Нова енергија

Управо биографија Габријела Ескобара представља основу за аналитику како ће изгледати период његовог мандата. Овај каријерни дипломата важи за великог познаваоца Балкана на којем је провео највећи дио своје каријере. Јако много говоре функције које је обављао почев од ове с које долази, замјеник амбасадора САД у Србији, па до позиција у Канцеларији високог представника за БиХ те бањалучке канцеларије амбасаде САД. У дипломатској пракси амбасадор је задужен за церемонијал и персонификацију политике земље коју представља док је његов замјеник први оперативац амбасаде. Управо ријеч оперативац најбоље описује новог изасланика Вашингтона на Балкану, а у дипломатским круговима важи за непристрасног по питању балканских прилика. Ту лежи и суштина очекиваних промјена у односу САД према региону. Палмер је претходних година показао да је упркос завидном дипломатском искуству примијенио методу салонске дипломатије, а што није адекватан одговор на изазове Балкана.

Мртво слово

Годину дана након потписаног споразума у Вашингтону стиче се утисак да је он само мртво слово на папиру, наравно то се може приписати транзицији власти у САД. Још су мање живи преговори између Србије и привремене приштинске администрације о рјешењу косовског питања. Енергија створена економским аспектима овог споразума спласнула је смањеним спољнополитичким ангажманом Бијеле Куће у транзицијском периоду. То су искористили одређени “политички играчи” како би зарад дневно-политичких поена доносили одлуке или водили политику у суштој супротности визији од прије годину дана, а што је нарочито било видљиво у понашању приштинске привремене администрације и дијела међународне заједнице. Управо један непристрасан оперативац, ненавикнут на салонску дипломатију, као што је Ескобар може продрмати политичку елиту Балкана те политику сукоба усмјерити ка политици прекограничне сарадње и економског развоја. Присјетимо се шта то с економског аспекта очекујемо од реализације прошлогодишњег споразума, шта се већ ради?

Најављена изградња саобраћајне инфраструктуре, како у смислу путне, тако и телекомуникационе, представља основу за економски раст и развој, Србија је већ почела користити бенефите Вашингтонског споразума и црпи подршку Америчке развојне финансијске корпорације (DFC). Велики инфраструктурни пројекти подстичу потрошњу, а она представља један од предуслова за економски раст. Након изградње путева за очекивати је да већ атрактиван геостратешки положај Балкана буде још примамљивији за производне погоне иностраних инвеститора. Дио споразума који се односи на 5Г технологију ствара основне претпоставке за примјену најсавременијих технологија у производњи и пословању уопште, што кроз трансфер знања и технологија на локалну привреду доводи до економског развоја.

“Мали шенген”

Несметано кретање робе, људи и капитала поред значајног мјеста у Споразуму из Вашингтона темељ је и основа постојања Европске уније, којој земље региона теже и представља основ за економски раст и развој кроз лакше пословање домаће привреде те економски раст кроз повећање прилива страних директних инвестиција. Јако је важно за БиХ да се прикључи Србији, Сјеверној Македонији и Албанији у иницијативи названој “Мали шенген”.

Оно што се не смије занемарити јесте енергетска безбједност. Језеро Газиводе као витални водени ресурс од огромног значаја за сјевер Косова и Метохије, али и за водоснабдијевање остатка покрајине те расхлађивање ТЕ Обилић, до сада је било највећи безбједносни ризик за регион. Газиводе имају шансу да од варнице која је могла запалити Балкан постане кључни енергетски и ресурс за водоснабдијевање у том дијелу региона.

Диверсификација снабдијевања гасом је добила мало мјеста, али има значајну улогу у будућим односима на Балкану, поготово када се то тиче односа Србије и региона са Русијом. Без обзира на сентименталности српског корпуса према Русији, ослањање искључиво на једног добављача не одговара принципима доброг управљања ризиком, а са аспекта енергетске безбједности тај ризик је за Србију и БиХ огроман. У том смислу америчка страна није сједила скрштених руку већ је почетком ове године конзорцијум чије су чланице “LNG Excelerate Energy” и “ExxonMobil” потписао меморандум о разумијевању с Министарством инфраструктуре и енергетике Албаније. Споразум подразумијева основу за почетак спровођења студије изводљивости за потенцијални развој пројекта терминала и постројења за течни нафтни гас у луци Влора на југу Албаније. Извјештај наредних дана треба да буде достављен албанској страни док се прве количине америчког гаса очекују већ за двије године. Узмемо ли у обзир да је планиран гасовод који би од ове луке водио до Приштине с могућим краком до Ниша јасно је да Србија добија диверсификовано снабдијевање гасом али и постаје стратешки важном за снабдијевање гасом остатка Европе. Још један енергетски пројекат се крије у тексту споразума, дипломатски речено на маргинама, а то је перспектива прикључивања Србије и остатка региона на гасовод “ИстМед”, који испод Медитерана од Израела преко Кипра налази свој пут до Грчке и даље ка Италији и југоисточној Европи.

С аспекта енергетске безбједности ова два гасна пројекта за наш регион значе бољу флексибилност и независност у изворима енергије, а готово сигурно прича око амбасада у Приштини и Јерусалиму нису биле само предизборне играрије Доналда Трампа већ стварање претпоставке за нормализацију односа Израела и привремених приштинских власти. Израел и САД неће допустити да критична инфраструктура каква је гасовод буде на подручју гдје сваког тренутка могу избити сукоби.

У том смислу Ескобар има, сигуран сам, као кључне задатке смиривање тензија на Балкану, усмјеравање приче ка прекограничној сарадњи и економији, а не треба занемарити ни чињеницу да је Бајдену јако важно да у што краћем периоду обезбиједи у спољнополитичкој арени једну “брзу побједу”. Сигуран сам да је нови изасланик на Балкану тај који ће му је донијети.

Пише: Синиша Пепић, предавач на Apsley Business School London

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.