Осипање чопора

Вучја је смрт честа, тако честа да се често не стигне испратити ни честитим завијањем. Нема се ни снаге ни времена. Гладни вучји стомаци круле и гладно завијају све до прољећа, кад пухови, зечеви и волухарице, и сами измршавјели од дуге зиме, не изађу да једу. Мртви се прежале у ходу, док перјаница даха из вучјих чељусти нестаје у снијегом покривеном грмљу. Црни носеви њуше ваздух, у име живих, тражећи жива бића које ће чопор појести, која ће својим тијелима нахранити скотну вучицу и помоћи јој да на свијет донесе окот који ће чопору дати нову бројност, снагу, моћ да очува ловиште и, за велике глади, обори огромног јелена. Окрутна правда чопора и право јачег, видљиви су на сваком вучјем кораку. Први угриз у лову, вођин је. Други је угриз његове вучице, "алфа женке", или "бета" вука. Трећи и четврти по снази и важности, гризу и једу трећи и четврти. И тако даље. Посљедњи једу најслабији, они који увијек умиру први. На крају, кад снијег почне копнити, десетковани чопор ужива у изобиљу прољећа, јачи и млађи за губитак најслабијих и најстаријих, млађи и бројнији за нови окот од којег, опет, неће сви дочекати зиму. Нехумано и непоштено, једном ријечју - вучји. Закони од којих су се људи одмакли кад су постали духовна бића, важе још у суровој природи. И у међународној политици. И ту се људи, баш попут вукова, дијеле на важне и неважне. Смрт једног је, за свјетске појмове, важнија од смрти хиљада. Зависно од нације. Најважнији људи у вучјим временима су Американци и Енглези. И Швајцарци су важни. Неважни су, рецимо, Ирачани, Авганистанци, Руанђани. Ми. Они из јачих људских чопора су редовно јачи. Сва је храна њихова, сва нафта, сав новац. Ми све то можемо користити, наравно, уз њихов благослов и уз одређену цијену. И служење њиховом циљу. Баш као што у вучјем чопору "алфа" мужјак и женка одређују даљу хијерархију звјерског накота. Јер, само их је двоје, па им требају савезници у контролисању других. Некада их пусте да поједу какво сласно јелење увце, или оглођу читаву кољеницу, да ови умјесто њих двоје за чупаво грло угризу онога ко се усуди непозван привући јеленској трупини.

Кад "алфа" више није "алфа"

Како "алфе" губе вођство? Лако, лакше него што га стичу. Први пут кад промаше плијен или га не успију оборити, изазову подозривост и сумњу остатка чопора. Кад очњаци старог вука први пут шкљоцну и ухвате ваздух умјесто крзна, крви и меса, чупава старина почне "брати кожу на шиљак". Исплажени језици на позадини од снијега, ужарене очи и хрипава режања, обично значе исто. Изазов најјачег, дотад тек другог по снази. Или трећег, за којег се мислило да неће да буде нити други. И, слиједи борба на живот и смрт, или прогонство из чопора. Бивше вође нико не воли. Иако, некад, вукови помисле како вођа није праведан. Има ти свакаквог вучјег свијета, међу тим вођама. И они су живи љу... Пардон, вукови. Наједу се до сита, све им месо "излази на уши", а не дају другима да једу. Неодговорни вођа не да никоме до плијена, режи на оне који пожеле прићи. Некад "алфа" женка то тражи од њега, у страху од глади. Баш попут жене каквог политичара која несрећника чини горим звјеретом него што он то по својој вучјој природи јесте. Примјери бројних жена политичара, са цвијетом у коси или без њега, потврђују окрутну улогу "алфа" женки у политичким чопорима. Тада гладни вучји накот нема пуно избора. Напустиће чопор, сам или са још неколико зубатих невољника, у потрази за плијеном који ће уловити и најзад нешто осим коре дрвећа под гладни зуб ставити. Формираће нови чопор, макар од њих два-три, кренути у потрагу за новом територијом, новим ловиштима. Или ће, онако гладни, провалити у какав тор и поклати овце. Хајку ће онда организовати на све вукове у планини.

Вукови "као такви"

Не, није Бог вукове створио да од њих учимо. Створио је мајмуне, лавове, зечеве, сву ту менажерију је створио да боље разумијемо животињски дио своје природе. Да можемо рећи како смо плашљиви као зечеви, страшни као лавови, прождрљиви попут ласице или блесави као мајмуни. Психологија вучјег чопора је непримјењива на духовна бића као што су људи. Људи имају кодексе, правила понашања, законе, вјеру. Нажалост, имају и идеологију. Идеологија је та која добрим дијелом враћа људе у правцу вучјег. Стаљин, руски "алфа", коштао је своје руске сапатнике којих двадесетак милиона живота. Неки кажу да је побио више припадника свога чопора него што су их побили припадници њемачког чопора у Другом свјетском рату. Бојао се Стаљин да ће се појавити нови "алфа" и преузети му вођство. Бојао се и критике, и то не само изречене већ и оне неизречене. Слао је људе у сибирске гулаге превентивно.  И Титова се војска, да не заборавимо, у своје вријеме ријешила "препаметних" и "преписмених". Десетине хиљада људи, од поштара до универзитетских професора, послао Тиле, махом превентивно, Богу на истину, зато што би му могли засметати у вођењу југословенског чопора. Имао је и своје "бета" и "гама" вукове, у кожним мантилима или милицијским и војним униформама, да пазе да се неко од непобијених не побуни. Да неко не "запева" или не "запива" погрешну пјесму, "песму" или "писму". Некад строже, некад блаже, али и пјевање је било законом санкционисано и прописано. "Алфа" женке је мијењао као кошуље, сијао сјеме уздуж и попријеко, чини се да је читава земља постојала само да би он задовољавао своје вучје сексуалне апетите. Адолф Хитлер, пошто је углавном потаманио народ бољи од свога, потрудио се и да његов властити народ квалитетно изгине. У смрт је на крају повео и своју "алфа" женку, Еву Браун, да би свом мртвом народу и војсци и у смрти солили памет и испирали мозак. Чак и у назовидемократијама, вучје понашање није неуобичајено. Три млада "бета" вучића у Украјини, силовала и осакатила дјевојку и бацили је у рупу, да умре. Јавни тужилац, полиција, власт, сви се правили глуви и слијепи на "несташлук" младих кабадахија (турцизам примјењив и на украјинске прилике), али су се умијешали и медији па мобилисали јавност. Заправо, мислим да су у новим демократијама само и искључиво медији ти који дијеле "демократске" и "тоталитарне" свјетове, одвајају људске од вучјих чопора. Негдје служе власти, негдје јавности. Вучје су увијек уз власт.

