Нису све будале исте

Пјевачица у "силиконској" ери отјелотворена у мајку нације (све нације на овим просторима мање-више имају сличног родитеља) и студент чији животни мото је, као и већине младих и амбициозних у долини силикона, веома брзо постати признат и богат члан заједнице не замајавајући се "бесмисленим" моралним начелима.

Мама и посинак

Студент проректор Универзитета Источно Сарајево Младен Лучић у покушају да што прије оствари сан о успјешном бизнису и стекне камионе, авионе и милионе (пошто је већ остварио VIP статус угледног грађанина на свим забавама и пријемима) организовао је ових дана концерт Светлане Цеце Ражнатовић у Источном Сарајеву. Како су медији написали, организатор концерта је у ствари приватна фирма студента Лучића "Леџенд" д.о.о., свјеже регистрована прије два мјесеца.

За наступ студент је исплатио пјевачици 100.000 КМ унапријед, у кешу и на руке. Одакле му лова то се још не зна. Али оно што се чује и пише ових дана јесте да се студент Лучић мјесецима хвалио да "Цецу доводи у име предсједника РС и под његовим покровитељством".

Да ли би се у било којој правној држави или систему могло десити да се неки лузер или преварант позива на институцију предсједника (небитно је ко тренутно обавља наведену функцију), а да не буде приведен и саслушан о тој вези? Не би, логично.

Годинама је позивање на познанства са јавним личностима, посебно политичарима, постало образац за сличне преваранте. Како нико још од случаја несрећног Пере Маљутке, возача Свете Михајловића, када је овај био предсједавајући Савјета министара, није одговарао за сличне "марифетлуке", број превараната се рапидно увећавао. Њихово несанкционисано дјеловање остајало је на нивоу усмених предања.

Али да се вратимо младом Лучићу, случајно или не студенту четврте године економије, који у свом новом бизнису не види ништа спорно.

- Иако је "Леџенд" млада фирма, имам искуства у овом послу одраније и зато сам успио да све организујем на највишем нивоу. А то што се прича да сам се позивао на Кабинет предсједника РС није истина, већ су то приче којима се жели дати политичка нота цијелом овом догађају - каже Лучић, важан студентски функционер и како то обично бива, лош студент. Познато је да на испите излази и по седам пута и да се понекад само за њега уводе ванредни испитни рокови.

Лучић и његов другар предсједник Уније студената РС Предраг Говедарица демантују да је и Унија учествовала у организацији Цециног концерта. Јесте или није очекивати је да неко то тачно утврди. Оно што је до сада познато је да је Унија студената позивала званице на тај "музички спектакл". Упућени у цијели случај тврде да је врло лако могуће да се управо у VIP позваним личностима одраније познатим полицијским органима крије одгонетка откуда студенту Лучићу 100.000 КМ кеша да исплати пјевачицу која је потом демонстрирала "хуманост" на концерту за поплављене.

Мало лично искуство

Негдје у мају стигла ми је тужба Универзитета Источно Сарајево због колумне од 5. октобра прошле године "Колико кошта звање". Послије ове колумне почео је и прогон декана у Источном Сарајеву за које се сумњало да су могли бити извори информација у том тексту. Смијењен је декан Машинског факултета Душан Голубовић, а декана Филозофског Миланку Бабић одбранили су професори тог факултета.

Иако је јасно да тужбу за клевету по закону не може да подигне правно лице, него искључиво оклеветани појединац, већ по њеном садржају на прво летимично читање било је јасно ко стоји иза свега.

- Тужена КУСМУК МИРЈАНА је свесно, намерно, неистинито и протузаконито износила у јавности лажне чињенице које озбиљно могу да пољуљају и доведу у сумњу опште циљеве високог образовања, и врло значајне резултате које је постигао Универзитет у Источном Сарајеву, блатећи изузетне наставно-научне кадрове ове високошколске установе, (проф. др Стеван Трбојевић) срачунате с циљем рушења стубова на којим почива ово друштво.

Управо овим разоткрио се скривени писац тужбе, проректор Стеван Трбојевић, сива еминенција Универзитета Источно Сарајево. Занимљиво је да је у већини наводно оспорених дијелова колумне затражио саслушање управо својих малих "трабаната", лидера студентских организација у својству свједока тужиоца.

Тако се предсједници Студентског парламента и Уније студената предлажу као свједоци који треба да докажу како је кредит који је Универзитет Источно Сарајево подигао од једне комерцијалне банке за градњу студентског дома посве оправдан, иако само неколико мјесеци касније проректор Трбојевић на сједници Скупштине града Источно Сарајево тражи да отплаћивање истог преузме Влада РС.

Предсједник Уније студената Предраг Говедарица и Студентског парламента Александар Главаш треба да посвједоче и како је та колумна написана "против интереса студената, наставно-научног кадра Универзитета и ове високошколске установе", те да је нанијела "огромну штету високом образовању, просперитету Републике Српске и њеним грађанима у цјелости".

Прије писања тужбе засједао је истим поводом и ректорски колегијум Универзитета у Источном Сарајеву, који је исти текст оцијенио, а како би другачије него као "напад" на Универзитет.

