Писмо из калифата
.
"Није ли политика заправо само вјештина да се лаже у прави час". Волтер
У тренутку док ЕУ у страху од тероризма најављује пооштравање закона за странце, а нови број француског магазина "Шарли ебдо" први пут на киосцима, послије масакра у редакцији, на насловној страни пркосно доноси карикатуру пророка Мухамеда који носи натпис "Ја сам Шарли", Исламска држава је прогласила нове калифате. На тој карти цијели Балкан обиљежен је као црни исламски калифат у коме ће владати строги шеријат. "Боко харам" створио је преко ноћи у Нигерији нову исламску државу величине Хрватске.
Пуцањ у Волтера
Има неко вријеме а не прође седмица да у војсци Исламске државе не погине један младић из БиХ. Мало који терористички напад у свијету прође, а да не буде откривена нека веза са нама.
У овом посљедњем у Паризу муниција из које су терористи убили новинаре произведена је овдје, у фабрици у Коњицу. Вадиона која је услиједила је да "меци јесу из БиХ, али их је извезла СФРЈ". Трговина оружјем ионако је остала мртво слово на скупом новинском папиру.
А у оном нападу од 11. септембра у САД већина терориста "прекалила" се у рату у БиХ и имала наше пасоше. Слично је било и у терористичким нападима у Мадриду и у Лондону.
Има неко вријеме а не прође мјесец да се нека тинејџерка поријеклом из БиХ из Беча или ко зна откуд не запути пут ратишта Исламске државе.
Иако разни експерти упозоравају на опасност од терористичких напада у БиХ, биће ипак да таква могућност у овом тренутку не постоји. Не постоји јер је јасно да је БиХ, исто као што су Санџак и Косово, поодавно изабрана као најближа тачка џихадиста у Европи. Сада као база, а у будућности као црни калифат. Ништа чудно, јер...
Зар годинама овдје не функционишу исламистички сајтови који пропагирају идеологију "Ал-Каиде" и Исламске државе?
Зар се годинама овдје на улицама не продаје исламистичка литература и касете на којима џихад борци одсијецају главе невјерницима?
Зар годинама овдје институције неће томе да се агресивније и у складу са законом супротставе?
Послије напада у Паризу, уплашена Европа најављује пооштравање закона за странце и надзора "зоне Шенгена". Не треба ни сумњати да ће велику штету претрпјети сви који имају пасоше БиХ, не својом кривицом.
Директну одговорност за имиџ са којим живимо сносе политика и институције које нису урадиле ништа да се дистанцирају од тероризма, терориста и још давно обрачунају са ратним насљеђем "светих ратника".
Да није тако, давно би било завршено процесуирање злочина муџахедина у посљедњем рату, који су управо овдје извјежбали бојево гађање и одсијецање глава да би годинама касније могли да организују терористичке ћелије за нападе широм свијета и одсијецају главе пред камерама.
Да није тако, давно би били пресуђени они који су у име ислама овдје довукли и дали пасоше ратницима за џихад са којима ни тада, ни данас народи на овим просторима немају ама никакву цивилизацијску везу.
Да није тако, давно би на дугогодишње затворске казне били осуђени идејни творци, инспиратори и ученици терористичког кампа Погорелица.
Да није тако, никада се не би десило да седам пута претуку имама Селведина Бегановића из Велике Кладуше, борца против вехабија, а да нико не буде ухапшен.
Да није тако, не би Мирсад Кебо данас откривао "топлу воду" о злочинима џихадиста на Возући, њиховим командантима и политичким заштитницима.
Да није тако, не би се десило да Суд БиХ у другостепеном поступку преиначи или смањи све пресуде за терористичке нападе у БиХ, од напада у Бугојну до напада на Амбасаду САД у Сарајеву.
Да није тако, у војсци Исламске државе данас не би било "босанске чете", нити би један од њених најважнијих команданата био у Суду БиХ на смијешно малу казну за тероризам осуђени Бајро Икановић.
