Пат и мат

Карађоз Џаферовић и његов Фистик Комшић сваки дан се јављају са кобајаги сједница Предсједништва, причајући о темама за које нису надлежни, нити шта знају. Доносе одлуке које се своде на позиве високом представнику, НАТО-у, страним војскама и свим другим странцима да рјешавају проблеме - од пожара до миграната. Тако гледамо домаћу серију - И то је то. У цртаном филму двојица трапавих будалаша на крају један другом честитају на својој памети.

Нису њих двојица једини Пат и Мат. Квариш-мајстори су на дјелу већ 25 година који су од БиХ направили агонију и хаос. Након закључења Дејтонског споразума и његових 11 анекса, умјесто да се крене у њихову досљедну примјену, настало је скрнављење. Извитоперена је основна дејтонска конструкција БиХ по којој су ентитети доминантни, а заједнички ниво власти тек сервис и помоћ ентитетима у представљању према споља. Тако је уставно постављена и разрађена дејтонска структура БиХ. Трочлано Предсједништво представља три конститутивна народа који његове чланове непосредно бирају, Република Српска српског члана, а Бошњаци и Хрвати у Федерацији БиХ бирају бошњачког и хрватског члана. Нема владе БиХ, већ је Предсједништво извршни орган власти који најважније одлуке доноси са три гласа. Ако неки члан буде прегласан, улаже ентитетски вето, а коначну одлуку доноси Народна скупштина Републике Српске, односно бошњачко или хрватско вијеће у Парламенту ФБиХ. Ово потврђује да су ентитети ти који одлучују у крајњој инстанци, а не никаква “држава БиХ”, “државни органи” итд. 

Авганистански путокази

Бошњачки “Дневни аваз” у тексту “Авганистанска лекција за БиХ” пише: “Лекција коју можемо научити из америчке авантуре у Авганистану сасвим је јасна - билиони долара, десетине хиљада војника и сви спољни напори за изградњу неке државе не могу уродити плодом ако за то не постоје унутрашња воља, кохезија и снага домаћих институција које би тај пројект спровеле. Институције БиХ нису у стању испуњавати ни основне функције, попут посљедњег примјера с гашењем пожара. БиХ је, такође, међународни протекторат. Због фрагилности (страна ријеч у значењу: ломљив, крт, пролазан, трошан, слаб) домаћих институција од високог представника и међународне заједнице нон-стоп се захтијева да интервенишу, намећу законе, мијењају, смјењују... Дакле, исправљају све оно што домаће институције и домаћи политичари нису способни. Схватате поенту - без стране подршке, интервенције и притисака БиХ је тешко способна да опстане као држава. И не само да су сепаратистичке и антибосанске странке радиле на урушавању њених институција него и онај немали број институција који је био под контролом самопрозваних пробосанских снага није ништа мање нестабилна и нефункционална руина, упропаштена непотизмом, криминалом и кадровирањем најгорих међу нама. Стога, питање над којим сви треба да стрепимо, али се и озбиљно над њим замислимо је - да се измакну ослонци САД и Европске уније, као што се у Авганистану десило - шта би остало од Босне и Херцеговине?” 

Друго име за пропале државе

Цијели свијет са пажњом прати кризе дајући изјаве забринутости. Тако амерички предсједник у обраћању нацији изјављује да “стоји у потпуности иза своје одлуке о повлачењу америчких трупа из Босне”. Он је рекао да 20-годишња мисија није имала за циљ “изградњу нације” или “стварање јединствене, централне демократије”, већ да спријечи терористички напад на америчком тлу. “Дубоко сам тужан због чињеница са којима се сада суочавамо, али не жалим због своје одлуке да окончам америчко ратовање у Босни. Босанска војска имала је много људи, дали смо им свако оружје које смо могли, пружали смо им подршку из ваздуха, исплаћивали њихове зараде. Дали смо им сваку шансу, али нисмо им могли дати вољу за борбу. Босанска влада није послушала савјет да преговара о политичком рјешењу.” Амерички предсједник је додао да су власти у Босни биле неспособне да се договоре и уједине због добробити свог народа и њихове будућности. “Право и обавеза народа у БиХ су да одлуче какву будућност желе и како ће управљати земљом”, поручио је амерички предсједник. “Ми нисмо отишли у Босну да бисмо градили нацију”,  додајући да “босански лидери треба заједно да иду ка будућности. Босански сукоб је рат који је немогуће добити и за њега не постоји војно рјешење. Сада видимо да нема те војне силе која може успоставити демократију у Босни, земљи познатој као 'гробље царстава'“, казао је додајући да су “САД починиле многе грешке у протеклим деценијама”.

Амерички савјетник за националну безбједност рекао је да је Босна пала брже него што је администрација очекивала, за шта је окривио саме Босанце. Али, рекао је да САД на крају не могу дати босанским снагама безбједности “вољу” да се боре за одбрану своје демократије.

Генерални секретар НАТО-а рекао је: “Морамо поштено и јасно да оцијенимо ангажман НАТО-а у Босни. Упркос нашим значајним улагањима и жртвама током двије деценије, колапс је био брз и изненадан. Много лекција смо научили”.

Кинеско Министарство спољних послова: “Амерички предсједник је рекао да изградња нације није била мисија у Босни, што је заиста истина. Гдје ­год да је била америчка војска, долазило је до превирања, подјела, уништавања и смрти. Моћ и улога САД је уништење, не изградња”.

Све напријед наведено су тачно цитиране изјаве бројних званичника које се ових дана дају поводом кризе у Авганистану, само што су ријечи “Авганистан”  и “авганистански” замијењене ријечима “Босна” и “босански”.

Банкротирана бошњачка држава

“Уколико се тренд политичке кризе у БиХ настави, лако је замислити бошњачке странке како контролишу пропалу и банкротирану државу, чије су институције напустили Срби и Хрвати.” Ово се истиче у писму које је Луиз Арбур, предсједница и извршна директорица Међународне кризне групе упутила највишим званичницима Европске уније прије десет година, у мају 2011. године.

У писму се даље наводи да је “ситуација у БиХ растуће забрињавајућа и то до тачке да се Међународна кризна група плаши да Срби и Хрвати не напусте државне институције, те да међународна заједница треба да избјегне доношење наглих одлука, које би могле да продубе кризу и гурну странке ка максималистичким позицијама”.

Исто тако наводи да “сви укључени дијеле кривицу за тренутну кризу, па и међународна заједница”. У њеном писму даље стоји да су одлука високог представника да суспендује одлуке ЦИК-а којима је поништено формирање федералне владе, као и накнадно уплитање у право да се жали на ту одлуку, подрили државне органе и владавину закона. “Било би још горе уколико би било покушаја поништења одлука о референдуму или да се наметну санкције против предсједника тог ентитета Милорада Додика, због тога што би такви покушаји вјероватно наишли на одбијање и референдумску кампању учинили још више дестабилизујућом”, истиче се у писму и додаје да је “неспособност Европске уније да ојача своју делегацију у БиХ и њеног шефа опреми ауторитетом и овлаштењима како би могао снажно и конструктивно да усмјерава међународну политику, допринијела општем нереду”.

Оно што је прије десет година са забринутошћу писала Луиз Арбур, која је раније била и главни тужилац Хашког трибунала, показује се као пророчанство које се остварује.

Док Сарајево сања

Дефиницију пропасти западних интервенција у свијету дао је руски предсједник Владимир Путин приликом састанка са њемачком канцеларком Ангелом Меркел у прошли петак: “Неопходно је прекинути неодговорну политику спољног наметања туђих вриједности, тежњу да се у другим земљама гради демократија по туђим обрасцима, не узимајући у обзир ни историјске, ни националне, ни вјерске карактеристике и потпуно занемарујући традиције по којима живе други народи”.

Авганистанска криза је, као примјер, отишла из пата у мат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.