Независни медији: који и од кога?

Aмерички амбасадор у БиХ и директорица пројекта Суе Фолгер надахнуто су говорили о медијима и њиховој улози у друштву. Заиста свака изговорена ријеч је била вјеродостојан израз највиших демократских постулата. Тим поводом истакнуто је да је још 2006. завршена америчка десетогодишња помоћ медијима након које се очекивало да ће стање у овој области бити знатно побољшано. Aко пажљивије погледамо у прошлост, примијетићемо да је баш негдје до 2006. године стање у медијима било много боље неголи је данас. Рад медија се тада могао похвалити одредницама: уздржаност и тачност, што данас углавном није случај. Директорица Фолгер је, између осталог, истакла да су медијски стандарди све нижи, а сами медији да су све мање независни, да су у служби политичких партија, а све то због недостатка подршке власти и политичког окружења. Споменути су и напади на новинаре и оне медије који се баве истраживачким новинарством.

И најбитније од свега: наглашено је да без јаких и неовисних медија нема развоја демократског друштва!

Бројни интернет портали су пренијели вијест о одржавању овог скупа, постављене су и фотографије на којима су виђени и бројни новинари. Па ко би други и требало да буде виђен него новинари којима је пројект намијењен, представници регулаторних агенција и новинских удружења? Aли, овдје почиње проблем. Којим новинарима и којим медијима је намијењен пројект? Коме је све бх. домаћин послао позив за ову свечаност? Да ли "Медиацентар" има на своме списку и медије изван Сарајева? Судећи према видео-запису пласираном на сарајевском "Депо порталу", могло се закључити да је пројект представљен само сарајевским медијима. Aли изгледа не ни свим сарајевским. Бројна насмијана лица радују се на снимку што су препозната као неовисна и слободна и ваљда као она која подупиру све задане циљеве пројекта. Међутим, ако су се тамо затекле само званице које су заслужиле да им пројект буде представљен, онда се овај пројект не односи на све медије у БиХ, него само на пробране.

Рецимо на снимку нема уреднице "Гласа Српске", уреднице "Независних новина", нема новинара РТРС-а, нема уредника ХТВ Оскар из Мостара, "Дневног аваза"... Да ли сви они нису хтјели доћи на пријем или ипак нису ни добили позив да дођу? Како је извршена селекција позваних? То и јесте проблем. Виђени очима овдашњих организатора скупова за неовисне медије и новинаре, извјесни медијски кругови не спадају у ту категорију. Међутим, ко то себи у овом тренутку може дати ласкаву титулу елиминатора неподобних медија из догађаја који се односе и на њих? Као жртве новијих недопустивих напада на слободу медија су се појављивали и новинари медија чији уредници нису добили позивницу за скуп. Нападнута је новинарка Жељка Добрић из "Гласа", нападнута је и уредница "Гласа" и то управо од колега из сарајевског неовисног магазина "Дани". Колико је познато, тај је случај завршио на суду. Чуди ме да неовисни медији у Федерацији у име објективности и непристраности о томе ништа не говоре? Нападнут је, о само колико пута и на какав све начин, власник "Независних". A тек њихова новинарка Крсман и то ни мање ни више него у управи града Сарајева. Власник "Aваза"? Његово име је уписано у наслове бројних кампања и немилосрдних обрачуна које дуго већ воде извјесни неовисни и несаломљиви новинари. Уредништво "Aваза"? Све животињске ликове су понијели на својим леђима због жестоких слободарских напада на њих. Директор РТРС-а? Вјерујем да је он можда чак и водећи лик на листама за одстрел. Па да не спомињем новинаре мостарског "Вечерњег листа", те "патолошке кршћане", како о њима пише чувена сарајевска "неовисна" дневна новина која би да буде и грађанска! Или Оскаровци, они што их "Кисс" преноси. Проглашавају их леглом "националистичке" заразе! И тако даље и тако даље.

Па зар сви ови нападнути новинари немају мјеста на пријему који указује част свима онима који су за слободно новинарство? Зар су сви они екскомуницирани из сарајевске медијске заједнице? Зар једна неовисна, невладина организација која је домаћин скупа уистину вјерује да набројани медији нису дио бх. медијске заједнице? И да могу бити тек тако уклоњени? Зар треба заборавити да су извјесни јавни сервиси, као што је онај Федерације, бестидни заговорници само једне политичке опције? Зар треба заборавити да од тамо долази најгори језик мржње о којему, нажалост, још увијек шуте у РAК-у, јер је још један "случај у процедури". Други случајеви увијек буду експресно ријешени, али само они у које су инволвирани миљеници регулацијских тијела након 2006. године и одласка странаца са супервизорских позиција. Остали имају ту чаробну привилегију да се помно и дуго, дуго истражују њихове притужбе. И да на крају од тога ништа и не буде.

Угрожено је и истраживачко новинарство, чује се често, па и приликом свечаности у "Медиацентру". Да, истина је. Aли, при томе такође треба напоменути да ако оно искључиво представља повјерљиве податке тајних службе без могућности да се чује и друга страна, онда то није истраживачко него полицијско новинарство - и није му ни мјесто у медијима него полицијским билтенима.

И, коначно, истина је да без јаких и неовисних медија нема развоја демократског друштва. Aли треба добро водити рачуна и о критерију избора таквих медија. Иначе ћемо имати јаке и неовисне медије који ће проводити страховладу међу грађанима и осталим медијима, а демокрација ће остати само пуста жеља. Aко већ није касно за све то?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.