуђе на нивоу БиХ одавно је у функцији бошњачке политике, оптужујући понајвише Србе за ратне злочине и кажњавајући их највишим казнама. Ентитети су ограниченим средствима десет година након рата финансирали заједничке органе БиХ спречавајући тако превелико трошење на нивоу БиХ и формирање свакојаких агенција и министарстава који не постоје у Уставу БиХ. Иванићево увођење ПДВ-а дало је нивоу БиХ изворне приходе на које по Уставу БиХ нема право. Тако је првенство у финансирању уведено у корист заједничких институција на нивоу БиХ, а ентитетима шта остане. Ентитетима је остала сва одговорност за економско-социјално стање, без довољно новца, уз везивање руку Републици Српској да се не би могла супротстављати убрзаној унитаризацији. Зато се Републици Српској неуставно одузимају милионски износи сваке године. Тешком муком и са закашњењем нешто се и врати Републици Српској као да јој дају милостињу.

Дугогодишња и неразрушива спрега СДА - ПДП - СДС има и контролу у нелегално изабраној Централној изборној комисији која по њиховим захтјевима поништи изборе у Сребреници и Добоју. У Сребреници зато што је побиједио Младен Грујичић из СНСД-а као заједнички кандидат српских странака, а у Добоју зато што од 31 одборника, СДС и ПДП не освоје ниједан мандат. На поновљеним изборима, поново побиједи Грујичић, а у Добоју ПДП добије само један одборнички мандат. Велики успјех - један (од 31) ко ниједан. Непотребне трошкове поновљених избора СДА, СДС и ПДП платиће поразом на сљедећим изборима.

Република Српска жели да врати надлежности које јој припадају по Уставу БиХ и које су јој отете противправним начином и неуставним законима БиХ. Била су два покушаја уставних промјена - априлски и бутмирски пакет, којима је требало накнадно легализовати и угурати у Устав БиХ надлежности које БиХ нема по Дејтонском споразуму. Ако су отете и пренесене надлежности уставне, зашто је онда у оба пропала уставна пакета предлагана надлежност БиХ за одбрану и оружане снаге, Суд и Тужилаштво БиХ, индиректно опорезивање, обавјештајну службу, све оно што не пише у дејтонском Уставу БиХ. Објаснио је то проф. Касим Трнка, бошњачки уставни идеолог: "Уставним промјенама треба поуставити постигнуте реформе у области одбране, правосуђа, финансија, обавјештајно-безбједносне службе и низ других које су регулисане законима, умјесто Уставом БиХ". Значи да нису уставне и да и даље припадају Републици Српској.

Народна скупштина Републике Српске годинама је указивала на неуставна рјешења и позивала Федерацију БиХ на дијалог, да би се унутрашњим договором превазишли спорови и омогућило да се оствари економски развој, изградња индустријских, енергетских и саобраћајних капацитета, што би допринијело бољем разумијевању и помирењу. Од стране Бакира Изетбеговића и СДА редовно је стизало одбијање преговора. Зашто би они преговарали када су за њих годинама радили високи представници, западне дипломате и странци у Уставном суду БиХ, вољена опозиција у ликовима Иванића, Босића, Шаровића, Бореновића, Црнатка. Никада се неће заборавити одушевљеност Младеном Босићем када је на Факултету политичких наука у Сарајеву одржао предавање и разговарао са студентима, а декан Шаћир Филандра га је најавио: "СДС је данас водећа опозициона партија у Републици Српској са јасном пробосанском политичком агендом". У међувремену, Мирко Шаровић је инсталиран на чело СДС-а да би се наставило урушавање, започето под Босићем и Говедарицом. Засад Шаровић има најбоље пролазно вријеме.

Када је Милорад Додик најавио захтјев за враћање отетих надлежности, кренула је акција ућуткивања, свакојаких пријетњи, најчешће ратом, одрицања могућности да се надлежности врате ентитетима. Како је то скоро изјавио Фахрудин Радончић на ТВ Фејс: "Оно што се једном дадне, издигне на државни ниво, не може се вратити. Парламент БиХ то неће донијети". Сви знају да бошњачки посланици у Парламентарној скупштини никада не би гласали за поврат надлежности Републици Српској, али не зна Мирко Шаровић. Он као подржава поврат надлежности, али да то иде преко Парламента БиХ, значи никад. Јасно је да опозиција подржава статус љуо са правдањем да "не треба распакивати Дејтон", који је одавно распакован и накарадно промијењен на штету Републике Српске. Опозиција то ради да би се додворила странцима, што је потврдио и Габријел Ескобар, замјеник америчког помоћника за западни Балкан, говорећи у Конгресу САД. Ескобар каже да контролише ситуацију у Републици Српској преко опозиционих странака. Лично сам разговарао са њима и тражио да не подржавају Додикове планове о враћању надлежности Републици Српској, каже Ескобар. То потврђује да опозицију воде страни плаћеници и издајници Републике Српске. Предсједник Србије Александар Вучић је изјавио да га је погодила чињеница да су амерички представници успјели да разбију српско јединство у Републици Српској.

Што се тиче позива на рат који свакодневно стижу из Сарајева, требало би да ЕУФОР прочита Анекс 1 А Дејтонског споразума под називом "Споразум о војним аспектима мировног рјешења". Анекс 1 А као стране потписале су: Федерација БиХ, Република Српска и "Република БиХ" која је престала постојати потписом Дејтонског споразума. Потписивањем Анекса 1 А Федерација БиХ и Република Српска су преузеле обавезу која гласи - ТРАЈНИ ПРЕКИД НЕПРИЈАТЕЉСТАВА. Због кршења ове јасне одредбе ЕУФОР би морао похапсити ратне хушкаче Изетбеговића, Џаферовића, Комшића и сваког другог који им се придружи у позивању на рат и сукобе. Стране-потписнице Анекса 1 А прихватиле су и обавезу која гласи: "Ниједан ентитет не смије пријетити или користити силу против другог ентитета, а оружане снаге једног ентитета ни под којим условима не смију улазити или се задржавати на подручју другог ентитета без сагласности владе овог другог ентитета и Предсједништва БиХ". Оваква обавеза је пренесена и у члан 5.5. Устава БиХ.

Милорад Додик често говори - Република Српска не угрожава територијални интегритет и суверенитет БиХ који јој припада по Дејтонском споразуму, али исто тако, имамо право и обавезу штитити територијални интегритет и суверенитет Републике Српске загарантован Дејтонским споразумом који су потврдиле Србија, Хрватска, САД, Русија, Њемачка, Француска, Велика Британија и Европска унија. Изгледа да СДС и ПДП имају обавезу према Ескобару, а не према Дејтонском споразуму. Док опозиција по захтјеву странаца покушава разјединити Републику Српску, дотле Бошњаци збијају редове. Како каже Фахрудин Радончић: "Не смијемо дозволити да Бакир Изетбеговић игра сам са српском и хрватском страном. Ту сам да помогнем Изетбеговићу". То говори политичар кога је Бакир стрпао у затвор, судио му и радио о глави.

Иначе, у Градском позоришту "Јазавац" у Бањалуци, названом тако по дјелу слободарског Петра Кочића против стране окупације, игра се представа "Не играј на Енглезе".  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.