Пандемија криза

Криза коју је изазвао вирус корона зауставила је глобални економски раст, на сасвим нов начин, са којим немамо претходних искустава. Није у питању недостатак искустава и знања у управљању кризама, већ како та искуства и знања примијенити на најбољи начин на ову специфичну кризу.

За Велику депресију, тридесетих година прошлога вијека, водећи свјетски економисти - нобеловци сматрају да је била безразложна и беспотребна трагедија. Само да Федералне резерве нису браниле златни стандард, само да су хитно обезбиједиле неопходну готовину угроженим банкама и тиме предуприједиле банковну панику, све би се завршило рецесијом, уобичајених размјера, која би трајала релативно кратко и била би брзо заборављена. Економска наука тога доба није имала јасан одговор како реаговати на надолазећу кризу.

Глобална економска криза, која је 2008. године погодила свјетску економију, није нешто што се једноставно догодило на финансијском тржишту. Она је нешто што је Волстрит (енгл. Wall Street) креирао себи и преосталом дијелу свијета. Нерегулисано финансијско тржиште, преплављено ликвидношћу, брзи раст цијена некретнина (балон) и нагло повећавање одобравања кредита неликвидним дужницима били су отровна комбинација за настанак кризе.

Криза из 2008.

Сједињене Америчке Државе су ефикасно одговориле на кризу из 2008. године, предузимањем низа мјера монетарне и фискалне политике. Федералне резерве су, на самом почетку кризе, смањиле референтну каматну стопу на ниво близу нуле и тиме повећале обим кредитирања пословних банака, по скоро нултим каматним стопама, ради обезбјеђења њихове ликвидности и кредитне активности према привреди, по ниским каматним стопама, за подстицање привредне и инвестиционе активности. Предузето је низ мјера за спасавање финансијских институција, малих и средњих предузећа и великих компанија, попут аутомобилске индустрије. Програм се заснивао на кензијанској економској теорији, по којој би током кризе требало надокнадити смањену приватну потрошњу повећањем јавне потрошње, да би се спасила постојећа и створила нова радна мјеста и зауставило даље економско пропадање. Предузете мјере су дале добре резултате, заустављена је криза, и већ у 2010. години остварена је запажена стопа реалног раста бруто домаћег производа од 2,53%. Економски раст је настављен и у наредним годинама, са просјечном годишњом стопом реалног раста бруто домаћег производа од око 2%. Незапосленост је значајно смањена на прихватљив ниво од 4% у 2019. години.

Европска унија је неадекватно и споро реаговала на долазећу економску кризу 2008. године, погрешним програмом мјера, базираним на мјерама штедње, као “лијеку” за излазак из кризе, што је додатно продубило кризу. Интензитет кризе је био неуједначен. Кризом су много више биле погођене земље на периферији Европске уније у односу на земље европског центра. Криза је открила све слабости Европске уније, њену недовољну солидарност и нефункционалност.

Оно што чини специфичном ову кризу јесте њен јак удар на економију, јер је привредна активност заустављена или јој је значајно отежан рад, увођењем оштрих мјера заштите ширења корона вируса ограничењем кретања људи и роба. То је довело до наглог пада дохотка, потрошње и фискалних прихода. Свјетска економија и економије појединих земаља ће у овој години имати већи пад него што су имале 2009. године. Оно што разликује ову кризу од претходних јесте њен јачи интензитет и краће временско трајање.

Недавно је ММФ објавио ревидиране прогнозе раста глобалне економије за 2020. годину, под претпоставком да се посљедице кризе у највећој мјери заврше на другом кварталу. Свјетска економија ће ове године доживјети пад реалног бруто домаћег производа од 3%. Када је ријеч о економијама региона и појединих земаља прогнозе ММФ-а су да ће у овој години пад реалног бруто домаћег производа еврозоне износити 7,5%, Њемачке 7%, Француске 7,2%, Италије 9,1%, Шпаније 8%, Русија 5,5%, Сједињених Америчких Држава 5,9 %, Јапана 5,2%, Јужне Америке 5,2%, Блиског истока и Централне Азије 2,8% и Африке 1,6%. Једини позитиван раст имаће регион источне Азије, гдје је Кина најзначајнија економија са реалним растом бруто домаћег производа од 1,2%.

