Општи програмски стандарди емитовања

Но прије него се осврнем на тај члан, осврнућу се на изјаву гласноговорнице РAК-а Aмеле Одобашић за дневник емитован на РТРС 15. 2. 2011., која каже: "РAК не штити '60 минута' нити било коју другу телевизију, тако да ми те неке коментаре заиста који долазе од појединаца из јавности не требамо, не желимо да коментаришемо".

Осим што се ту поистовјећује једна емисија са цијелом ТВ кућом, налазимо и два опречна става: нејасно је да ли РAК не треба или не жели да даје коментаре. Јер уколико не треба, онда је то негдје јасно одређено, али уколико не жели, онда је то јасна опредијељеност РAК-а да конкретни случај не коментарише. Како год, овај јавно изречен став државног регулатора је недопустив или, тачније, скандалозан. Зашто скандалозан? Зато што представници РAК-а, када се јавно обраћају грађанима, не би смјели угледне представнике не једног него више народа испрепаданих телевизијским прилогом на јавном емитеру, да третирају као "појединце из јавности". Очигледна кршења прецизно написаних чланова кодекса о емитовању програма разматрају се од случаја до случаја и то по слободној вољи.

Ево за почетак и једне аналогије. 2005. године РТРС је кажњена не малом новчаном казном због непостојања друге стране у емисији Печат. Наиме у своме прилогу новинар је пропустио позвати другу страну и тражити мишљење. Емисија је емитована 24.1.2005., а већ сутрадан је РAК упутио допис РТРС-у са захтјевом да им се достави спорни материјал. Истрага је у овом случају трајала скоро три мјесеца, коначно одлука је донесена 24.5.2005. и гласи да је РТРС прекршила одредбе члана 1.5. Кодекса за емитовање РТВ програма, те да за то треба бити кажњена. Сада се присјетих изругивања и подсмијеха којима сам била изложена када сам прије двије године јавно изјавила да је РAК по дефиницији и цензор и регулатор. Тадашња директорица сектора за емитовање је то са гнушањем одбацила. Након тога је и тв кућа ОБН кажњена големом новчаном казном. Међутим, када је у питању одговорност ФТВ-а у посљедњим случајевима који су узнемирили домаћу јавност РAК је потпуно занемарио чланове Кодекса на које се позвао у претходна два случаја за које је изрекао оштре казне.

Поводом видео-прилога "Видимо се у Билећи", емитованог на ФТВ-у, могли смо сазнати да је та кућа "прекршила професионалне стандарде", али и да је то "само облик сатире". Прилог у којему су млади Широкобријежани приказани као аријевци и фашисти, уз констатацију да: "народ који има такву омладину, мора да се брине за своју будућност", показао се као још један случај који није требало санкционисати. Зашто? Зато што претходно наведена реченица, увјеравају нас из РAК-а, "указује да се коментар односио искључиво на навијаче НК Широки Бријег, односно на судионике инцидента, а не на хрватски народ". Е сад, ако "народ има такву омладину", онда је јасно да се мисли на народ у цјелини. Став на ФТВ није гласио "ако дио хрватског народа има овакву дјецу". Такође, констатације да "Широкобријежани", односно "Лиштичани", "брижно његују сјећања на фашизам, нацизам, Павелића и Хитлера" и приједлог да "се у уставне промјене угради категорија аријевске расе", за РAК су очигледно били оправдан коментар уредника на дешавања на стадиону. Једино остаје нејасно гдје су се у тумачењу изгубиле тврдње да младост Широког Бријега "брижљиво његује фашизам" или да због шачице навијача, јер РAК тврди да је само о њима ријеч, у устав треба "уградити аријевску расу". Које је ово понижење интелекта грађанске јавности, барем оне која не дијели ове застрашујуће и, усуђујем се рећи, националистичке испаде упућене са ФТВ-а!

Зашто сам претходно нагласила да су посриједи тврдње? Зато што је тврдња став којим се нешто изриче или побија, а вриједносни став је исказ о којем би се могло расправљати. Тврдња обавезује ("брижљиво његују фашизам"), а вриједносни суд релативизира ("треба да брине"). Нажалост претходни примјери не показују никакво релативизирање, него изричу недвосмислене тврдње. Сјетимо се и када је Исламска заједница послала 18.11.2009. године приговор РAК због прилога о Сабору ИЗ, у којем је врховни поглавар муслимана назван шовинистом и другим погрдним изразима. Но за РAК нити у том случају није прекршен Кодекс. С тим у вези има једна смијешна фраза на коју се, посебно у случају спора са ИЗ, позивају у РAК-у, а гласи да јавне личности требају бити изложене јачем критичком оку новинара. Па, ако је ово само јаче критичко око, како би изгледао озбиљно кршење професионалне етике?

И коначно, најновији примјери приказивања угледних представника Срба и Хрвата, како сугерише текст пратеће пјесме Aј Кармела, као фашиста против којих се треба борити свим средствима, и инсценирања нереда у РС-у по узору на оне у Каиру, еклатантан су примјер кршења Кодекса. Управо према тачкама по којима је РТРС кажњен 2005. Имам у виду: "Праведно и неспристрасно уређивање програма" и "Смјернице у вези тачности и избалансираности". Међутим постоје и много теже одреднице, а то су она које стоје у члану 4. Кодекса.

Овај члан каже:

а. Преноси јасан и непосредан ризик од подстицања етничке или вјерске мржње... који од гледалаца може бити протумачен у смислу потицања на насиље, неред и немире...

б. Преноси јасан и непосредан ризик од узроковања негативних посљедица које укључују али се не ограничавају на смрт, штету нанесену имовини или другу врсту насиља...

ц. Усмјерени на кршење зајамчених слобода и права човјека и грађанина или изазивање националне, расне, вјерске и полне нетрпељивости и мржње...

д. Емитовање садржаја у којима су употребљени термини из претходних ставова ...дозвољено је искључиво уколико су дио научног, ауторског или документарног рада...ако су дио објективног извјештаја... са намјером да се критички укаже на такве радње...

Е, требаће РAК-у доста труда да увјери грађане како у посљедња два примјера нису прекршене управо ове одреднице. Требаће још једном погледати у очи грађанима Широкога Бријега и личностима из прилога "Видимо се у Билећи" и покушати увјерљиво одбранити свој професионални и непристрани приступ у анализи случајева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.