Социјалдемократски чопор

Један од вучјих чопора у БиХ, Социјалдемократска партија, СДП, има проблема у хијерархији. "Алфа" мужјак, Златко Лагумџија и "бета" женка, његово женче, почели су јести превише, а премало бринути за остатак чопора. Размјештали су све како су хтјели, узимали гдје су хтјели, одређивали колико ће кога од плијена запасти. Посебно за једног "бета" мужјака, малог Жељка Комшића, ситуација је постала, за његов укус, неподношљива. Жељко, ни јак ни паметан, ни рјечит ни виспрен, обрео се на "бета" позицији, због неких особина које су му приписане. Постао је други бошњачки члан Предсједништва БиХ, поред Бакира Изетбеговића и српског представника Небојше Радмановића. Свјестан да није то што јесте, умислио је да је на том мјесту зато што је паметан, најпаметнији. Помислио је да је стварно "бета" Злајиног идеолошког чопора, једна од локомотива која вуку "земљу Босну" у свијетлу будућност. Гледао је, омађијан собом, миленијумску пљачку у име идеје, уцјене и изнуђивање, крађе и непотизам, увјеравајући себе да је све то у функцији "вишег циља" и очувања Босне "као такве". Глумио је и даље "хрватског" члана Предсједништва, још само пред собом. Сви остали, осим службеног гласила СДП-а, Федералне телевизије, казали су кога представља и ко га је изабрао. Као што се знало да на мечу Турска - Хрватска, навија за Турску ,а не за сусједе и своје "сународњаке" које је, успут буди речено, сматрао странцима, баш као и већина других Бошњака. Босанству и бошњаштву је био досљедан чак и више од самог "алфа" мужјака, Златка Лагумџије, предсједника СДП-а и бошњачког института. И, увјерен да се за њега гласало зато што је мудар, јак, интелигентан, не зато да би један народ управљао другим, побунио се против "алфе", Златка Лагумџије, главног идеолога; тиме и његове "алфа" женке.

Невидљиви вук у опозицији

Опрезан попут вука у опозицији, ипак напола свјестан своје немудрости и нејакости, угризао је симултано на три мјеста без намјере да напусти мјесто хрватског члана предсједништва и тако, голог крзна и искеженог зубала, изађе на чистину и подијели мегдан са досадашњим вођом. Поднио је оставку на "бета" мјесто потпредсједника СДП-а и послао телефакс на три инстанције. Вођа вук, Златко, прави се пред чопором да није угризен и да не крвари, прави се и да не види некадашњег "бета" мужјака. Излаже му крзном прикривен и утовљен врат, да угризе опет, да не гризе кичму и плећку - кад већ хоће и мора угристи. И јавни ТВ сервис СДП-а, Федерална телевизија, реагује слично на побуну "бета" мужјака. Не види је, не чује је, чуди се и пита "Шта је заправо било?". Тачније "Шта му то би?". Само што не веле "Наш Жеља пролуп'о, јамијо га шејтан под своје". Светозар Пударић, бошњачки Србин класе "гама" с тенденцијом да постане "бета", нашао се далеко од информације, као и сви којих се "шокантна" вијест директно тиче. Унутрашње питање СДП-а и шехер - Сарај'ва је сљедеће: Ко ће бити Хрват умјесто Жељка? Питање Златка Лагумџије и женчета му, могло би бити "Куку нама, шта ћемо сад с њим!? Вижле се одметнуло, шејтан га оседл'о, тако нам и треба кад с каурима посла имамо". Или "Може ли се некако одобровољит, домуза једног, баш нам је било фино док нам је у нас био Хрват...". 

Лупус ин преамбула

Ми о вуку, а вук преко врата. Бурно вучје прољеће ионако најављује распад чопора. Чопор је био скупа колико је могао, идеје не трају дуго, идеологије имају крај. Народи и вјере живе и преживљавају, земље настају и нестају, повећавају се и смање. Зима је била тешка, побила је плијен, вођа - вук се потрудио да зарана поједе сву преосталу дивљач у шуми, да се завади са медвједима и дивљим мачкама. Политичка смрт старог вука најављује и смрт идеје, заправо смрт једног национализма маскираног у овчију кожу социјалдемократије. Одметнути вук ће, скупа са другим вуковима који себе сматрају исто тако паметним и јаким, вјероватно основати нови чопор. Не знају се прикрадати, слабо трче, сипљиви су и немају ни даха ни духа, али не виде то. А чељад у шуми званој БиХ, ваљда је довољно паметна да им се више, ни једнима ни другима, не дадне приближити јањадима и дјеци.

++++++++++++++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.