Кад је у питању регион западног Балкана, према процјенама ММФ-а, највећи пад реалног бруто домаћег производа од 9% ће имати Хрватска и Црна Гора, чије економије су значајним дијелом  ослоњене на туризам. Босна и Херцеговина и Албанија, према процјенама ММФ-а, имаће пад реалног бруто домаћег производа од 5%, Сјеверна Македонија 4% и Србија 3%.

Међународни монетарни фонд предвиђа да се у 2021. години неће наставити пад економског раста, већ да ће се наставити раст који је за Европу и Сјеверну и Јужну Америку значајно мањи од овогодишњег очекиваног пада. Значајнији раст се предвиђа за источну Азију која би наредне године могла имати раст од око 9%.

Помјерање

Ако би се прогнозе ММФ-а оствариле произвеле би бројне промјене. Геополитичко тежиште економске активности још више би се помјерило према источној Азији, као економски најдинамичнијем дијелу свијета. Криза ће највише погодити мале и слабе економије. Њихов капацитет да очувају своју привреду и запосленост је недовољан. Може се очекивати је да ће доћи до глобалних промјена које је најавио предсједник Француске Емануел Макрон да “свијет неће бити исти након корона вируса”. Слабости глобалног система навеле су чак и Хенрија Кисинџера, доајена свјетске дипломатије и бившег америчког државног секретара, да се јавно огласи поруком “да се свјетски лидери морају припремити за период транзиције, јер ће послије епидемије корона вируса услиједити нови свјетски поредак”, која се многима није допала.

Земље погођене кризом брзо су реаговале програмом економских мјера, ради ублажавања негативних економско-социјалних посљедица пандемије корона вируса. Главни циљ предузетих мјера је сачувати предузећа и запосленост и одржати платежно способну тражњу и потрошњу. На кризу треба дјеловати брзо и ефикасно, адекватним мјерама, тако да уложени новац што више допринесе очувању предузећа и запослених и створи претпоставке за бржи опоравак економије и животног стандарда. Или како то сликовито описује нобеловац Џозеф Стиглиц: “Сваки пад се у неком тренутку заврши. Показатељ добре политике је у томе да ли је она успјела да пад учини плићим и краћим него што би иначе био”.

Државе погођене кризом су углавном одлучиле да на себе преузму значајан дио обавеза приватног сектора. Нагли пад дохотка приватног сектора мора се неутралисати повећањем јавне потрошње. Та повећана јавна потрошња треба имати продуктивну намјену у смислу ублажавања кризе и генерисања будућег економског развоја.

Ниске стопе

Програми мјера на ублажавању посљедица кризе на привреду су највећим дијелом усмјерени да омогућавање предузећима да сачувају привредну активност, ликвидност и запосленост путем приступа повољним финансијским средствима са изразито ниским каматним стопама. Ниске каматне стопе су најјаче оружје против кризе, јер подстичу привредну и инвестициону активност, док високе камате гурају привреду у још дубљу рецесију. Федералне резерве САД су, на наговјештај кризе, брзо реаговале и донијеле одлуку да смање референтну каматну стопу до скоро нултог износа (0,25%) и тиме омогуће задуживање пословних банака по ниским каматним стопама. То омогућава пословним банкама да могу одобравати кредите привреди по повољним условима, ниским каматним стопама. Федералне резерве су покренуле опсежан програм подршке привреди вриједан 2.300 милијарди долара, кредитирањем предузећа путем пословних банака повољним кредитима и куповином америчких хартија од вриједности. Амерички Конгрес је до сада одобрио 2.700 милијарди долара економске подршке привреди, запосленим и здравственом сектору, ради ублажавања посљедица корона вируса. Централна банка Уједињеног Краљевства, Банка Енглеске, је такође спустила референтну каматну стопу са 0,75% на 0,25% и одобрила пословним банкама коришћење 190 милијарди фунти за кредитирање предузећа. Држава је средином марта обезбиједила 330 милијарди фунти повољних кредита за финансирање великих компанија, што ће растеретити банкарски сектор, од кога се заузврат очекује да осигура повољне кредите за мала и средња предузећа. Њемачка је усвојила пакет мјера подршке привреди вриједан 750 милијарди евра, од којих се велики дио односи на кредитне гаранције, како би предузећа у кризи имала приступ  повољним кредитним средствима банака. Наведене земље и друге снажне економије, које имају инструменте и економски капацитет, учиниће све да економски пад њихових економија буде што мањи, што се показало и током претходне економске кризе 2008. године.