Не знам да ли је млађани Лучић, као и обично, присуствовао тој сједници ректорског колегијума, али знам да по функцији студентски проректор има обавезу да присуствује сједницама Управног одбора и Сената Универзитета. Исто као што знам да је функција студент проректор ванстатутарна и осмишљена за послушног Лучића који је ту да дадне један глас више, када загусти и кад му се нареди. Тако је било и у случају гласања за одлуку о задуживању Универзитета кредитом од 12 милиона за градњу студентских домова за коју је руку дигао и студент проректор.

Занимљиво је да су, када су лани представници Министарства просвјете одбили да потпишу уговор о тој другој фази кредита са аустријском фирмом VAM, истога часа представници Студентског парламента УИС-а и Уније студената РС запријетили да ће бојкотовати наставу, октобарски испитни рок и организовати уличне протесте.

Предсједник Студентског парламента УИС-а Александар Главаш и Уније Предраг Говедарица драматично су вапили да ће ако се не потпише кредит бити угрожена будућност Универзитета и не лези враже "развој источног дијела РС".

Иако још није откривено на који начин је утрошено седам милиона из прве фазе кредита, да ли је било злоупотреба и каквих, министар просвјете РС Горан Мутабџија није издржао притисак и парафирао је уговор о кредиту 2, али је истовремено вјешто пребацио одговорност на моћније од себе: уговор је ступио на снагу тек када га је одобрила Влада.

Управо захваљујући Универзитету Источно Сарајево, Министарство просвјете и културе ових дана зарадило је ревизорско "мишљење са резервом". Ревизори су утврдили да је кршење закона на Универзитету у Источном Сарајеву тешко 12 милиона марака, јер је Управни одбор Универзитета (чији члан је студент Лучић) дао одобрење да се подигне комерцијални кредит за куповину студентског дома без одобрења Народне скупштине, чиме је прекршен Закон о задуживању.

Главни ревизор РС Душко Шњегота рекао је и то да се први пут срео са тако директним кршењем системског закона.

- Ово је преседан, по ономе што ја знам, могло би се рећи у читавом периоду постојања РС - рекао је Шњегота.

Универзитет Источно Сарајево још није тужио ревизора, али је у медијима проректор Трбојевић одбацио све његове налазе, пребацујући одговорност на министарство просвјете и финансија.

Из Министарства просвјете су га подсјетили да нису учествовали у кредитном задужењу и да је одлуку о томе донио УО Универзитета. Позвали су надлежне органе да утврде прекршај или кривично дјело.

О Универзитету се крајем јула разговарало и на сједници Скупштине града Источно Сарајево на којој је прелетач од странке до странке, проректор Трбојевић уз гласну подршку посланика СДС-а оптужио Владу РС да је "натјерала Универзитет да се кредитно задужи чиме га гура у банкрот", док истовремено финансира градњу павиљона 4 у Бањалуци.

Влада је позвана да преузме обавезу враћања кредита који је, да још једном подвучемо, одобрио УО Универзитета, јер, како је речено, Универзитет у Источном Сарајеву има мањи буџет од онога у Бањалуци. Проректор Трбојевић је поново осуо дрвље и камење по министру просвјете оптужујући га да не зна ни да се гради студентски дом за који ових дана у једном интервјуу тражи да незаконито и као нигдје на планети буде укњижен као власништво Универзитета. Студентски лидери којима Универзитет хоће да отме дом о томе послушно ћуте.

Какав је дил у кредитном задуживањима био са студентима Лучићем, Главашем и Говедарицом једном ће ваљда утврдити плаћени за то. Можда ће неко, ко ће га знати, све то анонимно написати у ових дана презентованој апликацији МУП-а РС за пријављивање корупције и затражити да буде утврђено да ли је тачно да су студенти своју битку за кредит наплатили скупим сатовима, аутомобилима, цеховима у ресторанима и рачунима за мобилне које им је наводно плаћао УИС. Очекивати је то, јер мало ко у Источном Сарајеву, било да је ријеч о студентима, професорима или обичним људима, има лијепу ријеч за студентски тројац.

Закони глупости

Да би човјек схватио суштину проблема данашњице, па и долине силикона у којој су идоли милиона "бизнисмени" и спонзоруше, потребно је бар неколико пута да пажљиво прочита есеј из 1976. године једног од најпознатијих свјетских економиста 20. вијека, професора са Универзитета Беркли Карла М. Чипола под насловом "Основни закони људске глупости".  

Чипола је можда и увредљиво описао могуће групе људи, сврставајући нас у четири основне категорије: беспомоћни, интелигентни, разбојници и глупаци.

Демистификовао је пет основних закона људске глупости, од којих први гласи: Увијек и неизбјежно, сви потцјењују број глупана у оптицају. 

Укратко он објашњава како глупави људи другима и друштву у цјелини праве штету. Закључак гласи: Глупани из властитог зла елиминишу свако добро у  окружењу. Разбојници га елиминишу из властитог интереса. Тако долазимо до основних разлога који доводе до негативне селекције. 

Не знам шта о томе мисли студент економије Лучић и да ли је прочитао овај есеј угледног професора. Не знам да ли је у стању да на практичним примјерима симулира дефиниције проф. Чиполе и послаже мозаик, како би као будући дипл. економиста покушао да дадне свој научни и практични допринос стварању бољег и богатијег друштва, не само за себе, наравно.

Не знам ни у којој категорији се препознао? И ко је уопште запалио жито? Али једно коначно знам, а то је одговор на питање: Ако им је Цеца мајка, ко им је тата?  Па "Трбојевић"!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.