Да није тако, у светом рату за Исламску државу не би толике људе у самоубилачком нападу у име Алаха у далеком Ираку побио овдје у процесу за тероризам ослобођени Емрах Фојница.
Да није тако, повратници из војске Исламске државе, њих око 50, не би мјесецима слободни шетали међу нама.
Да није тако, не би било брже на слободу пуштено него што је ухапшено 27 џихадиста, од којих је неким чудом у затвору задржан само Билал Боснић.
Да није тако, давно би био примијењен закон и забрањени исламистички сајтови "Вијести Умета", "Пут вјерника", САФ...
Да није тако, давно би била завршена истрага како и зашто Сомалијац Абу Талха, који је због тероризма протјеран из Саудијске Арабије, у БиХ купује некретнине за вехабије.
Да није тако, не би се догодило да се ужасни коментари пуни мржње и оправдања злочина појаве на порталима испод текстова о терористичком нападу у Паризу.
Ништа од тога не би било тако да су институције радиле свој посао, онај због којег су основане и плаћене. Посебно не би да су Суд и Тужилаштво БиХ (основани за борбу против тероризма, организованог криминала и прања новца) својим акцијама, радом и пресудама оправдали постојање, заштитили правну државу и све њене грађане.
Ништа од овога не би било да је од почетка било искрене жеље за помирењем и суживотом, и много мање политике, лицемјера и дуплих аршина.
Исламски тероризам вјероватно никада не би растао том прогресијом да су барем само једном Анри Леви, Бернар Кушнер, Флоренс Артман проговорили о учешћу џихадиста у рату у БиХ, по систему раног дијагностиковања болести. Да је Флоренс Лазар снимила истинит филм о томе, а не пропагандни, пун фалсификата и лажи.
И овдје и у политици Европе, и према себи самој, и према нама, и према другима, дупли аршини и недосљедности довеле су до све већег страха да постоји реална могућност да демократска Европа ову битку изгуби. На оно што слиједи нико нормалан не смије ни да помисли. Као што не смије гласно да пита: да ли је атентатом на "Волтера" почео рат у Европи?
Пророчанство или машта?
Терористички масакр у центру Париза дигао је на ноге цијели демократски свијет, који процјењује да је то само увод у серију сличних терористичких акција и да је Исламска држава изабрала нову тактику борбе у којој са свог терена "хаос" пребацује у европско двориште. Умберто Еко сматра да је рат Исламске државе против Европе већ почео, а Марио Љоса упозорава: "Западни свијет и Европа морају да схвате да се на њиховој територији одиграва рат и да у том рату морамо да побиједимо, ако не желимо да варварство преузме мјесто цивилизацији".
Вјероватно у том лежи и одговор на питање зашто исту реакцију није изазвао дан касније изведени масакр у Нигерији као што је била она у случају терористичког упада и масакра у редакцији листа "Шарли ебдо".
Критичари, посебно они из растуће европске деснице, сматрају да је Европа рат против тероризма већ изгубила својим либералним односом према мигрантима. Бројни интелектуалци сматрају пак да ће погубљена у властитој немоћи западна демократија платити и да већ плаћа данак властитој недосљедности.
А руку на срце, недосљедности у овом свијету није било мало. Све до ових посљедњих виђених у протестној шетњи на улицама Париза против тероризма, за слободу говора и одбрану слободе и демократије.
Професор Марк Линч са Универзитета Џорџ Вашингтон на свом "Твитер" налогу тога дана изразио је "задовољство што је тако пуно свјетских челника узело паузу од затварања и мучења новинара и дисидената у својим земљама како би за слободу говора марширали у Француској".
"Вашингтон пост" примијетио је да је на том скупу био импресиван број свјетских вођа који су се придружили поклицима за одбрану слободе медија, иако су у својим земљама веома успјешни у гушењу исте те слободе.
"Монд" је примијетио да је у одбрани слободе говора марширао мађарски премијер Виктор Орбан, творац сијасет закона за гушење слободе медија све до овог посљедњег којим тражи увођење пореза на интернет. За слободу говора марширали су и функционери Саудијске Арабије у којој је баш тих дана због "богохуљења" избичеван један блогер.
