(Не) култура религија

Конкретно, ради се о наставном предмету "Култура религија". Сама чињеница да предмет носи предзнак религије (вјере) јасно налаже да се о томе питају и људи који су стручни у области религије. У првом реду: Међурелигијско вијеће, које постоји у БиХ, а чијим радом руководе људи из врха цркава и вјерских заједница.

Када су они спријечени да учествују у раду појединих одбора МРВ-а, логично је да на сједнице упућују своје представнике. Тако сам на једној сједници радне групе за образовање МРВ-а, по благослову и одређењу преосвећеног владике зворничко-тузланског господина Василија, учествовао и ја.

На ову сједницу позвани су и представници OSCE. У раду исте учествовао је и господин Џон Кифер са још четири особе из OSCE-а.

Став Српске православне цркве о увођењу наведеног предмета, који сам предочио, подржала је и РКТ црква и Исламска заједница, преко својих учесника. Наш заједнички став био је да се предмет "Култура религија" не уводи у школе, а поготово не само у средње школе Републике Српске. Несхватљиво нам је да се било који предмет о религији уводи само у средње школе једног ентитета БиХ, и то без икакве јавне расправе о потреби једног таквог предмета. СПЦ захтијевала је  и захтијева да се, као и у Федерацији БиХ, у средње школе уведе прво вјеронаука, а онда, ако јавна расправа покаже да има потребе и за увођењем предмета "Култура религија", да то буду изборно обавезни предмети, да ученици могу да бирају између предмета: "Вјеронаука" и "Култура религија". За који се предмет опредијеле да им то буде обавезни предмет, али у свим средњим школама БиХ, а не само у РС, макар због равноправности.

Даље, заједнички став представника све три традиционалне вјере у БиХ био је да овај предмет, ако се уведе, предају, у првом реду, дипломирани теолози, а тек онда: филозофи, социолози, историчари, итд. и то они који су заиста вјерници и који су завршили најмање два семестра студија о религијама, како би могли објективно и аутентично свим ученицима да представе све религије. Ко се све налази међу кандидатима за предаваче, најбоље говори једна професорица на едукативном семинару на Јахорини, која је, према извјештају Високопреосвештеног митрополита дабробосанског господина Николаја, од 15.9.2008. године, дословно питала: "Како да ја предајем предмет "Култура религија" када Бога нема"? Она је, дакле, искључива. Не каже да је она атеиста и да за њу Бога нема, него тврди да Бога нема. Како од таквог предавача да очекујемо објективност, без обзира на стручност? Зато, ми не можемо одустати од става да ће већина планираних предавача, који су завршили кратки курс за предавање овог предмета, бити пристрасни у предавању, без обзира на тврдње госпође, која је руководила радом семинара, да ће они разбити сваку пристрасност. Нама је јасно да ће онај ко се бори за запослење вербално пристати на све инструкције, али да се такви људи не могу тако брзо промијенити идеолошки, нити то од њих треба захтијевати.

Наш заједнички став био је, такође, да се ученици беспотребно оптерећују још једним предметом, када се у постојеће уџбенике вјеронауке може укључити и упознавање са другим црквама и вјерским заједницама и другачијим начином размишљања и другачијим вјеровањем. Чак је и господин Џон Кифер прихватио размишљање у том правцу. Међутим, јасно нам је рекао да они не намећу ништа, али да "они нису криви што је министар просвјете из РС тражио да се "Култура религија" уведе у све средње школе РС". Министри у Федерацији и појединим кантонима то не траже. Тамо је, само понегдје и у различитим школама и разредима, уведен овај предмет под овим називом или под називом "Историја религије", и то као експериментални предмет.

Не можемо уважити констатацију Министарства просвјете и културе РС да је у давању позитивног мишљења о овом предмету и уџбенику учествовао и представник Српске православне цркве.

Прво, ради се   о неовлашћеној и од Министарства изабраној личности, а друго, та иста личност је своју позитивну рецензију на уџбеник "Култура религија" повукла. Ради се о професору Теолошког факултета из Београда који недовољно познаје наше прилике и ситуацију у којој ми радимо.

Даље, нама није јасно зашто смо морали за увођење овог предмета и за његове основне смјернице и садржај да тражимо мишљење увозних кадрова, када се ми о свему можемо договорити са нашим стручним радницима у образовању и култури. Не можемо се сложити да неко буде домаћин у нашој кући, прије него се докаже да ми нисмо способни да будемо домаћини у својој кући, а да су други способнији за то. Познато је да су наши стручњаци у образовању и култури стварали такве системе образовања који су давали кадрове познате у цијелом свијету по свом широком општем образовању.

Имајући у виду све речено, тражимо да нам се јасно каже ко и зашто уводи предмет "Култура религија" само у Републици Српској. Не желимо да се нико ни иза кога заклања, него да знамо ко је одговоран. Нама се овај предмет може наметнути (неће нам то бити једино наметање), али ако је наш министар просвјете одговоран човјек, а треба да јесте, не би требао да се бави оваквим експериментима без сагласности цркава и вјерских заједница у Босни и Херцеговини. Aко је њему и свима који су на увођењу овог предмета радили стало да не изазивају раздор и неслогу и да имају подршку свих цркава и вјерских заједница у оном што ураде у вези са било чим што је религијско питање, онда ту подршку могу имати само уколико имају и нашу сагласност за то.

Овако, нека не очекују нашу суодговорност, ако им овај експеримент не успије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.