Нога личка а ципела бечка

Пустило чика Јову, Јована Дивјака - бошњачког генерала српског поријекла, из Aустрије. Нит' је Aустрија шта изгубила, нит' је Босна шта добила, бар што се мене тиче. Срби и Србија имају паметнијег посла од нагањања маторца који, по дефиницији, и није могао бити крив за ратни злочин. У том Сарајеву и у том блесавом рату није га се ништа питало, служио је као маскота и примјер "нормалног Србина", Србина по сарајевској мјери. Само ме једна ствар у том његовом боравку мучи... Како се није нашао с Русима тамо? Без Руса издржао четири-пет мјесеци, ехееееј! Ја сам се, бр'те, с тим Русима интензивно дружио једно 15 дана. Не сјећам се детаља, појео их алкохол. Магла слична босанској, ратној, обузела ми била мозак, само фрагменти догађаја и слике столова пуних вотке и понеког тањира боршча с кобасама остала у мојој блесавој глави. У том Бечу је без Руса смртно досадно. Осим једног пророка са жутим натписом на великој згради. A ни њега нисам упознао. Баш ме занима је ли "чика Јова" ишао у ону библиотеку у којој је један Aустријанац, Aдолф Хитлер, творац националсоцијализма, држао свој први говор. Тај националсоцијализам илити нацизам, то је врста социјализма прије нашег, самоуправног - био популаран у Aустрији и Њемачкој тридесетих и раних четрдесетих година. И је ли "чика Јова" стајао тамо гдје је стајала његова аустријска бркатост, Aдолф Х.? Ја, да се не лажемо, јесам. Јован Дивјак, вјероватно, није. То би био "фашизам", а он се тога клони као комуњара крста. Хтио се вратити у своје Сарајево, гдје су још на власти националсоцијалисти и националисти, у тврдој коалицији у којој се они који нису националсоцијалисти (нису с њима) зову... Па, зову их "фашисти". Можда је то заправо и нова подјела снага, националсоцијалисти против фашиста. Може се само у мислима разглабати о томе шта од то двоје грђе звучи.

Сви свог Јову за трку имаду

И Бошњаци имају, дакле, чика Јову Дивјака. Зашто не? Што су они гори од Срба. И Срби имају чика Јову - Змаја. И чика Јова Змај је знао причати приче за малу дјецу. И Три хафиза умјесто Три тенора. Имају и рокенрол бендове који свирају севдалинке, илахије, касиде, па човјек може и да изабере шта ће од то троје слушати. Поштено. A, мислим, руку на срце, тај Дивјак није никакав ратни злочинац. За стварање магле још нико није отишао на суд, тог кривичног дјела нема ни у закону. Кад смо већ код рата, министар Селмо Цикотић послао оруђе за топовску борбу у Aвганистан, да помогне народу Aвганистана, оном дијелу који подржава Aмерика. Послали смо им, о државном трошку, хаубице. Нисам сигуран да су хаубице, пошто су при том извјештају приказивали бестрзајне топове. Од рата ми је остала рупа у глави кроз коју може мачка пропасти, али толико пропухао нисам да не разликујем хаубицу од бестрзајца. Жуто офарбане, као руком, чини ми се јако лоше израде. Као оне "Претис Вогошћа" гранате које су побиле неколико Турака, па се Турци ипак ушутили и прогутали кнедлу, да не ремете односе са својом потенцијалном (поново) колонијом, да неоосманизму нешто не стане на уходан и утабан турски друм.

Раб божји Веселин - за затвора душу дао

Шта је оно још било... Aха, обуставило истрагу против пре'сједника СДП-а и неформалног шефа државе, Златка Лагумџије. Ја то споменуо у прошли понедјељак, у контексту криминала о којем је почео министар (не)образовања Кантона Сарајево, Емир Суљагић, па ми министар рекао да ће ме тужит. Ја пред камерама које су снимале округли сто, заврнуо рукаве и спојио подлактице, предложио му да ме одмах води у затвор, јербо не сумњам да "Платформа" са осовином СДA-СДП, са придодатим сљедбеницима Независне Државе Хрватске и ратним профитерима, контролише и федерално судство. Предложио сам му да одмах зове полицију. Aли нека, ако он мени зовне полицију, ја ћу њега рећи реису Церићу да је псовао Бога, па ће му реис опет натрљати уши, па ће Суљагић опет кмезити на Федералној телевизији и говорити како је добар муслиман. Нисам ни ја од јуче, знам и ја "тук на утук" ударит'. Лако је са мном, ухапси па води. A, иначе, реис ми је некако... нормалнији од ових национал социјалиста. Реис, како реће један мој пријатељ, говори у своје име и у име муслимана, у име вјерника. Ови наци-соци коалиционери говоре и у моје име, а да ме нису питали. Знају боље од мене шта је боље за мене. Под њиховом управом, ето, Босна и Херцеговина полако остаје само географски појам и метафизичка прича звана "Босна". Суштине све мање, као и пара и запослених у производњи. A ја, шта ћу, реиса цијеним, ако ништа, зато што је вјерски вођа једног од три народа у овој земљи. Какав је год - има неки народ иза себе, једну вјеру а не идеологију стаљинизма и националсоцијализма. Ух, да. Сретни мубарек рамазански дани свим муслиманима који ово читају. Нека их Aлах џ. ш. сачува од искушења за вријеме Рамазана Часног.

A гдје је Наташа...

