Новинар на тамној страни Мјесеца

Поводом једне од ријетко професионалних дијалошких емисија која је емитована на БХТ у понедјељак, 7.2.2011. године. Тема: политика и медији. Гости мало неуобичајеног састава за овдашње јавне сервисе. Није то била група истомишљеника, нити група увијек присутних и радо виђених "других" из осталих дијелова ове земље који говоре по вољи сувереног сарајевског уредништва. Гости су, поред гостију-домаћина у Сарајеву, били из Бијељине, Бањалуке и западног Мостара. A медији које су заступали нису "у истој мрежи". Износили су опречне ставове, није било тензија, а уредница емисије, Сузана Стамбол, љубазна и одмјерена.

Зачудо, уредница није нити пресуђивала гостима. Пустила их је да износе своје ставове, пазећи да нико не остане прикраћен у своме праву на ријеч. Па шта би друго и требала да ради, упитаћете. Па оно што смо одавно навикли: да износи вриједносне судове о гостима и њиховим мишљењима; да дијели похвале и пацке већ према претпостављеном ставу свога уредништва; да госта који се евентуално не слаже са "одабраним гостима" претвори у мету своје нетрпељивости, упадајући му у ријеч и омаловажавајући га. Итд. Овај пут уредница није закључивала умјесто учесника у расправи, само је питала. Било је то сасвим ново искуство: гледати на једном сарајевском сервису расправу која није унапријед одлучена, а води се без тензија, неприличних опаски, увреда и уредничког доцирања или идеологизирања.

Но, такав медијски догађај није могао проћи без посљедица. Већ сутрадан смо сазнали да је уредница једне такве несвакидашње емисије подвргнута ригорозном преиспитивању своје одговорности и професионалности. Зашто? Јер је прекршила кодекс и стандарде новинарства! Наводно није уважила "другу страну" коју је један од гостију у емисији споменуо. Није спријечила да у одсуству друге стране било ко спомене било шта о тој страни. A ко је друга страна? Федерална ТВ. Озлоглашена медијска кућа која управо ту другу страну, осим кроз карикатуру, вријеђање или какву пакосну монтажу, уопште и не познаје. Е управо та кућа је одлучила приговорити уредници БХТ на непрофесионалности! Још страшније од овог приговора јесте одлука њених шефова да јој се преиспита понашање током емисије!

У чему је то погријешила уредница Стамбол која је, дубоко сам увјерена, овај пут освјетлала образ јавном сервису на којем ради? Можда је крива што је у емисију уопште позвала новинара Драгана Јеринића из "Независних новина"? Истих оних новина чији власник је мета најбезочнијих вријеђања која ФТВ одашиља у јавност. Aли на безочне увреде да је Жељко Копања мафијаш и фашиста нема никаквих реакција од стране уредништва ове куће. Нема захтјева за поштовањем друге стране. Ма за каквим црним поштовањем, него макар за присуством друге стране у разговору! За руководство ФТВ-а ријеч је о борби до коначне побједе против неистомишљеника у којима они виде "медијске агресоре", извршиоце "злочиначких пројеката" и "геноцидне политике".

За РAК је квалификација да су Копања, Давидовић, Додик, Човић и други фашисти само "критика". Добронамјерна онда, претпостављам. Јеринић је споменуо тај "други медиј" који се "није могао бранити". Чуди ме да је управо новинар из Бањалуке проузрочио инцидент. Каква случајност! A управо су сада гледаоци напокон могли чути другу страну, ону страну која, као да је тамна страна Мјесеца, из Сарајева никако да се види! A након тога је услиједило типично преиспитивање моралне подобности какво је некада налагао партијски комитет. Уредници главу треба скинути. Замислите само озбиљног захтјева да се њена улога преиспита и да, још горе, буде кажњена.

Међутим, овај ТВ скандал можда на најбољи начин показује стање свијести и идеолошку позадину уређивачких политика које се спроводе у име и на рачун грађана. Отвара овај случај читав низ занимљивих питања. Да ли то значи да, рецимо политички аналитичари и социолози, у некој емисији о политичкој ситуацији у земљи не могу спомињати политичке партије и њихове лидере, јер они нису присутни у емисији и немају могућност да се бране? Да ли књижевни критичари не могу говорити о писцима када они нису присутни, јер они не могу одмах реплицирати на њихове опаске? Треба ли казнити уреднике ако их ови именују? Или то вриједи само у случају када се спомену недодирљиви? Можемо ићи и корак даље. Aко узмемо озбиљно самохвалу уредништва ФТВ-а које у свом најновијем саопштењу поводом овог случаја истиче свој мултиетнички састав и осврнемо се на кампању коју на уредницу Стамбол врше најодговорнији у њеној властитој кући, намеће се питања: са оваквим захтјевом за истрагу каква је порука упућена новинарки која није припадница већинског народа? Да ли и оно мало "других" на сарајевским сервисима треба да строго води рачуна кога и под којим условима да позову у емисије? Шта им гости смију и треба да говоре? И коначно, како ће се провести уколико изађу из шаблона подобних новинара који позивају само подобне госте, говоре подобним језиком, критикују само неподобне (а неподобни су сви они које на ту листу ставе герилци и њихови сателити)? Није ли порука да се треба понашати само онако како доликује "мањини" у великом граду? A уколико нека новинарка поступи према свим стандардима професионалног новинарства (а то, између осталог, значи: не држи лекције гостима и гледаоцима, поштује националну, територијалну и идеолошку (!) заступљеност у избору својих гостију, не фаворизује никога посебно, не лобира за неку групу, не обезвређује оне са којима се њени шефови нипошто не би сложили, итд.), е онда ће бити кажњена.

Срамота! Срамота за оне који су покренули истрагу, срамота за оне који су пристали да је правдају или у њој учествују, срамота за све оне који прећуте овај незапамћени медијски скандал.

A можда и није срамота? Можда је све што је услиједило након емисије само на посебно упечатљив начин показало колико је тема емисије важна. Итекако важна! Политика и медији, улога медија у друштву, улога јавних сервиса у формирању јавног мњења, улога кланова у медијима, национална подијељеност медијског простора... Прашина која се дигла око ове уистину дијалошке емисије увјерила нас је да дотакнемо ли се данас на иоле озбиљнији начин теме "медији у БиХ" - отворићемо Пандорину кутију. Чему да се надамо ако ће уредница која је у својој емисији примијенила врхунске стандарде новинарства бити кажњена? Нажалост, ово је само још један примјер који показује колико су мултикултура, принципијелност и професионалност далеко од неких јавних сервиса и колико новинари који не говоре говором мржње имају мјеста у јавном простору. Сарајево, да ли је ово још једна изгубљена битка око демократских начела?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.