О пророцима, лажним и правим

Сталну рубрику у тој новини има теолог који брани интересе сарајевских добрих интелектуалних душа. Овај о којем пишем је католик. Имају они и једног-два исламска теолога који исписују грађанске платформе својим вјерницима. Двоструко занимљив приступ: свећеници у грађанским новинама, а ради се о новинама које су против присуства религије у јавном и медијском простору! Ево управо се сјетих да ових дана треба угледни католички лист "Свјетло ријечи" почети сурадњу са братском (дневна новина је сестрица) седмичном "грађанском" новином у власништву мало овог мало оног скривеног моћника. Aли, нема везе, ова информација је била више онако успут, јер је и та седмична братска новина иста као и ова дневна, а њихови новинари баш као у добрим породицама бране једни друге од непријатеља. Тако је недавно један непријатељ "националиста" "напао" једног колумнисту из братске новине, а одбрана стиже свега пар дана из сестринске. Одбрану пише нико други него теолог-колумниста. То треба да остави утисак на читаоца. Теологу треба вјеровати, јер кога он брани тај је прави човјек. Истина, колико је мени познато, а дозволит ћу да можда и гријешим, Божји пастири би на све људе требали подједнако гледати, разматрати гријехе, а не никако грешнике, поготово их не јавно вријеђати и срамотити, али можда су се с наступом демокрације и правила у религији промијенила. Теолог Иван Шарћевић наиме брани колумнисту магазина "Дани", Ивана Ловреновића, од извјесног повјесничара Иве Лучића и то у "Ослобођењу". У тој причи Иво Лучић би требао бити "екстремни националиста" који између осталога има "хладну мржњу према Сарајеву" и ради на великосрпском и Туђман-херцеговачком пројекту. Ловреновић је добри и усамљени борац за истину и правду који као "библијски пророк Јеремија" храбро и достојанствено у духу "етична појединца" борбу води са лажним пророцима и владарима. Шарчевић је адвокат овог "доброга". Можда не би било лоше додати да овај "добри" није нимало усамљен, него је дио оног чувеног сарајевског медијског клана који уређује новину у којој се објављују најбезочнији текстови против Срба, освијештених Хрвата, Бошњака који не кокетирају са грађанством перфидно прикривајући свој национализам. Уређује он новину у којој се сваке, ама баш сваке седмице, сви српски политичари приказују као хуље, а за остале је резервирана простачка, пардон сатирична рубрика у којој су неистомишљеници редакције извргнути сваком руглу. Уређује овај Јеремија и рубрику Шизофренија посвећену премијеру РС-а. Ваљда је то најбољи начин борбе против "вожда". Истина, имајући у виду новину коју уређује, ни поређење са Јеремијом из Aлан Форда не би било неосновано, јер Јеремија непрестано кука како ће умријети од разних болести, баш као што овај уредник кука да ће БиХ умријети од познатих и непознатих болести национализма. Остатак времена проводи спавајући и не марећи за потребе, жеље и хтијења оних изван кланске групе.

 **************

Вратимо се тексту и погледајмо шта је вриједно пажње у овом малом текстуалном поучку из највиших моралних вриједности. Као и увијек, реторика.

Лучић је у тексту теолога Шарчевића: безочни скоројевић, бестидни извођач, добро ситуирани обавјештајац, генерал-бојник, полицијски шегрт, бестидни обавјештајац...

Хм, ово су добро познате квалификације кланских медија Котлине. Aли, теолог и овакве квалификације! Не би то смјело никако ићи једно уз друго. Уосталом, не чини ли вам се овај Шарчевићев репертоар увреда већ добро познатим? Колумнисти кланских новина користе увијек исти образац у својим обрачунима са неистомишљеницима.

Читамо како Лучић безочно клевеће, служи нечасним интересима нове херцеговачке политичке класе, а све уз помоћ оних који или немају знање (мучи их мањак особне потврде) или немају карактер (мизерни опортунисти, циничне слуге моћницима). И ово је већ добро позната слика. Само ти нечасни интереси су ипак интереси једног народа, а народ живи и изван Сарајева, и народ, у овом случају хрватски, нису само сарајевске икебане које су добре и послушне, одане грађанским националистима. A та прича о незнању оних који друкчије мисле би коначно једном требала бити и раскринкана, али не тако што ће стално бити понављана иста тврдња: "они не знају", него што ће се увјерљивим аргументима показати шта то они који не мисле исто не знају. Мизерни опортуниста? Опа, па нису ли највећи опортунисти управо сви они који пушу у једра кланским новинама, јер имају добре разлоге да се боје да ће већ сутра бити мета свирепог обезвређивања управо одатле? A циничне слуге моћницима, нису ли то управо сви они који у паници понављају како неки други служе моћницима не би ли своје службовање (истина нимало цинично, јер за то треба дар) склонили од очију и мисли јавности.

И коначно, можда је управо Лучић, а не Ловреновић, прави пророк, усамљени појединац (за сарајевске појмове то засигурно јесте) који се бори против лажних пророка (попут Ловреновића). Можда је баш он "незаштићени критичар" од "безочних (сарајевских) скоројевића" и "извођача најтрагичније" перфидне политике рата ријечима која уклања све који им се нађу на путу. Можда би било боље да и Шарчевић и Ловреновић не "нијечу легитимну методу и етичке претпоставке које су увјет знанствености" и то покушају провести у новинама за које пишу, те напокон мало изађу из свога "лавиринта ситничавог низања полицијско-дифамирајућих, заправо клеветничких података". Застрашивање јавности великосрпским и великохрватским политикама је одавно постало веома уносан посао у сарајевским грађанским медијима, само што је БиХ, нажалост мало шира од Сарајева... A оно о полицијским и обавјештајним подацима, па није ли њихова употреба одавно постала најпожељнија ствар новог герилског истраживачког новинарства котлине?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.