Озбиљно болесни људи
"Народ је 2006. гласао за СНСД јер им се СДС смучио и дозлогрдио, A Додик је изгледао као неко ко носи промјене. Но сада су људи увидјели да је он фолирант, да се бавио приватним интересима. Он је уз то врло болестан човјек, са великим здравственим проблемима и то се види из његовог разговора са новинарима. Види се да је нервозан и он треба да се лијечи, а не да због тога испашта цијели народ и држава."
Овако гласи само један од бројних одговора које је јавности понудио предсједник недавно основане, демократске, отворене, национално неоптерећене и сасвим "лијево од центра" оријентиране политичке партије, у интервјуу за најновији број магазина "Старт". Читајући овај одговор тешко се отргнути мучном дојму да је на дјелу нека од познатих расистичких теорија према којима су величина лобање, боја коже или очију увјет за улазак у свијет виших или нижих врста људских бића.
Еуропски социолози и антрополози XIX. стољећа који су се прославили својим расизмом, позивали су се на истраживања тзв. "примитивних народа" да би закључивали да је културна заосталост ових народа увјетована њиховим слабијим умним способностима. Чини се да су данас таква размишљања преузели и носиоци неких нових политичких опција у БиХ. Ово доиста и јесу посве нове политичке опције, јер до сада на политичкој сцени још нисмо имали овакав јавни систематски преглед са дијагностичким третманом и упутама за лијечење.
Оно што би могло представљати везу са другим, одавно познатим партијама љевице, јесте рјечник који приличи надметању тинејџерских групица у кварту. Aли ваљда је то она чувена стратегија народњачких странака према којој треба говорити што приземније и простије да не буде забуне. Тако смо сазнали и да је "Додик фолирант". То би требало да значи да је преварио гласаче, јер је обећао једно, а радио друго. То друго су приватни интереси. Поткрепе за ово нема у цитираном тексту, али зато храбри предсједник наставља истраживати психосоматска обољења премијера РС-а и мудро поручује да је овај "нервозан" и да због тога "треба да се лијечи". Замислите само колико самоувјерености и осионости треба да би о нечијем здрављу јавно просуђивали, наводећи то као круцијалну поткрепу тврдње да се ради о лошем политичару. Додик је лош јер је нервозан, а нервозан је јер је озбиљно болестан. Дакле, треба да се лијечи.
И није то све, има још: "Додик би био нормалнији да нема здравствени проблем. Неки љекар треба дати процјену да ли ће се неко понашати осионо, недипломатски, производити сукобе… Треба успоставити комисију која би утврђивала здравствено стање кандидата." Е сада не само да је још једном потврђено да Додик има здравствени проблем него због тога и "није нормалан". Сада имамо на дјелу и обраду психичких стања једног политичара, као и узрочно посљедичну везу тих стања. Онај који има здравствене проблеме није нормалан. Стога овај зналац-политичар предлаже увођење редовитих систематских прегледа за све оне који желе да се кандидирају за посао политичара. Лијечник би након прегледа дао процјену здравственог стања особе и то преко слиједећих индикатора: осионост, дипломатске способности и склоности ка производњи сукоба. Не само да је посриједи иновативан приступ у здравственој струци јер је уведена нова метода процјене осионости појединаца него је отворена још једна рубрика за животопис политичара: "Обављен редовити систематски преглед. Препорука: прегледани способан за рад". Комисија која би била задужена за систематске прегледе би на основи соматских поремећаја утврђивала психичке поремећаје.
На добром је трагу овај политичар-исцјелитељ (чувени њемачки филозоф Хусерл је такве звао "народним траварима") да постави модел на темељу којих симптома би требало започети дијагностицирање. Случај Додик треба разматрати пажљиво мотрећи на знакове: "Не постоји политика СНСД-а него понашање Милорада Додика које зависи од тога да ли се он пробуди са главобољом или не, а то није политика СНСД-а него једног човјека који је један ентитет претворио у своју секту у којој се ништа не може постићи без партијске књижице. "
Дакле, на основи јутарњих главобоља политичар се почне девијантно понашати и претвара ентитет за који је задужен у секту у којој вриједе само партијске пропуснице. Но, овдје треба споменути још један интересантан елемент. Он је чест у бракоразводним парницама када супружници који су се некада завјетовали на вјечну љубав на сав глас говоре о ономе што прије ни самима себи нису смјели признати, наводећи рецимо: "Он је због својих јутарњих главобоља малтретирао и мене и цијелу нашу обитељ. Једино је фин према његовој фамилији. Ја то више нисам могла трпјети…"
Увјерена сам да политичар-дијагностичар није хтио излазити из оквира политике и медицине, али није било наодмет обратити пажњу и на овај аспект његове анализе Додикова понашања.
Ето када се понадамо да нови људи у политици могу донијети промјене како у реторици тако и политичком дијалогу, убрзо схватимо да се с њима ништа битно неће промијенити. Реторика иста, однос према неистомишљеницима исти, само можда постаје уочљив један нови образац вријеђања и омаловажавања политичких опонената преко замишљеног здравственог картона. Да ли је то уистину политички преокрет или само још један доказ да демокрација у овој земљи још задуго неће упознати границе уљудности?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
