Печат на борбу српског народа
Република Српска рођена је у једном од најтежих тренутака за српски народ у целој његовој историји. Рођена је у моменту када је по ко зна који пут претила стварна опасност да он страда, да буде исељен, асимилован у неку заједницу где неће имати свој идентитет и да, чак, физички нестане на простору на којем живи.
Распад тадашње Југославије имао је, као главну правилност, да шавови по којима се она пара разоре сваку везу међу Србима ма где они живели и да онемогући било какво њихово организовање, па и борбу за простор на којем живе једни с другима. Тако је било у Хрватској, тако је било и у БиХ.
Република Српска је конституисана као одлучан одговор на све ове страшне претње и та одлука је већ сада у историји уписана као судбоносна за живот и опстанак Срба у БиХ. Одлука Скупштине да 9. јануара конституише тадашњу Републику српског народа Босне и Херцеговине, а која је ускоро преименована у Републику Српску, једна је од најважнијих одлука српског народа у целој његовој историји. Она је у томе раме уз раме са подизањем устанка и каснијим ослобођењем од османске окупације, са отпором у Првом и Другом светском рату, са формирањем самосталне српске државе у 19. веку.
Да пре тачно 30 година није створена Република Српска, онда ни пре 25 година, у Дејтонском споразуму не би било ни помена ни о Србима, ни о њиховом положају, а камоли о њиховим институцијама и учешћу у доношењу најважнијих одлука. Зато је формирање Републике Српске био визионарски чин који је ставио печат на борбу српског народа и поставио циљ за који су положене огромне жртве.
Већ 30 година, а нарочито после Дејтонског споразума, када је добила међународну афирмацију, Република Српска је незаобилазни оквир и гаранција да ниједно питање које се тиче Срба неће моћи да буде решено без њиховог учешћа. Управо та чињеница стоји као највећи проблем свих ових година пред онима који желе другачије уређење Босне и Херцеговине, онако како су га замишљали током рата и где нема Срба као фактора који треба да учествује у доношењу одлука. Три деценије Република Српска трпи притиске да се смањи њена улога, да се она заобиђе где год може па чак и да буде укинута. Ти притисци трају до данас, чак су све јачи.
Међутим, народ Републике Српске није протекле три деценије седео, чекао и склањао се у страну. Република Српска је стекла снагу и ауторитет да се према њој односе са поштовањем. То важи и за политичаре и институције у Сарајеву, а нарочито важи за међународне представнике који се баве Босном и Херцеговином и Балканом у целини. Република Српска не би имала овакав политички ауторитет да није истовремено економски јачала, градила своју инфраструктуру, привредне капацитете и постајала развијенији и конкурентнији део Босне и Херцеговине.
Република Србија је зато, као један од својих државних приоритета, све време имала стално јачање свих веза са Републиком Српском и максималну подршку њеном развоју и њеним циљевима. У том смислу никада нисмо правили разлику између Републике Српске и било ког дела Србије. За Републику Србију и све наше грађане опстанак и развој Републике Српске је питање од највишег националног приоритета, и тако ће увек бити.
Свесни смо и у Србији и Републици Српској да многима смета овакав однос, практично, без баријера, али нека се не надају да ће у томе било шта да се промени. Ови односи могу да буду само још напреднији и са још више користи за обе наше стране. Ми на то имамо свако право, и по Дејтонском споразуму, а нарочито имамо дужност да то радимо, јер нас на то обавезује осећај заједништва нашег народа и поготово историја Републике Српске као резултат борбе српског народа за свој идентитет и свој опстанак. Ниједна будућа генерација са обе стране Дрине неће и не сме то да промени, зато што их на то обавезује осећај братског заједништва, а нарочито херојска борба српског народа која је изродила Републику Српску.
Ако буде среће да се сретнемо за 30 година и да опет заједно прослављамо 60 година Републике Српске, ја сам сигуран да ће она тада бити још јача, економски моћнија и политички утицајнија, а да ће њени људи још више бити поносни на место у којем живе. Знам и то да ће везе Србије и Републике Српске бити још јаче и да тада као и данас неће постојати никакве разлике где живимо и чиме се бавимо, јер ћемо бринути једни о другима. Ниједна граница, ниједна политика не може у томе да нас спречи.
Ивица Дачић, предсједник Народне скупштине Републике Србије
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
