ПАПА(зјани)ЈА

Па у најмању руку да изјаву оптуженика не узму здраво за готово и да је барем ставе под паску сумње. То је најмање.

Генерал Роћко

Оптужени за шверц више тона кокаина Дарко Шарић ове седмице коначно је у Специјалном суду у Београду открио да је мистериозни "генерал Папаја" на челник УКП-а Србије Родољуб Роћко Миловић.

Рекао је да је Папаја "створио 'земунски клан' од којег је узимао новац добијен од отмица, те годинама преко медија спиновао информације правећи од њега шефа нарко-клана и убицу". Рекао је и то да му је Папаја тј. Миловић "монтирао цео процес са шверцом кокаина" и да је на криминалу зарадио 7,4 милиона евра?!

Шарић је цијели мјесец поручивао јавности да ће разоткрити генерала Папају, а медији "сензационално" доносили детаље о мистериозном полицијском генералу, на водећи да је то "полицајац који у јавности важи за великог борца против криминала, а у ствари је криминалац".

Доброг другара, старог и искусног оперативца блиског полицијским структурама Срби је истога дана питала сам: Шта се дешава? Ко је гене рал Папаја? Имао је спреман одговор: То је припрема за уклањање генерала Миловића. Миловић је прави полицајац, један од оних честитих људи који знају да раде и сјајно раде посао. Али неко је процијенио да је врије меда оде.

И тако је и било. Шарић је неколико седмица касније у судници узвикнуо "Папаја је Миловић". И постао звијезда са насловне стране.

Генерал Роћко Миловић је онај полицајац којем је Бранкица Станковић у књизи "Инсајдер, моја прича" посветила много простора, пишући о њему као о човјеку који јој је вратио вјеру у полицију и који је искрено, посвећено и професионално учинио све да јој спаси живот.

Описују ћи тренутак у ком јој је саопштено да ће живјети под сталним обезбјеђењем, Бранкица наводи: "Родољуб Миловић је сачекао да завршим, да би ми затим леденим гласом рекао: Мико, ти се више ништа непиташ. Твоја безбедност је угрожена.

Држава не сме да дозволи да ти се нешто деси". Потпуно шокирана, гледала сам у начелника УКП-а који је изгледао одлучан у намери да ми додели обезбеђење... Родољуб Миловић заправо има неко посебно поштовање према новинарској професији, што је права реткост међу представницима надлежних институција у Србији...

Родољуб Миловић је мршав човек, стално са цигаретом у руци, и са замишљеним изразом лица, као да непрестано одмотава филм у глави. Оставља утисак доброг човека и опасног полицајца. Ауторитет је у сваком погледу.

Миша и ја смо га познавали неколико година, још од серијала о убиству премијера Зорана Ђинђића. Тражио је преко тадашње колегинице са ТВБ92 Сенке Влатковић да упозна ауторе емиси је "Инсајдер". Ре као јој је, а то сам добро запамтила "да не може да верује да постоје тако храбри новинари који ризикују свој живот да би се изборили за истину".

Било ми је помало чудно што један полицајац на такав начин потврђује вредност онога што смо до тада објавили, али, исто времено, била сам врло поносна због његовог признања, јер се серијал бавио и одговорношћу појединаца из полиције и тајних служби...

... Касније, с обзиром на то да смо се дуго година бавили полицијом, злоупотребама, корупцијом и пљачком, схватили смо ко је Родољуб Миловић.

Закључи ли смо да он поштено ради свој посао и да је потпуно посвећен томе. Ради непрекидно. Тај човек у глави држи читаву базу података српског криминала. Милион имена, ко је с ким увезан, ко је када за кога радио, ко је у ком криминалном клану био 70-тих, 80-тих, 90-тих, ко је где сада и чији је на следник. Он је полицајац који живи за свој посао. Једном, у неком разговору о безбедности, питали смо га, са свим случај но, има ли стан или кућу.

"Ни стан, ни кућу", одговорио је као на испитивању. "Живим код таста у поткровљу".

Да ли је могуће да је Бранкица толико прогријешила? И зашто је оно о чему је писала новинарка, недавно уврште на налис ту 100 најхрабријих људи свијета, пало у заборав пред исказом петог на свјетској листи најбогатијих шефова подземља. Да понижење буде веће, генерал Миловић је због исказа Шарића завршио на полиграфу на властито инсистирање. И прошао.

- Људи моји, је ли то могуће? - рекао би легендарни спортски коментатор.

А коме се све замјерио генерал Миловић? У његовој званичној биографији пише да је исљеђивао Љубишу Буху Чумета у иностранству, да је управо он узео листинг са мобилног телефона Дејана Миленковића Багзија послије првог покушаја атентата на Ђинђића, да је у Мељаку посматрао ликвидацију вођа "земунаца", да је њему Звездан Јовановић признао да је убио Ђинђића... Да је формирао радну групу за спорне приватизације и финансијски криминал која је извела низ хапшења...