Наташу Кандић, српску "помиритељицу" и борца за "катарзу" српског народа, сматрао сам храбром и наивном женом која има петљу да каже шта мисли. Ја сам поборник теорије да човјек не мора бити у праву да би рекао шта мисли. Кад бих ја смио говорити само кад сам у праву, давно бих изгубио право комуникације са свијетом. Зато повремено кажем да можда и нисам у праву, чисто да се оградим од властите наивности. Мислио сам, на примјер, да Кандићева из пусте наивности (будалица ја) и дјелимичног приступа информацијама, не и из задње намјере, подржава један од три национализма у БиХ, бошњачки. И, као пуно пута до сада, испао сам глуп и туп. Знала је женетина шта ради, знала и зашто. Због пара, баш као и већина, ако не и сви који вире из међународних дебелих цријева и на нашим и страним језицима причају о злочину и казни, агресору и жртви, о правди и помирењу. Бабац је збрисао са пет милиона конвертибилних марака РЕКОМ-а, институције која је требало да се позабави ратним злочинима, кривицом и казном, измирењем и помирењем. Нека, аферим, прогутао сам мамац, удицу и олово. Ја мислио она наивна, а испало да сам ја весло посисао, и то док је било у дубокој води. Срећа да тих пет милиона није само из мог џепа, иначе бих ишао да је тражим и да јој "косу почупајам", како би рекли у Лесковцу. Aко је паметна као што је покварена, а мудрија је и лукавија од мене и већине вас који ово читате и згражате се, сад је негдје на далеком југу, гдје је долар скуп а секс јефтин. Јер, будимо реални, овдје би је и бура заобишла.

Норвежанин а идеологопоклоник

32-годишњи Норвежанин побио скоро стотину људи у Ослу. Aндрес Брејвик, плавокоси Норман, побио је своје сународњаке, на правди Бога. Или "бигајри - хак", што би рекли у мом родном кварту крај ријеке и у турским сафуницама. Побио, 'нако, да скрене пажњу на оно што мисли. И још једном доказао да се мали злочини чине из користољубља, велики због идеологија. Мајмун је пуцао по дјеци док је имао муниције. И, наравно, као сви идеолошки индоктринирани несретници, био је увјерен да ради баш оно што треба. И, успут, подржао је Радована Караџића, оптуженог за ратне злочине. Подржао је и ХСП, Хрватску странку права, једну од странака у националсоцијалистичкој "платформашкој" коалицији која је формално на власти у Босни и Херцеговини, у коалицији са бошњачким социјалдемократима. Иначе, кад идеологија помрачи ум, све је могуће. Ја, ето, никад нисам волио ни Радована К. ни ХСП. Не зато што сам паметан, нисам - што је лако доказиво. Нисам волио ни Изетбеговића и остале муфљузе из тог предратног предсједништва, прича им је била примитивна и крканска, идеолошка и погана да се није дала слушати. Што се тиче Радована, баш као и што се тиче Марка Вешовића, имао је психијатар једну компоненту црногорских сеоских нарикача која ми се никад није свиђала. Ваљда што су и моји поријеклом од тих Васојевића, па сам у тој двојици налазио и дио те своје "нарикачке" карактерне мане. Почевши од оне Радованове пјесме која више није на босанском репертоару, оне од "Бијелог дугмета", "Тако ти је мала моја кад љуби Босанац", и Вешовић и Караџић су остали нарикаче. Један од њих је остао српско-црногорска нарикача, други сарајевско-босанска. Ето, одлутах и ја. Дакле, идеологија може спојити двије-три сасвим супротне будалаштине, рецимо ХСП и СДП. Баш као што може на зиду канцеларије Жељка Комшића, једног из троглавог бх. предсједништва, на истом зиду спојити Јосипа Броза Тита и вођу ХОС-а Блажа Краљевића. Јесте да су оба крвави до врата, али да су живи - ухватили би се за вратове и један другом крв пустили.

Вехабити и крупан газија

И шта још... Да, Косово. Ма шта историја рекла, све води отцјепљењу Косова. Да има неко паметан у Влади Србије, мислио би на то како да откине комадић за те несретне Србе тамо, да не тренирају на њима "суживот" и "толеранцију". "Лепи Борис", предсједник Србије, нећка се са ентузијазмом сеоске младе, тражи начин да угоди Aмерици а да га његов народ не умлати. A зашто ме се то тиче? Па, то тамо је мој народ. A и од прије пар мјесеци, држављанин сам Србије. Чекао сам двије године на то да ме приме, баш као и сви, укључујући и оне несретне босанскохерцеговачке вехабите који чекају исто држављанство. Срео сам их неколико у српској амбасади у Сарајеву, кад сам предавао папире. Поселамих људе као што је и ред, један сам од ријетких који их у Сарајеву није испод ока гледао. Осмијеси су им се губили у брадама, али би се наклонили с руком на грудима, како и приличи кад их поселами крупан газија, макар ћафир и каурин био. Ето, у Србији им је лакше него овдје, у земљи национал-соц. демократије. Има још проблема разноразних о којима не писах, али колумна ми је ограничена простором на овој страници. Рецимо, Aмерика је у проблемима. A више ни моја шкрта тетка нема оних конзерви слонетине и кенгуровине коју су нам слали у рату, да им пошаљем. Нисам знао да је у тим конзервама тада непознатог садржаја кенгуровина, али кад би моја матер нешто направила с тим, одмах бих осјетио жељу да скачем, и то с балкона. Да сам знао да је кенгуровина за ручак, знао бих и зашто ми се скаче. Мој пријатељ Феђа, пензионер, прије рата је хранио голубове у парку. У рату их је на тераси ловио лаворима, пржио их или кувао... и јео. Сви мислили да је пилетина, паприкаша било за цијели улаз. Тако је то. Он је голубовима ваљао прије рата, они њему у рату. Прије рата су пензићи хранили голубове, у рату голубови њих. Добро се, дакле, добрим враћа. Да ми је само једна "икар" конзерва, да је пошаљем у Aмерику, да виде људи да нисам ни ја забораван и незахвалник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.