За слободу медија марширао је и турски премијер Ахмет Давутоглу и никоме није сметало то што је он представник државе у којој су стотине новинара по затворима, а десетине медија забрањено. Чим се вратио кући Турска је блокирала све портале који су објавили нови број "Шарли ебдоа".
Никоме није сметало ни марширање осумњиченог за ратне злочине, трговину органима, дрогом и оружјем Хашима Тачија, "Европљанина и интелектуалца", који је равно из Париза отпутовао на Универзитет у Тирану на додјелу титуле доктора наука.
Али није недосљедност особеност само марша лидера у Паризу иако се тамо најбоље видјела, јер је била манифестациона. Годинама свијет живи и недосљедно и по дуплим аршинима, а посебно када је ријеч о остварењу људских права, од којих је слобода говора само једно. Један од примјера је поштивање вјерских права и слобода.
Тако, рецимо, док је ношење никаба у Европи ствар загарантованих људских права, у Саудијској Арабији жена нема шансе да оствари људско право да не носи никаб.
Док је у свим демократским земљама свијета, па тако и у Европи, право на исповиједање вјере загарантовано људско право, у Саудијској Арабији хришћанима је забрањено да се моле Богу, тамо нема ниједне цркве, а посљедњи свештеник протјеран је 1985. године.
Док је у свим демократским земљама свијета, па тако и у Европи, вјера и религија ствар личног избора, у Саудијској Арабији сви становници морају бити поклоници ислама.
Док је у свим демократским земљама свијета, па тако и у Европи, прелазак на другу религију ствар личног избора, у Саудијској Арабији за то се изриче смртна казна.
Док је у свим демократским земљама свијета, па тако и у Европи, исповиједање вјере слободно и загарантовано људско право, у Саудијској Арабији обављање хришћанских молитви је строго забрањено па вјерници могу бити затворени, мучени и убијени.
Док је у свим демократским државама свијета, па тако и у Европи, противљење градњи џамија нецивилизацијски и недемократски чин којим се драстично крше људска права, 1,5 милиона хришћана у Саудијској Арабији нема ниједну цркву.
Слично је и у Катару гдје има више од 3.000 џамија и само једна католичка црква. А турске власти су тек недавно први пут од 1923. године одобриле изградњу једне хришћанске цркве, прве од формирања Републике.
Планетарни борци за људска права не раде ништа, или то раде да их нико не чује, да упозоре на ове непремошћене разлике међу цивилизацијама и апсолутна кршења људских права у исламским земљама.
У исто вријеме само у Француској изграђено је 2.000 џамија, а 150 је у изградњи. Ипак, више него често могло се чути како је Француска земља растуће исламофобије.
У свијету недосљедности, лицемјерја и интереса, изјава градоначелника Ротердама привукла је симпатије милиона. Муслиман са двојним мароканским држављанством, неколико часова послије напада у Паризу, сународницима који не могу да прихвате нову цивилизацију поручио је да иду одакле су дошли.
Ахмед Абоуталеб није могао сакрити бијес па је муслиманским имигрантима који неће да прихвате нову домовину у коју су својом вољом дошли поручио:
"Постоје мјеста на свијету гдје можете бити своји, бити искрени према себи и при томе не убијати невине новинаре. Ако вам се овдје не свиђа због тога што хумористи који вам се не свиђају издају новине, онда вам поручујем да слободно одј..... одавде. Нестаните из Холандије".
Свијет би сигурно био много бољи да су сви они који одлучују о његовој судбини били бар пола искрени и директни колико је био градоначелник Ротердама. И да људи нису вријеђали ничија вјерска осјећања. И да су се истим аршином мјериле свачије слободе и права. И да нема скривених интереса великих свјетских мултикомпанија.
На дан напада на редакцију "Шарли ебдоа", на насловној страни листа нашао се Мишел Уелбек, најпопуларнији и најконтроверзнији француски писац, чији нови роман "Покоравање" замишља Француску којом 2022. владају муслимани и шеријатски закон. Пророчанство или машта?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