Европска унија је усвојила пакет економске помоћи, вриједан 540 милијарди евра, земљама чланицама погођеним посљедицама корона вируса. Програм економске помоћи обухвата кредитне линије из Европског стабилизационог механизма (ЕСМ) у износу од 240 милијарди евра, које чланице могу добити у висини до највише 2% њиховог бруто домаћег производа. Други дио програма је кредитни програм Европске инвестиционе банке (ЕИБ) од 200 милијарди евра, планиран за кредитирање компанија по изузетно повољним условима. Трећи дио програма је програм Европске комисије вриједан 100 милијарди евра, намијењен земљама чланицама да одрже запосленост. Оно о чему се лидери нису договорили је питање успостављања заједничког кредитног инструмента такозваних “корона обвезница”. То питање је подијелило Европску унију. Њемачка, Холандија, Аустрија и Финска снажно се противе том приједлогу, док девет земаља, међу којима је Француска, Италија и Шпанија, траже да се успостави инструмент заједничког дуга. И овом приликом Европска унија је показала неспремност за већу солидарност, која би представљала снажно везивно ткиво заједништва. Уколико се понови реприза кризе из 2008. године, да неке земље, попут земаља европског центра, крену брзим опоравком, јер за то имају средства, а да друге земље на периферији Европске уније, попут Италије, Шпаније и Грчке крену спорије, то ће представљати озбиљан удар на очување јединства Европске уније.

Мјере

Економске мјере које су предузеле владе региона, на ублажавању посљедица корона вируса, су углавном сличне и у складу су са добром међународном праксом. Република Србија је за подршку привреди усвојила Програм економских мјера подршке привреди, вриједан 5,1 милијарду евра, што је 11% бруто домаћег производа. Програм економских мјера обухвата фискалне олакшице током трајања ванредног стања, директна давања путем исплате минималних зарада са доприносима за предузетнике, мала и средња предузећа током трајања ванредног стања и кредитну подршку привредним субјектима, ради обезбјеђења ликвидности, одржавања пословне активности и запослености у условима економске кризе, додјелом повољних кредита од стране Фонда за развој Републике Србије у износу од 200 милиона евра и комерцијалних банака у износу од 2,2 милијарде евра уз гаранције државе у складу са гарантном шемом.

Сличне економске мјере за подршку привреди је предузела Република Српска. Предузете мјере  садрже пореске олакшице, директну помоћ путем исплате минималних личних доходака са доприносима и порезом за раднике којима није омогућен рад због предузетих мјера на спречавању ширења корона вируса, увођење тромјесечног мораторијума на отплату главнице и камате привредним субјектима којима су средства пласирана из фондова којима управља Инвестиционо развојна банка, увођење мораторијума на отплату кредита од стране комерцијалних банака, док траје ванредно стање, по захтјеву клијената и разни подстицаји пољопривредној производњи. У току је формирање три фонда: Компензациони фонд, Гарантни фонд и Фонд за помоћ локалним заједницама, са циљем да се кроз подршку ових фондова одржи привредна активност, ликвидност и запосленост привредних субјеката и тиме умање негативне посљедице кризе.

Пише: Васиљ Жарковић, професор на Економском факултету у Бањалуци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.