Независни од правде

Мирјана Кусмук

Данима се није стишавала бура након што је Високи судски и тужилачки савјет БиХ донио одлуку којом Мисији ОЕБС-а допушта увид у документацију Тужилаштва БиХ у случајевима ратних злочина, а Тужилаштво јавно поручило да то не долази у обзир, јер је одлука "незаконита".

Иако су као аргумент тужиоци истицали да би улазак ОЕБС-а у предмете, који 20 година скупљају прашину по ладицама, угрозио истраге, правни стручњаци су се слагали да се ради о обавези преузетој у Дејтону прије ни мање, ни више него пуних 20 година.

Са Тужилаштвом су се солидарисале и неке политичке партије од којих су најгласније Странка за БиХ и СДА. СБиХ иде дотле да увид ОЕБС-а у документа Тужилаштва проглашава "уплитањем у суверенитет БиХ", а СДА тражи ванредну сједницу Парламента БиХ због захтјева ОЕБС-а.

Ако је вјеровати у ону народну да "не пада снијег да покрије бријег, него да свака звјерка остави траг", онда примијењено у конкретном случају ове реакције јасно откривају ко то има политички утицај на рад Тужилаштва, "независног од политике".

Да буде још љепше и јасније, четири посланика СДА у Парламенту БиХ прије три дана у писму предсједнику странке јасно и недвосмислено су потврдила да та странка има утицај на правосуђе и агенције за спровођење закона.

"СДА мора бити подложна провјери и мора се утврдити систем у којем ово питање неће бити механизам унутарстраначке борбе, са грубом злоупотребом утицаја на правосудне институције и агенције за спровођење закона, што је био случај до сада", написали су посланици.

А онда је, ипак, дошло до обрта и након вишедневне драме Тужилаштво је попустило и одлучило да ОЕБС-у дозволи да анализира предмете ратних злочина, јер су сазнали да "неће улазити у истраге и повјерљиве информације".

Као аргументе због којих је одбијало да ОЕБС изврши анализу рада на предметима ратних злочина Тужилаштво је наводило да ће озбиљно бити угрожена приватност истрага, безбједност тужилаца и странака у поступку и да "нигдје у свијету није дозвољено да страни држављани могу остваривати увид у истраге".

Не треба се много ни трудити у истраживачком послу да би се открило гдје то "у свијету" ОЕБС сарађује са тужилаштвима за ратне злочине. Довољно је отворити сајт једног од најјачих тужилаштава за ратне злочине у региону, оног у Србији, па прочитати да је један од приоритета Мисије ОЕБС-а у тој земљи пружање подршке тужиоцима у јачању капацитета за вођење поступака против починилаца ратних злочина.

Мисија ОЕБС-а је са Министарством правде Србије још 2004. закључила Меморандум о сарадњи, а сарадња са Тужилаштвом за ратне злочине је константна. Да ли су тим били угрожени процеси и свједоци? Није до сада откривено. Да ли је због тога држава Србија мање суверена од БиХ? Тешко да јесте.

Како је могуће?

Иако ОЕБС-у није јасно зашто им Тужилаштво БиХ није дозвољавало да приступе предметима ратних злочина, ни након налога Високог судског и тужилачког савјета, сваком и барем површно обавијештеном житељу ове земље одавно је све јасно.

Како да дозволе да се открије како је могуће да застари истрага против посланика СДА Шемсудина Мехмедовића за прикривање арсенала наоружања и експлозива пронађеног 2013. у шуми код Тешња када им је СИПА још лани доставила све доказе о томе?

Како да дозволе да ОЕБС упита тужиоца Месуда Мустафића зашто је написао СИПА да не може више да води истрагу против Мехмедовића? Зашто не може кад му је то посао? Ко му је наредио? Да ли му је неко пријетио?

Шта да кажу зашто 20 година нема оптужнице против Мехмедовића, који је у рату био један од покровитеља доласка муџахедина из исламских земаља који су се борили у редовима Армије РБиХ?

Шта да кажу зашто и како Мехмедовић и други нису оптужени за одсијецање глава Момиру Митровићу, Предрагу Кнежевићу и Гојку Вучићу на Возући?

