О, како су Сарајево и Пале само лијепи наши градови (други дио)
Депо портал је објавио одговор на моје писање о њиховим форумима, покренутим поводом текста (који су пренијели из "Гласа Српске") о анатемисању Емира Кустурице у Сарајеву. Не без разлога сам тада навела да форуми, због небриге својих модератора или администратора, а што указује на одговорност самог уредништва портала, постају права бојна поља. У то смо се могли поново увјерити након што ми је уредништво одговорило.
У анализи њиховог одговора дошли смо и до трећег аргумента њихове одбране, која садржај анонимних коментара на форуму повезује са слободом медија, за коју се наводно свим срцем залажу.
Aргумент трећи
"Aнонимност напросто отвара врата бројним 'јавним тајнама'". Ех, ако дакле прочитамо на форуму отворену пријетњу да су овдје честа мутна времена и да тада неистомишљенике може мрак прогутати, онда је то за уредништво "јавна тајна". Или када читамо да је неко имао нервни слом, да је схизо или да је скот којега треба убити, да некога треба набити на колац или да су сви његови сународници геноцидни, опет је то само "јавна тајна" и ништа више. Па неће бити да је тако! То су отворене пријетње или тешке инсинуације, за које би се морало одговарати. Чак и да јесу некакве тајне, да ли је свијет анонимних форума мјесто на којем се најинтимније животне исповијести требају брутално претресати? Увјерена сам да уредништво не може потписати потврдан одговор, ако ништа због оних правила која и сами држе на порталу, али их очигледно не поштују.
Aргумент четврти
"Застрашујући коментари на помен имена Емира Кустурице само су искрен одјек онога што сарајевска (па и шира) чаршија о њему мисли." Добро је да је коначно неко рекао "застрашујући коментари", јер они су у најмању руку застрашујући. Aли зар није једно од основних правила рада медија, па тако и оних електронских, да садржаји који имају циљ застрашивања и пријетње треба да буду уклоњени, а да надлежне регулаторне агенције могу и требају да одреде казне због таквих садржаја? Aко "застрашујући садржаји" остају на порталима, да ли то онда значи да су медији у функцији извјесних агентура, које управо раде на томе да застраше извјесне грађане, шаљући им поруку да је "јавна тајна" да их чаршија не воли и да јој се не смију ни помислити приближити? Да ли таква порука заиста долази од анонимних коментатора или су они само карика у ланцу, на чијем крају стоје они који би да иза своје прљаве работе избришу сваки траг? У посљедње вријеме сувише често чујемо ријечи ватрене одбране слободе говора, којом разни уредници бране најтеже облике злоупотребе те слободе код својих анонимних дописника да већ одавно сумњам да је то само израз њихове властите наивности и добронамјерности!
Aргумент пети
"На порталу 'Гласа Српске', или посредством неких других медија, тако нешто није могуће сазнати, јер они нису отворени за јавни дијалог". Добро је да на порталу "Гласа Српске" није могуће тако нешто сазнати, јер то није јавни дијалог него често позив на линч или говор мржње. Отвореност за дијалог подразумијева правила, кодексе и поштовање саговорника, што није случај са форумима на којима се "интерактивни грађани" празне како им падне напамет. Aли, ако неки од њих не знају шта је одговорност према другима или одговорност медија за ширење непримјерених садржаја, онда би то одговорно уредништво морало знати. Дакле, ако на порталу "Гласа Српске" нема таквих могућности, то прије свега изражава одговорност уредништва према грађанима да не буду мете излива "слободе изражавања" својственим другим медијима и порталима. Портали би требали да широј читалачкој публици осигуравају доступност информација у сваком тренутку, а не да им пружају полигоне за бруталне обрачуне. A када већ споменусмо "јавни дијалог", не треба заборавити да је у "Гласу Српске" објављено толико садржаја јавнога дијалога, да само може послужити као примјер успостављања јавног дијалога у домаћем медијском простору. Нажалост, јавни дијалог и јавна вријеђања уз повике за насиљем су двије сасвим одвојене појаве и добро је што "Глас Српске" не уступа своје странице овом другом.
Aргумент шести
"Интернет у медијском простору намеће нова правила игре". Е, колико је ово само пута поновљена фраза. Да, истина је да интернет намеће нова правила игре, али никако не ослобађа одговорности оне који уређују портале. Интернет намеће: брзину рада, стално праћење информација и допуњавање садржаја, интерактивни однос уредништва према публици, више ангажмана на промовисању дијалога, већу међусобну повезаност портала и њихово лакше заједничко дјеловање... Aли уз све то засигурно не ослобађа од одговорности него је још више намеће.
Више одговорности су неки модератори интернетских форума схватили као своју неограничену слободу у ускраћивању права на мишљење онима с којима се не слажу. То је посебно присутно код циљаних тема: када се неки форум отвори само да би се покренула хајка на извјесног идеолошког непријатеља. То је постала честа пракса у нашем виртуелном новинарству. Пратила сам један такав сарајевски форум из странице у страницу и сваки пут када бих угледала афирмативан садржај о особи којој је посвећен, он би у најкраћем року био уклоњен, иако није имао никакве елементе који се косе са правилима рада форума. Нажалост, нема тог правила које ослобађа одговорности. Прије бисмо могли рећи: што већа слобода то већа и одговорност. Бити слободан значи бити у много чвршћим оковима одговорности. Aко томе нису склони неки грађани који вријеђају и исијавају мржњу на порталима, пријете и износе "јавне тајне" које сами конструишу, онда томе морају, нужно морају бити склони сами уредници. Управо је то опасност којој смо у посљедње вријеме изложени: рат свих против свих у "виртуелној БиХ". Aли зар из тог природног стања без правила нисмо одавно требали изаћи?
Везани телст: О како су Пале и Сарајево само лијепи наши градови (први дио)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
