Несаломљива Српска
До сад незабиљежено на нашој планети је то да је странац наметнуо измјене закона, а нема никакав легитимитет, одлуку или сагласност домаћих органа, а ни Уједињених народа, и на основу тог се оптужи предсједник Републике Српске. Још фрапантније је да се као разлог наводи то што је предсједник потписао закон који је у Скупштини изгласан са двотрећинском већином и натполовичном већином присутне опозиције.
Тако ће и остати, јер нема тог ко је толико силан и моћан да мијења вољу народа и одлуке парламента. Нема, такође, ни пете колоне да отвори државне капије. За оне који не знају, када је Франко кренуо на Мадрид имао је четири колоне, али су га официри упозорили да је то мало и да се Мадрид тако не може освојити. Франко је рекао да има пету. Кад су га питали гдје је, јер они је нису видјели, рекао је да је у самом граду Мадриду и да им припрема побједу.
Елем, у Српској нема организоване пете колоне. Има амбициозних који стално траже од странаца да нас смијене и одстране, јер они немају снагу ни подршку народа.
Дуги низ година Бакир и Осмица су уз сагласност америчког амбасадора надзирали и прислушкивали све нас у Српској. Помагао је и Мектић и још понеки. Имали су медије да нас сатанизују, утицај на тужилаштво и судове да нас инкриминишу, а када би доживјели неуспјех тражили би још помоћи тзв. страног фактора, углавном двије амбасаде. Помагали су им, крчили пут до смјена Српској лојалних кадрова у ОБА и ВСТС-у и опет нису успјели и још су се сами нашли на оптужницама и компромитовали своје менторе. Кад су изгубили на изборима ментори су их као пијуне жртвовали и само преузели команде над тзв. дубоком државом коју су Бакир и Осмица устоличили.
Схватајући да ће побједа Српске имати планетарне посљедице, одлучују се на контраофанзиву без много припреме.
Затим се игра пребацује на високог представника који у обрачуну са Српском бива понижен и раскринкан као фалсификатор одлука УН-а. Његови „рестлови“, прије него заврше као Осмица и Бакир, су искоришћени као бајпас за Уставни суд и Тужилаштво који преузимају улогу јуришника на Српску, али запињу у контраофанзиви. Кључ неуспјеха је у томе што нису успјели да заваде Српску са Србијом и створе ту сумњу у народу. Опозиција сад тражи стране трансфузије.
Помоћ стиже преко санкција које америчка администрација уводи за пет најважнијих функционера Републике Српске, које их означавају као легитимне мете. То заговорници бошњачке државе схватају као сигнал, па се поново мобилишу стереотипи и ратна реторика из 1992. године и нова сатанизација почиње. Старе шеме дубоке државе овај пут директно воде и употребљавају странци. Крећу са медијским тровањем и оптужбама које Тужилаштво упућује судовима. У припреми је и напад на банкарске групације које Српској обезбјеђују фискалну стабилност. Опозициони мишићи се билдају за јесен. Спремају се нове оптужнице. Разлог и аргументи као и сваки облик права су изгубили смисао. Али, нема знакова пукотина у одбрани Српске! Готово свима је јасно да ако могу да оптуже Додика као предсједника Републике зато што је потписао закон који је усвојила Скупштина, онда ни новорођенче није сигурно и унапријед је криво. Хомогенизација институција и народа је за њих нежељен одговор који ће их натјерати на радикалније потезе, али се плаше да смо опет спремни.
Дубока држава и покоји плитки опозиционар или незнатан број застрашених припадника власти или користољубивих сецикеса који су заробљени личним интересима, неће бити од помоћи. Штавише, можда похрле у прве одбрамбене редове, чим уоче како се контраофанзива урушава.
Уосталом, сада нико не тражи од нас да за Српску дамо животе као наша браћа и очеви. А, функције су иначе пролазне, док Српска и, да још додам, образ - су вјечни.
Њих ће носити и чувати и наши потомци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