Био је во ђа тима у истрази Ђинђићевог убиства, а "земунцима" у бјекству бавио се и наредних година. Водио је оперативну обраду под шифром "Мародер", која је резултовала запљеном 2,2 тоне кокаина у Уругвају, за шта се терети Шарићева група и због које и Шарић говори у судници у шифрама попут "Папаја". Водио је групу која је лоцирала и допринијела хапшењу Луке Бојовића и запљени наркотика у Шпанији. Три предсједника одликовала су га орденима Србије, а Краљевина Шпанија највишим полицијским орденом те државе.

Свако има свог Дарка

Јасно је да организованог криминала нема без спреге мафи је са властима, посебно полицијским структурама, као што је јасно да се криминалци, када падну, углавном желе осветити онима који су им највише на удили.

Није тешко, а и потребно је веома брзо ријешити дилему о томе да ли је генерал Миловић корумпиран. То се за час уради брзом истрагом о његовој имовини. Оно поткровље код таста, ако још тамо живи, може бити довољан доказ.

Један други полицијски официр Миле Новаковић каже да је Шарићево свједочење уперено против најпоштенијих људи у полицији те истиче да је ријеч о "противудару" који долази из круга око кабинета бившег министра полиције, тачни је Шарићевог сарадника и јатака, некадашњег шефа кабинета министра Бранка Лазаревића.

Занимљиво је и то да је Дарко Шарић у процесу за шверц шест тона кокаина из Латинске Америке у Европу искористио право да не одговара на питања ни суда, ни тужиоца, ни адвоката, али и право да може изаћи за говорницу и причати шта и о чему и о коме он хоће.

Нешто слично се до гађало и са свједочењем Милорада Улемека Легије на суђењу за убиство Зорана Ђинђића. Ко се још не сјећа како је Легија покушавао да дезавуише правосуђе увлачећи у судницу све оне који су му се замјерили и који су довели до хапшења "земунског клана"?

Потпуно је невјероватно да Специјални суд није научио ништа у том процесу и на том примјеру, него је поново пустио оптуженог да води игру.

Јасно је да ово ни је први пут да оптужени за тешки криминал ужива невјероватну пажњу медија и да се његов исказ узима здраво за готово, као што је јасно да Србија није једина држава у којој се то догађа.

Није ли годинама једном броју овдашњих медија топ саговорник био Дарко Елез, прво осумњиче ни у акци ји "Лутка", кога је полиција безуспјешно тражила, а новинари попут оних из магазина "60 минута" тако лако налазили.

Седам мјесеци након што је Дарко Елез дао интервју са скривене локације овом ТВ магазину, полиција Србије га је означила шефом једне од најозбиљнијих криминалних организација на западном Балкану, ухапшен је и изручен БиХ гдје му се суди за бројна убиства. Истовремено, магазин "Дани" на насловној стра ни објавио је писмо Елеза, прво оп туженог вође криминалног клана, предсједнику РС Милораду Додику у којем му након држања "моралне" лекци је поручује: Доћиће вријеме када ћете и Ви пред судом морати одговарати.

Зове ли се то новинарством?

Наравно да не зове, као што се правном државом не зове она у ко јој оптужницу за демонстра и је "заради" директор SIPA, јер није спријечио упад у зграду Предсједништва БиХ, али не и организатори рушилачког похода.

Специјалне везе

Има нечег сличног у случају Зубац (којем сам посветила добар дио претходне колумне) и у случају Миловић. У оба случаја ради се о покушају уклањања са функци је свим средствима, само су мотиви различити. Нај безболнија варијанта је натјерати их да сами одступе, али их за то треба прво добро провући кроз блато. Наравно, ако икада

одлуче да поступе како се очекује, затрпавање блатом биће настављено јер ће "егзекутори" морати доказати да су били у праву када су инсистирали на сјечи глава.

А баш тако функционишу наше младе демократије и крхке правне државе. У њима се не поставља питање: не гледај шта ти каже, не го ко ти каже.

И када је то тако, а јесте, сваки полицајац који ухапси криминалца, сваки судија који му пресуди, сваки тужилац који напише оптужницу, али и сваки новинар који се бави том темом може да рачуна са тим да ће се кад-тад наћи у проблему.

Улоге ће бити замијењене, злочинац ће постати жртва, а праведник оптужени. Силне ће се силе удружити да му скину главу да не ремети идилу и неквари бизнис.

Свињама ће би ти све потаман, јер блато је њихова природно окружење. А правна држава? Па, она свакако непостоји. А одговорни и професионални медији? Овдје ћу завршити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.