Шта да кажу како је могуће да 20 година нема оптужнице против ратног команданта Петог корпуса Армије РБиХ Атифа Дудаковића када су све ТВ станице прије 10 година емитовале снимке на којима Дудаковић у Изачићу 1994. године пред камерама наређује убиство ратних заробљеника?

Шта да кажу како је могуће да од 2007. воде истрагу против Дудаковића и 21 официра Армије РБиХ, осумњичених да су починили ратне злочине у Крајини и зашто оптужнице нема?

Шта да кажу шта је са кривичном пријавом коју су 2006. године против Дудаковића поднијели некадашњи и садашњи предсједник РС Драган Чавић и Милорад Додик?

Шта да одговоре на питање: како је могуће да је некадашњи руководилац Одјељења за ратне злочине Весна Будимир јавно рекла да ће оптужница бити подигнута до 1. јуна 2013, а да је нема ни 11. септембра 2015?

Шта да кажу како је могуће да нико није оптужен за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву?

Шта да кажу како је могуће да нико није оптужен за злочине над српским цивилима у сарајевском насељу Пофалићи 16. јуна 1992?

Шта да кажу докле је дошла истрага за убиство народног посланика и чувеног сарајевског љекара Милутина Најдановића, зета Исака Самоковлије, на почетку рата на Кошеву?

Шта да кажу води ли се истрага за убиство сарајевских љекара Милице Гутовић, ортопеда Бранка Станчића, интернисте Милорада Томашевића, Гојка Шурбата...?

Шта да одговоре на питање: јесу ли стварно мртви сарајевски криминалци Јука, Ћело, Цацо једини чинили ратне злочине?

Тајне

Само ових неколико питања довољан је разлог да Тужилаштво кријући се иза наводне "независности" покуша да спријечи увид у истраге стављене давно ад акта. Иако је јасно да ратни злочин не застаријева, ништа мање није јасно да свједоци злочина умиру. То знају и тужиоци. Зато истицати улогу Дејтонског споразума по уставноправни поредак БиХ и преузете обавезе у вези с њим за Тужилаштво није био довољан аргумент да дозволи ОЕБС-у да испуни свој мандат прописан Анексом 6.

И на крају суштинско питање је да ли ће анализа ОЕБС-а и  када буде завршена, нешто промијенити? Судећи по искуству свих претходних анализа и ревизија, које су овдје урађене, тешко? Хиљаде анализа, ревизорских извјештаја, новинарских открића година не мијењају баш ништа. А и када угледају свјетло дана сви се праве да их нису прочитали по новокомпонованом правилу: "Ћути - свака вијест већ сутра је стара".

Као што је већ стар и ревизорски извјештај о раду Тужилаштва БиХ за 2014. годину, објављен у јулу, у којем је наведено да је Тужилаштво из средстава IPA купило возило "тоуарег" од 113.700 КМ, док истовремено тужиоци у одјељењу за ратне злочине немају плате. Средства из ИПА пројекта била су предвиђена за плате и накнаде тужилаца који раде на ратним злочинима и њихове трошкове. Па није ли то угрозило њихов рад, много више од доласка судије из Велике Британије Џоане Конор која треба да изврши анализу предмета?

Ревизори додуше нису оптужени да се мијешају у рад Тужилаштва, али јест ОЕБС, али и сви они који су поставили питање имовинских картона запослених у правосуђу.

Плате судија и тужилаца су углавном јавне, уколико није ријеч о платама њихових шефова, и крећу се око 4.000 марака мјесечно плус регрес од 2.174 КМ. Укупно у прошлој години за плате и накнаде Тужилаштво БиХ исплатило је 8,9 милиона КМ, за путовања 335.919 КМ, а за уговорене услуге 705.800 КМ.

Пословање Тужилаштва захваљујући ревизији је јавно, али имовина тужилаца и даље је тајна. Све док је то тако биће немогуће утврдити да ли су у праву медији када пишу да су многи од њих радећи тај посао стекли енормну имовинску корист и да им се приватна имовина мјери милионима.

Ни овдје не треба ићи много далеко па видјети да је пракса у свијету другачија. Рецимо тужиоци и судије у Хрватској морају обавезно и редовно да попуњавају имовинске картоне.

Послије толиких тајни тешко да некога може зачудити што правосуђе у БиХ, по свим истраживањима, има најмањи степен повјерења грађана.

Али Тужилаштво то не брине. Они су независни и од правде и од јавности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана