Не вежите ми камење

Мирјана Кусмук

Двије битке за двије важне функције у институцијама БиХ воде се посљедњих мјесеци свим дозвољеним и недозвољеним средствима: политичким, медијским, пропагандним, полицијским....

Циљ једне је са чела Државне агенције за истраге и заштиту БиХ (SIPA) уклонити Горана Зупца. Циљ друге је онемогућити избор Срђана Рајичевића за директора Регулаторне агенције за комуникације.

Случај Зубац

Уклањање или онемогућавање избора одвија се већ уходаним методама. Први је компромитација. Компромитација Зупца траје најмање годину, а почела је наглим открићем како је починио ратни злочин, као и мање више свако ко долази из РС. Рајчевића је директне веза са извршењем ратног злочина спасила чињеница да када је почео рат имао десет, а када се завршио свега 13 година. 

Занимљиво је како то да Горан Зубац није никада "прозван" као починилац ратних злочина све те године колико их је провео на челу ЦЈБ Требиње, а ни када је биран за директора SIPA?

А када операција "ратни злочинац" није довела до жељеног резултата (подизања оптужнице и елиминације Зупца са чела SIPA) прешло се на фазу 2.  У акцију уклањања Зупца укључило се и Тужилаштво БиХ које је против њега подигло оптужницу за несавјестан рад у служби јер није ангажовао SIPA у одбрани зграде Предсједништва у нередима у Сарајеву. Како по закону SIPA нема овлаштења да интервенише у тој и сличним ситуацијама, јасно је да би Зубац зарадио оптужницу и да је поступио другачије. Овога пута био би оптужен за кршење закона и употребу силе над обесправљеним и опљачканим градјанима који су свој револт исказали рушилачким походом.

Док се оптужница против Зупца крчка и чека потврдјивање у Суду БиХ, кренула је фаза 3.  У тој фази Зубац "ђубре од човјека" у вријеме највеће природне катастрофе која је задесила БиХ одбио је да помогне у поплавама страдилим људима. Ова фаза гарнирана је моралистичким новинским насловом "Стиди се Горане Зупцу"!

Како се ових дана оконачавају мандати још двојици директора важних бх институција, директору обавјештајне службе и директору IDEEA, тако се карте отварају.

Бошњачки политичари преко медија изнијели  су јавну понуду да су спремни да Србима дају обавјештајну службу,  а да заузврат траже мјесто директора SIPA са којег треба да оде Зубац. Тако је партијско политичко новинарство добило потврду у експлицитном и веома јасном захтјеву за мјестом директора SIPA. И оголилио "операцију Зубац".

Муке по Срђану 

Након што је Савјет Регулаторне агенције за комуникације БиХ (РАК) крајем маја по први пут од када постоји једногласно донио одлуку да Срђана Рајчевића предложи за генералног директора Агенције, кренуле су "муке по Срдјану".

Беспријекорна биографија пала је у други план иза аргумента да је "младјхани Рајичевић лични кандидат Милорада Додика", те да га Савјет министара неће изабрати због "пријатељства Додика са његовим оцем". Због тога ће наводно на челу РАК и даље остати Кемал Хусеиновић у в.д. мандату.

Хусеиновић је од 11 година проведених на целу РАК-а седам у техничком нелегалном мандату, а на посљедњем конкурсу је рангиран веома ниско.  Све те године био је близак политици и уживао неоспорну политичку подршку.

Хусеиновићу седам протелих година које је провео нелегално на мјесту директора РАК-а омогуцио је управо недостатак политицког консензуса. Он је на почетку каријере уживао политичку заштиту СДА, а на чело РАК доспио је као кадар лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића у чијем Кабинету је радио. Послије тога стао је под политички кишобран СДП-а, чији шеф Златко Лагумџија му је омогућио "дошколовавање уз рад". Лагумџија је био Хусеиновићев ментор за израду и одбрану магистарске и докторске дисертације на сарајевском ЕТФ-у. О тој политичкој "неутралности" вјечног директора РАК-а нешто слабо се писало.

У протеклом процесу избор директора РАК-а пратиле су бројне закулисне радње, подметања и пласирања лази, а иза свих напада, како тврде упућени, стајали су и стоје управо Хусеновић, те још један кандидат за директора, његов дугогодишњи помоћник у РАК-у Синиша Петровић и СДП-ов министар саобраћаја и комуникација БиХ Дамир Хаџић.

Медијски извођач радова за спречавање избора Рајчевића су, као и обично, магазин "БХ Дани" и њихова новинарка, секретар Удружења "БХ новинари" Борка Рудић.

Али на мети Рудићеве није се нашао само "млађхани" Рајчевић, како га поспрдно зове, него и предсједавајући Савјета РАК Пламенко Ћустовић који се осмјелио да јавно каже да је Рајчевић добио највише бодова на конкурсу јер има најбољу биографију, јер се ради о младом и образованом човјеку, те да је "заиста дошло вријеме да на овој позицији буде неко из Републике Српске".

А зашто је Борку Рудић толико наљутио Пламенко Ћустовић? Зато што Пламенко (Бошњак по националности) кандидату њеног интересног лобија - Синиши Петровићу (званом "златни љиљан") није дао максималан број бодова, као што су му дала друга два члана Савјета РАК (један Бошњак и један Босанац изабран из реда осталих).

Управо због бодовања Пламенка Ћустовића Петровић није прошао, а Рајчевић је добио кандидатуру за директора РАК коју до 21. јуна формално треба да потврди Савјет министара. Медјутим, Савјет министара је прије два дана, по први пут, умјесто да формално заврши процедуру, затражио биографије свих кандидата за директора РАК, са очигледном намјером да спријечи избор Рајчевића.  

Потпуно је јасно зашто је Борка Рудић, ударна песница скривених политичких центара,  прва кренула  у тежак бој елиминације и компромитације Срђана Рајчевића. Тежак јер у његовој биографији елементи за то не постоје. Није криминалац. Није био војник у рату. Није купио диплому. Инжењер је информатике и доктор правних наука. Информатику је дипломирао на универзитету Шефилд. Говори енглески и грчки. Нема ни некретнине ни имовину ни близу имовини коју је успијела да "скући" гарнитура која влада РАК-ом од оснивања, посебно Хусеиновић и Петровић, и о којој Борка Рудић и "Дани" никада нису писали.

У недостатку реалних разлога за елиминацију, Рудићева Рајчевићу импутира  32 године живота, а посебно то што је наводно "Додиков лични избор". А шта и ако јесте? Има ли Додик право на добар избор? Да ли је Додик лидер странке из РС која учествује у власти на нивоу БиХ? Да ли коначно РС треба да добије мјесто директора РАК? Или је све што уради Додик лоше? Или је свако кога предложи Додик олош?

Ко то тамо пише?

Јуче Зубац, данас Рајчевић, сутра Пера, прекосутра Мика. Просто проширено питање гласи: има ли ко из РС да је стручан и чија биографија задовољава?

Има ли неко коме без пардона неће измислити биографију, ако по процјени наручилаца и ментора засмета сарајевском политичко медијском кругу, јер неће да свира по његовим нотама?  

Знам о чему пишем. Јер то искуство је и лично. И сама сам годинама била тема истог магазина и истог лобија, иако никада нисам била кандидат ни за шта.

Занимљиво је да док они годинама измишљају биографије другима, њима се не бави нико. Нико не пише о рецимо ратном новинарском ангажману Борке Рудић и осталих моралних и  професионалних "громада" из магазина Дани.

А шта би било да нека ТВ у РС емитује снимак који је прије неколико мјесеци емитовала ТВ ОБН и на којем новинарка Рудић у села око Коњица улази са припадницима АРБиХ који су тамо починили страшне злочине над Србима и Хрватима? Њен саговорник у том ТВ прилогу је Сафет Шибо, човјек чије ратне злочине истражује правосудје, а уплашене старице, Хрватице, избјегле из Трусине и затечене у том селу Рудићева пита да ли су за њихово страдање криви "екстремисти из ХВО-а".

Зато је Есад Хећимовић у праву када коментаришући тај и такав новинарски ангажман, каже да се ради о новинарској злоупотреби жртава зарад политичких позиција. Као што је у праву када каже да Удружење БХ новинари чији је Рудићева годинама генерални секретар воде људи који се понашају као "удружење друштвено политичких радника" које дјелује увијек за корист једне, а против друге политике. И самим тим против интереса новинарске професије.

Ста би било када би неко овдје десетине текстова и  насловних страна посветио раду некадашњег власника и уредника Дана Сенада Пећанина који је године рата провео на мјесту портпарола министара полиције РБиХ Алије Делимустафића? Или када би само једном објавио ону фотку на којој слободни и слободоумни новинар Пећанин у ратном Сарајеву шенлучи у изобиљу ића и пића шверцованог преко Делимустафићевог "Центрекса"?

Тешко да ће неко у РС да се упусти у такав ангажман. Али зато ће једни суфлирати, а неки други исту лаж коју су пласирали рецимо "Дани" искористити као истинит аргумент против вас чим им засметате. Неће им сметати што је ваша компромитација осмишљена у "непријатељском" медијско обавјештајном подземљу блиско наслоњеном на старе структуре АИД-а, против којих се они као жестоко боре. Неће им сметати ни то што знају да је  лаж. Јер, циљ оправдава сва средства.

Зато и Зубац и Рајчевић, као и многи прије њих, морају сами да се боре за  истину. И да рачунају с тим да ће помоћи бити слабо иоткуда. Све то ће  бити лако, док борба не предје на унутрашњи терен. А ту су одавно "пашчад пуштена, а камење свезано"! 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана